„Zašto da idem u zatvor kad sam tukao svoju ženu, nisam tukao tuđu“

Poslednjih godina na Kosovu je povećan broj silovanja, a žrtve su u većini slučajeva maloletne devočice rečeno je na debati na temu “Ne znači ne – seksualno nasilje i uznemiravanje žena”, koja je održana u Medija centru u Čaglavici. Na debati su izrečene i brojne kritike na račun kosovskog pravosudnog sistema, ističući da je potrebno promeniti kaznenu politiku.

Prema podacima Ministarstva pravde u prvih šest meseci ove godine na Kosovu prijavljeno je oko 50 slučajeva silovanja žena, kazala je Nazlie Balja, savetnica minstarke pravde Kosova.

 „U 2019. i 2020. povećan je broj prijavljivanja silovanja. 2020. godine je najviše silovanja bilo u regionu Uroševca, a  2021. godine u regionu Prištine. Dok je u poslednjih šest meseci opet najviše u Prištini“, kazala je Balja.

Iako je poslednjih godina povećan broj prijavljivanja uznemiravanja i zlostavljanja, broj neprijavljenih slučajeva je i dalje veliki.

“Trebamo izgraditi narativ podrške, asistencije svakome i u svako vreme, ko god on bio jer kroz prijavljivanje mi radimo u smeru, ne bih rekla rehabilitacije jer smo daleko od nje, već gradimo narativ odgovarajućih radnji”, kazala je Nazlie Balja.

Govoreći o odnosu institucija  prema žrtvama, Viona Krasnići iz NVO Mreža žena Kosova kazala je da žrtve seksualnog zlostavljanja nemaju poverenje u pravosudne institucije.

 “Često kada žrtve odu da prijave seksualno nasilje ponovo ih viktimizuju intervjuišući ih nekoliko puta zaredom od strane policije, a zatim i intervju u tužilaštvu – jednom, možda i dva puta, a zatim i na sudu. Zbog toga bi bilo dobro raditi na poboljšanju standarda usluga za žrtve seksualnog nasilja, kao što je predviđeno i u strategiji vlade kao jednan od glavnih ciljeva, kako bi obezbedili opšte specifične usluge za tretiranje ovih slučajeva kako u aspektu obezbeđivanja ljudskih resursa kao i finansijskih resursa za borbu protiv seksualnog nasilja i za zaštitu naših žena i devojaka”, kazala je Krasnići.

Savetnica Misije Euleksa za rodnu ravnopravnost Kjara Taljani  rekla je da je nedostatak dokaza glavni problem što se mnogi slučajevi završavaju bez sudskih presuda.

“Kada se govori o brojkama posebno u vezi presuda, uzeli smo 36 presuda, više od jedne trećine je bilo oslobađajućih, ostalih 20, više od polovine su bili osuđeni ispod predviđenog minimuma za kaznu. Primetili smo probleme i poteškoće u razumevanju krivičnog dela i obrade predmeta na odgovarajući način”, kazala je Kjara Taljani.

Nevenka Rikalo iz NVO „Ruka ruci”, koja je i menadžerka Sigurne kuće u Novom Brdu ističe da žene koje dolaze iz srpske zajednice uglavnom ne prijavljuju seksualno uznemiravanje.

„Možemo reći da patrijarhalno vaspitanje i sam mentalitet i osuda sredine sprečava žene da govore o onome čemu su izložene. Žene kažu „često puta bi moj muž rekao ti si potpisala da spavaš sa mnom i spavaćeš kad ja hoću a ne kad ti hoćeš. I zbog toga mi moramo da pričamo i razgovaramo sa ženama i mladima da bismo im ukazali da „ne“ mora da bude „ne“, rekla je Rikalo.

Na debati je zaključeno i da je potrebno promeniti kaznenu politiku.

“Treba se promeniti kaznena politika, ne samo u meri zatvora nego i drugim merama jer nije samo mera zatvora za jednog silovatelja već postoje i druge mere. U diskusijama smo da izmenimo i dopunimo krivični zakonik, ne samo što se tiče silovanja već i nasilja u porodici”, rekla je Nazlie Balja.

Zamenik Ombudsmana Kosova Niman Hajdari kazao je da je potrebno raditi na rehabilitaciji zatvorenika, koji su osuđeni za silovanje, kako ne bi ponovili krivično delo.

“Ja sam posećivao zatvore na Kosovu, posećivao sam lica koja su zbog nasilja i uznemiravanja u zatvoru i bilo je začuđujuće kad sam čuo njihove komentare na primer „ovo je grozna država, zašto ja da idem u zatvor kad sam tukao svoju ženu, nisam tukao tuđu ženu“. Dakle, vidi se jasno da moramo raditi na iskorenjivanju ovog čudnog mentaliteta“, kazao je Hajdari.

Debatu na temu “Ne znači ne – seksualno nasilje i uznemiravanje žena” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene.

Izvor :
Medija centar Čaglavica