Zamenica kosovskog premijera: Etničke i nacionalne opštine razdvajaju ljude

„Formiranje etničkih, nacionalnih opština može samo da razdvaja ljude i građane“, stav je Emilije Redžepi, zamenice kosovskog premijera Aljbina Kurtija, u vezi sa međunarodnom obavezom Kosova da što skorije formira Zajednicu opština sa srpskom većinom.

Takvu asocijaciju Kosovo i Srbija dogovorili su još 2013. ali sporazum o tome, ni posle jedne decenije, još nije primenjen.

Evropska unija, posrednik u dijalogu Kosova i Srbije, kao i Sjedinjene Države koje pomažu proces – poslednjih meseci ne skrivaju nestrpljenje u vezi sa potrebom okončanja dijaloga o normalizaciji odnosa vođenog uz posredstvo EU. To, kako se uvek naznačava, podrazumeva primenu svih dogovora koje su tokom dijaloga postigle dve strane – između ostalog i onog o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Za mene lično, formiranjem takvih opština – kojima se daje znatna izvršna vlast i kompetencije koje su, sa Aneksom iz Ohrida i nacrtom asocijacije, postojeće – može se stvoriti neka druga Republika Srpska unutar naše države. Stav naše vlade je da nacrt Statuta zajednice damo na procenu Ustavnom sudu. Čekamo mišljenje i posle toga, možda bi kao vlada trebalo da izradimo naš nacrt, sa kojim ćemo pregovarati sa predstavnicima Evropske unije. Mislim da to nije protiv Srba, to Srbi ne treba tako da shvataju. Druga stvar koja me zabrinjava jeste da stvaranjem etničkih opština, koje direktno daju privilegiju jednom narodu, može biti otvaranje Pandorine kutije. Ja bih, na primer, mogla da tražim bošnjačku opštinu – odnosno opštinu sa većinskim bošnjačkim stanovništvom. I ko to onda posle može da zabrani… Neki drugi narod mogao bi da traži osnivanje neke druge opštine, tursku, romsku, goransku. Za mene su opštine – građanske. Nisu samo za jednu etničku zajednicu. To je servis za sve građane koji žive u jednoj opštini, bez bilo kakve vrste diskriminacije i privilegija“, rekla je u intervjuu za Glas Amerike zvaničnica kosovske vlade, zadužena za pitanja manjina i ljudska prava – koja u američkoj prestonici boravi povodom tradicionalnog Molitvenog doručka.

Glas Amerike: Posrednik Evropske unije u dijalogu Kosova i Srbije pozvao je tokom boravka u Prištini dve strane da primene Ohridski sporazum i njegov Aneks pre junskih i novembarskih izbora u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama. Pitam vas kao predstavnicu izvršne vlasti – ima li na Kosovu političke volje za to i da li će i kakve konkretne korake Kosovo primeniti?

Redžepi: Kao vlada smo usredsređeni na proces dijaloga i normalizaciju odnosa sa Republikom Srbijom. To nam je prioritet – smatrajući da želimo da idemo putem Evropske unije i budemo deo evropske porodice. Ne želimo da imamo ikakav problem u unutrašnjosti naše države. Briselski sporazum, kasnije sa Berlinskim sporazumom, pa posle toga sa Aneksom ohridskog sporazuma je nešto što smo nasledili kao vlada. Želimo to da odradimo, ali ne na uštrb i štetu ijednog građanina Republike Kosovo. Smatrajući da srpska zajednica i svi drugi narodi treba da žive u miru u svojim sredinama, dvorištima i državi – onako kako oni žele. U tom smislu, osim toga što imamo osnovno ljudsko pravo – što nam Ustav republike dozvoljava i garantuje, kao država treba da sprovedemo i implementiramo sve sporazume koje smo potpisali.

Glas Amerike: Negde krajem 2023. premijer Kurti je pominjao da će kooptirati ljude iz vlade, uključujući i one iz srpske zajednice, u pisanje statuta. Međutim, od Evropske unije je čini mi se dobio odgovor, da su imali deset godina da napišu statut i da sada nema više vremena za to. Kako izaći iz te situacije?

