Pretresi kuća, saslušanja, hapšenja, istrage ratnih zločina i ekshumacije, rušenje objekata na Gazivodama, a potom i slučaj Nenada Raškovića iz Drena – slika je Zubinog Potoka poslednjih nedelja. Policijske akcije u selima Ibarskog Kolašina trajale su i ove nedelje. Paralelno, ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić obilazi domaćinstva i deli pomoć za poljoprivredu, uz poruke o „ostanku“, „opstanku“ i institucijama koje „stoje uz ljude“. Program se sprovodi širom Kosova, ali je upravo u Zubinom Potoku kontrast između te dve slike posebno izražen.
Zubin Potok je još od kraja jula u centru intenzivnih policijskih i tužilačkih aktivnosti. Uhapšena su trojica Srba osumnjičenih za ratne zločine, bilo je i drugih privođenja i pretresa, dok su istražitelji istovremeno radili na više lokacija u potrazi za posmrtnim ostacima nestalih iz ratnog perioda.
U Jabuci su početkom avgusta ekshumirani posmrtni ostaci četiri osobe. Njihov identitet tada nije bio poznat, a ostaci su poslati na dalje forenzičke i DNK analize. Istražne aktivnosti traju i u Maloj Kaludri, prvoj otkrivenoj lokaciji, a 4. avgusta Specijalno tužilaštvo je saopštilo da je istraga proširena i na treću lokaciju.
Poslednjih dana usledila je nova serija pretresa u selima Ibarskog Kolašina, ovog puta u okviru policijskih akcija povezanih sa potragom za nelegalnim oružjem.
Dren i slučaj Nenada Raškovića
Tokom tih pretresa, meštanin Drena Nenad Rašković završio je 11. avgusta sa brojnim povredama u KBC-u u Severnoj Mitrovici, odakle je potom upućen na dalje lečenje u Beograd.
On tvrdi da su pripadnici Kosovske policije, nakon više dolazaka u njegovu kuću u potrazi za oružjem, fizički nasrnuli na njega, a potom ga sa lisicama odveli u šumu, vezali za drvo i tukli.
Policijski inspektorat Kosova pokrenuo je preliminarnu istragu.
U međuvremenu su pojedini mediji u Prištini objavili snimke oružja za koje tvrde da je pronađeno u blizini Raškovićeve kuće. Zvanične institucije nisu potvrdile da je to oružje pripadalo Raškoviću.
Rašićeva Stranka za slobodu, pravdu i opstanak reagovala je 12. avgusta zahtevajući „hitnu i potpunu istragu“, uz poruku da svako eventualno prekoračenje policijskih ovlašćenja mora biti sankcionisano.
Ni slučajem u Drenu policijske aktivnosti u Ibarskom Kolašinu nisu završene.
Pretresi su 14. avgusta obavljeni u Oklacu i ponovo u Drenu, gde je policija pronašla kalašnjikov, dok su dve osobe saslušane.
Akcije su nastavljene i narednog dana – na području Brnjaka i Strmca.
U sred tih događaja – druga slika Zubinog Potoka
Dok su se u Zubinom Potoku tokom poslednjih nedelja nizala hapšenja, pretresi i iskopavanja, Rašić je u istoj opštini predstavljao drugačiju vrstu institucionalnog prisustva.
Ministarstvo za zajednice i povratak je 4. avgusta saopštilo da je Rašić uručio poljoprivrednu opremu porodicama Kasalović, Joksimović i Manojlović u opštini Zubin Potok.
Program je realizovan sredstvima Ministarstva, u saradnji sa GIZ-om i Humanitarnom asocijacijom „Majka Tereza“.
Rašić je tada poručio da treba stvarati uslove koji će ljudima omogućiti da ostanu na svojim imanjima, unaprede proizvodnju i obezbede stabilnije prihode.
„Najveća vrednost svakog projekta je kada podrška stigne do onih kojima je zaista potrebna. Naš cilj je da podržimo vredne domaćine i pokažemo da institucije stoje uz ljude koji svojim radom doprinose razvoju svojih sredina“, kazao je.
Rašić je ovih dana na svojim društvenim mrežama objavio i snimak posete porodici Kasalović u Zupču, kojoj je uručena oprema za poljoprivrednu proizvodnju. Datum kada je snimak nastao nije naveden.
Upravo 4. avgust ipak je bio jedan od upečatljivijih preseka dve paralelne slike ove opštine.
Tog jutra stigla je zvanična potvrda da su prethodnog dana u Jabuci ekshumirani posmrtni ostaci četiri osobe, dok su istražne aktivnosti nastavljene u Maloj Kaludri. Specijalno tužilaštvo potom je saopštilo da se istraga širi i na treću lokaciju.
Rašić je istog dana bio i sa Aljbinom Kurtijem na otvaranju obnovljenog dela kanala Ibar–Lepenac u Zubinom Potoku, gde su predstavljena infrastrukturna ulaganja i najavljeni novi projekti.
„Srbi kojima se sada ruše domovi“
Rašić tog dana, međutim, nije prećutao ni drugu temu koja je prethodnih nedelja obeležila Zubin Potok.
U političkom odgovoru Srpskoj listi, koja je Ustavnom sudu Kosova podnela ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda, osporavajući mandat koji je na izborima osvojila Rašićeva lista ZSPO, sam je otvorio pitanje rušenja objekata na Gazivodama:
„Da li su to isti Srbi kojima smo rekli da mogu da grade na jezeru Gazivode, a sada im se ruše domovi?“
Nije to bio njegov prvi osvrt na rušenja.
Još 23. jula, nakon početka uklanjanja objekata na Gazivodama, pozvao je građane koji su zbog toga stambeno ugroženi da se obrate Ministarstvu za zajednice i povratak. Najavio je pokušaj pronalaženja trajnih stambenih rešenja za porodice koje ispunjavaju propisane uslove. Rašić je tada poručio i da „pravo na dom nije privilegija“, te da nijedan građanin ne sme biti lišen tog prava bez jasnog, zakonitog i pravičnog postupanja institucija.
Samo nekoliko dana kasnije, 7. avgusta, Ministarstvo je objavilo da je Rašić pomoć uručio i porodicama Mihajlović iz Ugljara i Đurović iz Donjeg Jasenovika, takođe u opštini Zubin Potok. Tada je poručio da je njihov rad „temelj opstanka i razvoja lokalnih zajednica“
Program nije namenjen samo Zubinom Potoku
Program poljoprivredne pomoći nije namenjen samo ovoj opštini.
Od sredine jula Rašić i predstavnici njegovog ministarstva obilazili su korisnike i u drugom delu Severa Kosova . Leposaviću i Sočanici, ali i južno od Ibra – u Štrpcu, Gračanici, Klokotu, Partešu, Ranilugu, Novom Brdu i drugim sredinama.
Dve paralelne slike
U Zubinom Potoku, međutim, poruke o ostanku i opstanku prate sasvim drugačiju svakodnevicu – nedelje rušenja, hapšenja, privođenja, iskopavanja i pretresa. Poslednji su sprovedeni u petak, u Brnjaku i Strmcu.
