Dezinformacije i lažne vesti na Kosovu predstavljaju duboko ukorenjen i sistemski problem koji se godinama koristi za političku manipulaciju, naročito tokom izbornih procesa i u trenucima pojačanih međuetničkih tenzija, kaže Ardita Zejnulahu, direktorka Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na Kosovu. Gostujući u podkastu Medija centra Čaglavica, govorila je o ulozi medija u borbi protiv dezinformacija, ali i o sve izraženijoj praksi da donatori podržavaju isključivo projekte iz ove oblasti, što, kako upozorava, potiskuje izveštavanje o realnim i svakodnevnim problemima građana.
„Dezinformacije i lažne vesti su ozbiljne i svakodnevno prisutne na Kosovu.Kreatori ovih dezinformacija su razni. Mogu biti ponekad političari, aktivisti političkih stranaka, klikbejt, profit-motivisani mediji, koji to rade sami, ali i obični korisnici društvenih mreža, koji žele da šire lažne informacije iz raznih razloga. Obično su ove dezinformacije i lažne vesti neka kombinacija političkih motiva, pošto je politika na Kosovu često fragmentirana i političke stranke i grupacije ponekad koriste dezinformacije kako bi manipulisali javnim mnjenjem. Imamo i iz ekonomskih interesa“.
Podseća da je tokom prošle godine Kosovo imalo čak četiri izborna ciklusa, što je dodatno doprinelo širenju dezinformacija i propagande.
„Ova učestalost izbornih procesa je doprinela zamoru birača, ali i intenziviranju lažnih vesti i dezinformacija. Koliko je bilo dezinformacija i propagande, one su bile izrazito raznovrsne. Predstavljale su sistemski problem tokom izbora. Dakle, bila je neka strategija. Nisu bile samo tek tamo neke lažne vesti, nego je bila strategija, dezinformacija i propagande koje su uradile i političke partije“.
Zejnuhaju navodi neke od najčešćih narativa dezinformacija i lažnih vesti na Kosovu.
„Na primer, narativi o etničkim tenzijama i bezbednosti, koje ove dezinformacije često prikazuju Kosovo, koje i kosovske institucije kao antisrpske ili nesposobne da garantuju bezbednost srpske zajednice na Kosovu. S druge strane, u albanskim medijima i mrežama ponekad se pojavljuju tvrdnje da su kosovski Srbi instrument Beograda ili bezbednosna pretnja. Cilj toga je produbljivanje međuetničkog nepoverenja i onemogućavanje pomirenja i sprečavanje dijaloga“, dodaje ona.
Ističe da su narativi koji se odnose na međuetničke odnose najveći problem, jer u okolnostima kakve postoje na Kosovu mogu direktno da podstaknu tenzije i dodatno prodube postojeće podele.
„Dezinformacije imaju duboko i destabilizujuć dejstvo na već i onako napete međuetničke odnose na Kosovu. Kampanje često vraćaju u centar događaja dršavanja iz 1999. Godine, rat, ratne zločine, etničko čišćrnje na način koji izaziva strah, bes i osećaj žrtve i namera je da se spreči proces pomirenja“.
Na pitanje kome odgovara stalno vraćanje na ratne teme i događaje iz 1999. godine, ona navodi:
“ Najviše odgovara samim političarima – da drže tenziju i da ljudi veruju njima kao da će suta biti neki rat“.
Govoreći o ulozi lokalnih medija u borbi protiv dezinformacija, Zejnulahu kaže da oni imaju ključnu ulogu, ali da su sve više opterećeni načinom finansiranja.
„Mi toliko često pričamo o medijima, posebno o lokalnim medijima, posebno o medijima na srpskom, ovde na Kosovu i njihovom funkcionisanju i tržištu koje je malo tržište ili nepostojeće tržište. Dakle, vi to tržište i nemate uopšte. Vi morate da aplicirate za grantove, i većina donatora usmerava nekako medije na projekte koji se bave borbom protiv dezinformacija, pošto to donatori najviše podržavaju“.
Dodaje da takav model finansiranja dodatno opterećuje male redakcije i ograničava njihov osnovni novinarski rad.
„Ono što ja uvek čujem od medija i od novinara – da je to (projekti o dezinformacijama) stvarno opterećujuće. Jednom sam čula nešto kao „Mi toliko radimo za tim projektima o dezinformacijama i kad ih objavimo oni završe sa najmanje klikova i čitanja, najmanje su praćeni“.
Naglašava da je neophodno pronaći ravnotežu između donatorskih zahteva, kapaciteta lokalnih medija i potreba građana.
„Ljudi hoće da više da čitaju o svojim realnim problemima, o svakodnevnim temama, a ne o dezinformacijama. Tako da, oni su stvarno važni. Mislim da se mediji moraju time baviti, ali više da se fokusiraju na ono što oni treba da rade. Lokalne teme, ono što je važno za njihovu publiku. A dezinformacije… Zato kažem, treba da se nađe neki balans i od strane donatora. Da oni shvate kako lokalni mediji funkcionišu i shodno tome da ih podržavaju. A ne da ih teraju samo da se bave i dezinformacijama i lažnim vestima“, rekla je Ardita Zejnulahu.
U podkastu je bilo reči i o ulozi društvenih mreža u širenju dezinformacija, pri čemu Zejnulahu navodi da Fejsbuk prednjači kao platforma za njihovu distribuciju na Kosovu. Upozorila je i na sve češću upotrebu veštačke inteligencije u političke svrhe.
Ovaj tekst nastao je uz podršku projekta „Podrška civilnom društvu na Kosovu“, koji finansira Veliko Vojvodstvo Luksemburg, a sprovodi LuxDev – Luksemburška agencija za razvojnu saradnju. Sadržaj teksta isključiva je odgovornost Medija centra Čaglavica i ni na koji način se ne može smatrati stavom Velikog Vojvodstva Luksemburg.