Redžepi: Nemamo tih problema. Mi sa ovom vladom nismo deset, već tri godine. Nasledili smo problem i željni smo da iz njega izađemo. Da ga rešimo i da korist ima srpska zajednica. Radila sam jedan projekat koji dotiče celokupno naše građanstvo iz redova manjinskih zajednica. Počev od Leposavića, pa do Dragaša. Dogovoren je sa Organizacijom za međunarodne zajednice u Londonu i trajaće od 2024. do 2030. Vrednost projekta je 300 miliona evra. Njime svim pripadnicima lokalnih samouprava u kojima žive manjinske zajednice želimo da obezbedimo pravo i mogućnost da se infrastrukturno i privredno razvijaju. Hoćemo da preko britanskih i naših investitora otvorimo fabrike i zaposlimo ljude. Takođe, obezbeđene su i donacije za nevladin sektor, medije i lokalne medije. Kada se takvim investicijama podrže inicijative koje dolaze i sa severa i sa juga naše države, mislim da će ljudi shvatiti da samo ekonomska povezanost može da garantuje mir i sigurnost i napredak unutar Kosova.

Glas Amerike: Ali, međunarodna zajednica, posrednici i Sjedinjene Države koje pomažu, traže nešto drugo. Da li oklevanjem ispunjavanja te smernice imate utisak da izvršna vlast produbljuje krizu, udaljava okolnosti od postizanja sporazuma i normalizacije odnosa. To je nešto, koliko smo svi koji pratimo tu stvar shvatili, uslov bez koga se ne može?

Redžepi: Mislim da nije. Mislim da mi kao vlada imamo i drugih naših prioriteta: vladavina prava, borba protiv korupcije. Vidite i sami šta se na Kosovu radi tim povodom. Lično me zanima ekonomski oporavak i osnaživanje svih manjiskih zajednica. Način na koji možemo da zaustavimo0 migraciju naših naroda. Naravno da ste u pravu, sigurno moramo da usko sarađujemo sa predstavnicima Evropske unije i Amerike da pronađemo najbolji mogući način da integrišemo naše lokalne Srbe na pravi način. Da oni budu zadovoljni nečim, ali da ne bude velikih kompetencija izvršne vlasti – što bi moglo da stagnira proces Kosova ka Evropskoj uniji. Takođe, jako nam je bitno zbog sigurnosti, posle svega što nam se dogodilo, da postanemo članica NATO-a. To je prioritet i upravo moj dolazak ovde na Molitveni doručak i razgovori sa članovima Kongresa usmeren je na pomoć u vezi sa našim učlanjenjem. Vrlo smo mala država i naša sigurnost i bezbednost može da bude ugrožena ukoliko nismo članica, jer smo svašta preživeli u prethodnom periodu.

Glas Amerike: Verovatno ste propratili da je inicijativa evropskih institucija da u Poglavlju 35 za Srbiju bude utkan napredak u dijalogu, kao neizostavan uslov za napredak ka EU. Slična stvar mogla bi se naći u mapi puta za Kosovo. Tako da, to je sve uzročno posledično. Da li se razmatra da, ukoliko ne bude ispunjena smernica o osnivanju Zajednica opština sa srpskom većinom, bi to moglo da postane kamen o vratu u evropskim integracijama Kosova?

Redžepi: Mislim da neće doći do toga. Ukidanjem vizne liberalizacije kosovski narod se oslobodio, sloboda kretanja, putovanja, trgovine je sada pristupačnija. Znate kako je, kada živite izolovani od sveta i niste u mogućnosti da vaša mlada populacija upozna različite kulture, ode negde, vidi kako žive. Evo ovde u Vašingtonu, možete da sretnete različite ljude, rase, čujete različite jezike. Na Kosovu želimo normalno demokratsko društvo. Smatramo da nije ni Srbima u interesu da budu izolovani od svega sa jednim delom te asocijacije ili lokalne samouprave na jednoj teritoriji. Šta će biti sa Srbima koji žive po drugim opštinama? Bolje je delovanje i jačanje srpskog naroda kroz institucije. Oni treba da budu deo institucija, imaju pravo na to, Ustav to garantuje. Evo vidite koliko smo se borili da se poštuje zakon o zaposlenosti manjinskih zajednica, deset odsto u institucijama, to je nešto što sada imamo. Snažna je podrška premijera naše vlade. Skoro je razgovarao sa svim ministrima da hitno uposle predstavnike manjinskih zajednica. Bila sam na tom sastanku, oduševio me je pristup, kada je rekao da pripadnici manjinskih zajednica ne bi tu trebalo figurativno da budu – već da osnovu stručne spreme daju svoj doprinos. To je nešto što, mi to imamo Ustavom zagarantovano, ali nije postojala politička volja bivših albanskih lidera da se to sprovede na terenu. I meni je smešno kad neko kaže da je Aljbin Kurti protiv Srba, to nije tačno. Zato što sam svakodnevno sa njim, ja to vidim i osećam. Kada bih osetila da je neki premijer protiv nekog naroda, to se isto reflektuje na drugi narod. Neko sam ko dolazi iz nevećinskih naroda, predstavnik sam bošnjačke nacionalne zajednice, ako ja to osetim sigurno neću biti deo ove vlade. Smatram da je potrebno da se svi bolje organizujemo. Da razvijemo saradnju od koje bi svi imali korist.

