O odlasku srpske zajednice sa Kosova političari govore odnedavno, i u procentima, ali samo u onoj meri koja ne bi ugrozila njihovu poziciju u biračkom telu.
Okrivljuje se druga strana – Priština, bez upliva u temu šta je to što Beograd čini ili ne čini, pa je došlo do odlaska. Još ozbiljnije pitanje – odlazak mladih iz srpske zajednice na Kosovu – pitanje je o kojem se u još manjoj meri raspravlja u javnosti. Šta kažu podaci? Zvanična statistika ne postoji. Ipak, postoje primeri i brojke koje jasno ukazuju na to da se broj mladih iz srpske zajednice umanjuje usled odlaska, te da je to uslovljeno nizom faktora. Na to ukazuje i nedavno predstavljena studija slučaja „Migracija mladih sa Kosova“, NVO Centra za afirmativne društvene akcije (CASA), u Severnoj Mitrovici.
Kako je objasnio izvršni direktor CASA-e, Miodrag Marinković, izveštaj je pokazao da se mladi u sve većem broju odlučuju da napuste Kosovo i Metohiju, a da se to može utvrditi i u zvaničnim podacima Ministarstva prosvete i obrazovanja Republike Srbije.
„Ministarstvo prosvete i obrazovanja Republike Srbije zabeležilo je 2012. godine, broj od 25.612 ukupno upisane dece u osnovnim i srednjim školama. Nakon promene vlasti i deset godina kasnije, preciznije 2021. godine, Ministarstvo prosvete saopštava da je broj upisane dece 15.300 na nivou čitavog Kosmeta“, istakao je Marinković, i dodao da imajući u vidu činjenicu da đaci sigurno nisu mogli sami da odlaze, već sa roditeljima, da onda to u praksi znači da se sa Kosova u poslednjih deset godina zapravo iselilo 40.000 ljudi.
Za studiju slučaja korišćena je generacija 2020. godine mitrovičke Gimnazije, odnosno odeljenje IV/1 gde je od 21 svršenog gimnazijalc 17 upisalo fakultete van Kosova, a samo četvoro je ostalo. Ovo je ujedno bio primer koji je poslužio za utvrđivanje razloga za odlazak, ali i ostanak mladih.
Autorka studije, Dušica Jovičić, objasnila je da su u ovom istraživačkom postupku, razgovorima sa devetoro učenika i troje roditelja koji su napustili sever Kosova, pokušali da utvrde faktore zbog kojih mladi odlaze.
Napomenuvši da tip migracije uvek reflektuje i društveni kontekst, Jovičić je podsetila na 2004. godinu kada su se dogodile prisilne izazvane ratom, strahom od rata i jedan period stabilizacije, koji se potom promenio.
„Ono što se iskristalizovalo u ovoj studiji slučaja jeste da su glavni faktori odlaska mladih sada, obrazovanje, ekonomija, politika i lični razlozi“, navela je Jovičić, i naglasila da nijedan fakor ne preovlađuje, već da su uzajamno povezani.
Objašnjavajući svaki faktor, autorka studije je istakla da kada se govori o obrazovanju, primetno je da mladi ovde i te kako vode računa o kvalitetu obrazovanja, te da im je u tom smislu privlačnije da na nekom drugom mestu dobiju to što traže.
„Mladi su ovde stvorili sliku da je kvalitet obrazovanja veoma loš i da žele da bolje obrazovanje dobiju na nekom drugom mestu, pragmatični su, jer gledaju na upotrebnu vrednost znanja“, naglasila je ona i dodala da u tom kontekstu gledaju i na ekonomske faktore, to jest tržište rada koje njima nije naklonjeno zbog favorizacije stranačkog zapošljavanja i negativne selekcije.
„Tržište rada je prema mladima neprijateljski nastrojeno, državni sektor ima monopol i tu nema fer utakmice, s obzirom na to da neki ljudi mogu da kupe diplome, radno mesto i da se u takvim okolnostima oni ne mogu takmičiti sa njima, te da je bolje otići i ne vratiti se“, kazala je Jovičić, obrazlažući stavove mladih.
Kada se govori o političkim i ličnim razlozima, Jovičić je navela da mladi nemaju razumevanje političkog narativa, ali da sa druge strane osećaju šta znači kada nemaju slobodu kretanja i kada im je ugrožena bezbednost i sigurnost, o čemu su posebno svedočile devojke, koje su istakle da se osećaju ugroženo najpre zato što su žene, a onda i Srpkinje.
Lični razlozi su, prema rečima autorke studije, povezani materijalnom, to jest, finansijskom podrškom roditelja.
Kako je navela, u razgovorima sa roditeljima primećena je velika doza pesimizma u vezi sa društvenom situacijom uopšte, čime oni pravdaju odlazak svoje dece, koju podstiču i savetima da se ne vrate.
Jovičić ističe da su tako izvedena dva zaključka.
Prvi je osvetlio uticaj političkog faktora na migracije mladih, što nije slučaj sa mladima u ostatku Evrope, i uticaj takozvanog „efekta grudve snega“, kada odlazak jednog motiviše i hrabri druge da odu, što ujedno znači i podršku u najavi.
Drugi zaključak jeste uticaj migracija na brojnost koja posledično znači da stanovništvo stari, i da se smanjuje potencijal za reprodukciju zajednice koja ostaje, čime se ugrožava i biološki opstanak zajednice.
„Kada odlaze mladi za koje smatramo da su najperspektivniji, najpametniji, to ima devastirajući efekat po zajednicu“ – istakla je Jovičić.
Navodeći razloge zbog kojih bi mladi ostali, ona je istakla dva, optimizam i patriotizam, koji se pravdaju uporištem u posedovanju stana, zaposlenja i u nekom smislu sigurnosti, zbog koje ne bi želeli da odu na neko drugo mesto.
Da je „efekat grudve snega“ zaista delotvoran na odlazak mladih, istakao je i Marinković, koji je podcrtao da je to sada postala društvena norma i da i roditelji i deca svoje ambicije za obrazovanjem i boljim životom vide u odlasku.
Naglasio je i da je značaj kvaliteta obrazovanja takođe važan faktor, ali da za sada nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se dala ocena, iako je u neformalim krugovima, prema njegovim rečima, primetna drastična erozija obrazovnog sistema na Kosovu.
Marinković je podsetio i da je studija završena pre majskih dešavanja na severu Kosova, te da smatra da bi se tek sada povećao broj mladih koji bi želeli da odu sa ovih prostora.
Marinković je takođe upozorio i na to da odlasci Srba sa juga Kosova i Metohije podrazumevaju trajne odlaske, a u prilog tome, kako je objasnio, govori činjenica da pogrebne kompanije marketizuju usluge ekshumacije.
„Ljudi na jugu toliko odlaze i odnose čak i kosti svojih preminulih, što znači da za njih ne postoje nikakvi društveni i politički uslovi i razlozi zbog kojih bi se vratili“, kazao je.
U panelu koji je potom usledio, a na kom su učestvovali Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije, Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica i Vladan Trifić iz Centra za mir i toleranciju iz Gračanice – upozorilo se na nedostatak kvalitetnog obrazovanja, strategije za zadržavanje mladih na Kosovu, kao i na dalje erodiranje obrazovnog sistema u srpskim sredinama na Kosovu.
