Imam utisak da nas ova crkvica uvek ispraća kad idemo na jug. Sad se vidi i sa auto-puta, kaže Stefan Filipović, politikolog. Zadihan i mokar od znoja, sa maskom na licu i alatom u rukama čisti rastinje i drveće u porti Crkve Svetog Ilije u Kačaniku. Ovo imanje i hram na brdu pored puta zapravo su ulaz u Kačaničku klisuru, a sveštenik Trajko Vlajković nedelju dana pred praznik sa meštanima i prijateljima pokušava da ga očisti, uredi i ogradi. On živi u Uroševcu, jedan je od najusamljenijih sveštenika Srpske pravoslavne crkve, on ide od jednog do drugog hrama svoje velike parohije i spasava što se spasiti može.
„Vidi kako je lepa”, obraća se crkvi kao da je živo biće ili neko od njegove dece. U njemu ima toliko prirodnosti u odnosu sa svetinjom, pa sve izgleda kao sastavni deo života. Nema tu ni strahova ni uzbuđenja – ima samo porodičnog dijaloga sa svetinjom. Prirodnost, iskrenost i posvećenost počeli su i u Uroševac, u Hram cara Uroša, da dovode ljude koji su prvi put na Kosovu i Metohiji. U programima posete organizovanih grupa često pišu: „Poseta crkvi u Uroševcu (otac Trajko)”.
Iako se zna da se ovde pušta stoka, da su u hram ulazile životinje, da bi tu neko stavio čak i samar za konje, kao i da su prethodna čišćenja i pokušaji čuvanja hrama završila ovom šikarom i trnjem – ovde nema nikakve osude. Otac Trajko i njegovi: Dejan iz Sevca, Dejan iz Klokota, Stefan sa Brezovice, Vladan iz Jažinca, Stefan iz Vrbeštice, Vladica, Aleksandar i Nikola sa Štrpca su gotovo deca. Njihova praktičnost govori da se hram mora ograditi i ta deca postavljaju metalne stubove na betonske ostatke ograde kao da su to oduvek radili. Obraduju se svakom starom stubu koji nije odsečen i odnesen – manje im je posla, a kupiće i farbu da ga zaštite. „On je kuvar u Bogosloviji, zato i zna sa stubovi”, šale se i govore specifičnim dijalektom šarplaninske Sredačke župe.
U dvorištu rastu čitava brda posečenog drveća, lijana, trnja, kupina a na samoj kupoli hrama raste poveliko drvo bagrema. Sve što je oko Hrama Svetog Ilije raste i na njemu, a poslednje kiše su „izvukle” i nekoliko žutih cvetova visoko iznad ulaza.
„U svemu je crkva bila skladan spoj proporcija i fasada Gračanice i Kalenića”, zapisao je o njoj istoričar umetnosti Milan Ivanović, koji dodaje da je projekat za nju najverovatnije radio poznati srpski arhitekta Momir Korunović. Hram je podignut 1929. godine, a već 1935. ovde je stiglo teško zvono od 250 kilograma kao poklon skopskog mitropolita, a kasnije srpskog patrijarha Varnave Rosića. Na mestu gde se završava i počinje Kosovo polje danas je gotovo nemoguće pronaći ostatke zvonare. Dejan iz bunara izvlači bršljan, odavno je zatrpan, velika zmija (smuk) traži miševe i sklanja se od vrućine i buke koja se diže oko njega.
„Dođi Nikola da ga vidiš. Ti si domaćin, ktitor”, dobacuju Nikoli Đorđeviću, krupnom i snažnom mladiću koji danas, na praznik Svetog Ilije ima kolač povodom crkvene slave. On to i ne čuje jer u ruci drži bušilicu i pravi ogradu. Za ograđivanje se, negde preko okeana, pobrinuo sveštenik Milorad Delić i njegovi parohijani. Novčanu pomoć su prikupile i gospođe iz Udruženja žena za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa iz Vindzora u Kanadi. A tu, u Kačaniku, sveštenik Trajko je kupio sve što treba i njegov prijatelj Igor Jačinac sa ovim mladićima radi ono što već dvadeset šest godina mora da se završi i sačuva.
Posebno, brižno i pažljivo se uređuje groblje iza oltara hrama. Na njemu je dosta smeća i sve je polomljeno. Jedna nadgrobna ploča je prelomljena i do pola utonula u zemlju. Čistimo je, pa se u uklesanim slovima zadržavaju ostaci zemlje i zato je jedino moguće pročitati: „Počiva Milidragović Blagoje borac 16 m. brigade rođen 1928 god. poginuo 19 XI 1944. g u s. Crnoj Gori. Spom dižu roditelji”.
Od drugog spomenika sačuvano je samo par reči. Stradali borac Milidragović imao je 16 godina, njegovi današnji sunarodnici koji čiste Hram Svetog Ilije u Kačaniku jedva da su nešto stariji. Otkrivaju svoju i njegovu mladost, otkrivaju svetinju života i činjenicu da je živ prorok Ilija, koji dočekuje i ispraća putnike na početku i kraju Kosova polja.