Glas Amerike: Sledeće pitanje oslanja se na nedostatak koordinacije pa čak i nekooperativnost koja se može iščitati iz odluke o proglašavanju evra jedinom zakonitom valutom na Kosovu. Time će, koliko smo razumeli, iz platnog prometa biti eliminisana dinarska valuta, ne samo ona nego i druge, ali i dinarska. I to je izazvalo zabrinutost srpske zajednice na Kosovu. Da li je prilikom donošenja takve odluke, koja bi trebalo da stupi na snagu 1. februara, uzeto u obzir da bi to moglo dodatno da osnaži napetosti u kosovskom društvu i udalji srpsku zajednicu od Prištine i dodatno usmeri ka Beogradu?

Redžepi: Mislim da neće doći do toga, guverner naše Centralne banke je samo sproveo ono što treba. Evro je jedina valuta na Kosovu i veliki broj banaka je prisutan u opštinama gde žive Srbi i drugi. Plate i penzije ne uzima samo srpsko stanovništvo, nego i drugi. Smatram da ćemo preko drugih finansijskih institucija pronaći najbolji mogući način, da u što skorijem periodu, ta zabrinutost srpskog i ostalih naroda ne bude na ovakvom nivou.

Glas Amerike: A, kako?

Redžepi: Dobićete informacije u narednom periodu… Mislim da je to ovlašćenje guvernera Centralne banke, ne želim da se mešam u njegov posao.

Glas Amerike: Šta je, posle peticije za smenu gradonačelnika četiri opštine na severu Kosova, potrebno da bi se raspisali izbori na Kosovu, to je takođe jedna od smernica međunarodnih faktora – EU i SAD?

Redžepi: Da, to je proces koji mi kao vlada radimo, trenutno je to u Centralnoj izbornoj komisiji. Čekamo njihov stav i odobrenje šta će oni uraditi. Mi smo kao vlada spremni da organizujemo izbore na severu.

Glas Amerike: Da li ima naznaka kada bi mogli biti održani?

Redžepi: Za mene sutra mogu biti održani, što pre to bolje. Smatram da je i lokalnom stanovništvu to prioritet.

Glas Amerike: Prošlo je više od četiri meseca od napada u Banjskoj na severu Kosova koji su počinili naoružani Srbi. Nazire li se epilog istrage kosovskih organa i šta očekivati po njenom okončanju?

Redžepi: Taj teroristički akt na našu državu bio je zabrinjavajući za sigurnost, mir, stabilizaciju, narušio je međuetničkih odnosa i živote ljudi koji tu žive. KFOR, naša policija i Euleks su usko sarađivali i rešili taj problem na najbolji mogući način. Eskalacija je mogla da bude veća i mogli su da budu ugroženi životi običnih građana. Hvala bogu, nije se to dogodilo. Mislim da je to bespotrebno, nadam se da se više nikada neće desiti, želim da osudim taj čin.

Glas Amerike: To mi je jasno, a istraga?

Redžepi: Istraga je u toku i dalje, razne sile su tu u pitanju…

Glas Amerike: Razne sile kao…?

Redžepi: Mislim da istražni organi žele da pravda izađe na videlo, čeka se mišljenje različitih agencija. To radi Ministarstvo unutrašnjih poslova i čekamo zvanično te podatke.

Glas AmerikeDa li je bilo odgovorno od strane kosovskih zvaničnika da se pre kraja istrage imenuju počinioci i organizatori, povezivano je to bilo sa vrhom srpske države, za sada je jedini koji je to priznao Milan Radoičić

Redžepi: Snimci pokazuju, snimci su to pokazali, to nije ničiji cilj, to je realnost…

Glas AmerikeAli, bilo je tvrdnji da je u to umešana srpska vojska, policija, zvanični Beograd, to nije utvrđeno?

Redžepi: Vidite, to su bili specijalci, organizovana banda, koja je bila jako profesionalna. Videli ste koliko je naoružanja tamo nađeno. Zabrinjavajuće je i šta je bilo sve u njihovim glavama, koje su smernice imali da to urade, da li je njihova ideja bila jednodnevni napad ili možda konstantno – posle mesec dana ili dva. Jer pronalaženje velike količine oružja govori da je trebalo u sistematskom periodu da se implementira ono što su zamislili. Do toga nije došlo – zaustavljeno je. Mislim da snimci pokazuju sve, nažalost to se nekome ne sviđa, ali realnost je takva.

Glas AmerikeKosovo je sa Sjedinjenim Državama dogovorilo prodaju projektila „Džavelin“. Pre njega, vojno naoružanje je nabavljala i Srbija. Bosansko-hercegovački entitet Republika Srpska prikazivao je na neustavni Dan osnivanja transportere i naoružanje. Hrvatska je ugovorila nabavku helikoptera. Da li je to put ka stabilnosti na Balkanu – ili bi moglo da inicira potpaljivanje novog bureta baruta?

Redžepi: Nadam se da neće, mi smo svi jako male države. Ono što se desilo na Balkanu, ratovi i konflikti devedesetih godina – to nikome nije u interesu. Nadam se da se to više neće dogoditi nijednom narodu koji tamo živi. Ali, svaka država iz predostrožnosti da bi zaštitila sebe, naravno da treba da jača svoju odbranu. Amerikanci su za nas vrlo bitni strateški partneri. Mi Kosovari veoma poštujemo američki narod i sve ono što su uradili za nas. Smatram, da nam, kao vladi treba, još bliži odnos i saradnja sa njima i mi od toga nećemo odustati.

Glas Amerike: Verujete da je naoružavanje zalog za mir, a ne za rat?

Redžepi: Naoružanje je preventivna mera za odbranu našeg stanovništva, a ja sam neko ko zastupa težnju mira, težnju zajedničkog života, stabilnosti, sigurnosti. Prvo unutar svoje porodice i sredine u kojoj živiš, države u kojoj se nalaziš, ali itekako stvarajući dobrosusedske odnose sa svima u okruženju. Svi zajedno, sa negativnim iskustvom koje imamo od ranije, ne treba da opterećujemo mlađe generacije da odrastaju u duhu mržnje i barijera prema drugim narodima. Suviše smo mali da bismo tako nešto uradili. Nismo jake vojne sile, i da jesmo, mislim da niko nema pravo da uzme nečiji život. Svi smo mi ljudska bića, pa onda se delimo na nacije i velike etničke grupacije, pa sve ostalo.

Glas Amerike: Da li vidite scenario po kojem bi Srbija u budućnosti bila partner Kosova, ili isključivo kao vid nekog ruskog proksija čiji je cilj destabilizacija Balkana, što je opis koji se često može čuti od kosovskih zvaničnika?

Redžepi: Mislim da nam Srbija može biti dobar sused. Imamo lokalno srpsko stanovništvo koje uvažavamo i poštujemo, zašto da imamo loše odnose? Samo normalizacijom, pregovorima i dijalogom, možemo imati mir i stabilnost. Teritorijalno smo vezani, komšije smo, zašto bi nam trebali loši odnosi.

Glas Amerike: A kada okrenemo na narativ koji se često čuje u Prištini, da se Srbija na Balkanu koristi kao produžena ruka Rusije da destabilizuje Balkan i ugrozi svoje susede i Kosovo?

Redžepi: To je, da kažemo, taj „srpski svet“. Beograd treba da prestane manipulisanje srpske polupacije koja živi van Republike Srbije. To nije u redu prema njima samima, ali i prema drugim narodima. Pomenuli ste Republiku Srpsku koja stagnira proces Bosne u evrointegracijama, imate sad ono što se dogodilo u Crnoj Gori: ta prosrpska struja tamo, na Kosovu takođe. Mislim da to nije dobro.

Glas Amerike: Smatrate da Beograd instruiše građane srpske nacionalnosti koji žive u drugim zemljama Balkana?

Redžepi: Da, to kažem iz iskustva na Kosovu.

Glas Amerike: A kako instruiše?

Redžepi: Preko finansijskih ulaganja.

Glas Amerike: U koje svrhe?

Redžepi: Oni jednostavno žele da budu dominantni. Srbija uvek želi da nadjača svakog u regionu. To je pre svega u trenutnom političkom delovanju, ali mislim da to međunarodni faktori to neće dozvoliti. Sjedinjene Države, pre svega. Ostavimo ljude da bezbedno žive sa svojim komšijama. Zašto stvarati tenzije među njima? I njima takav način života, bez obzira na finansijsku zavisnost, nije u redu. Mislim da se u budućnosti to mora prevazići, ne postoji superioran narod, svi smo jednaki.

Izvor :
Glas Amerike