Zamagljenost senzacionalizmom i govorom mržnje u medijima, koju probija po koja humana priča

Vera Pulja, osnivačica Prostora za društvenu promenu, deo je oba društva – i srpskog i ovog na Kosovu. Živi na relaciji Novi Sad – Priština. Iako najviše voli da čita lepu literaturu, zbog prirode posla „prinuđena je“ kako voli da istakne, da prati medije na oba jezika. A o medijima promišlja kao o globalnom trendu i mnogo toga joj se ne sviđa – „senzacionalizam, raspirivanje mržnje, buka i sve to zarad klikova“. Ipak, kaže da nisu svi mediji isti. Nadu joj bude one retke priče koje sadrže humanu dimenziju čoveka.

Vera Pulja kazala je u podkastu KoSSevportala da je senzacionalizam globalna pojava u medijima.

„Toliko ih je mnogo da u stvari često prave buku. A buka se pravi da bi se došlo do više klikova“, poručuje.

Upitana o izveštavanju medija na Kosovu i u Srbiji, kaže da ne vidi puno razlika.

„Ima razlika između jednog i drugog medija, ali ne mislim da postoji razlika zbog koje možemo da kažemo da se na jedan način radi na Kosovu, a na drugi u u Srbiji. Na kraju krajeva, mi smo u komšiluku, to se preliva iz jednog društva u drugo“, dodala je.

Ona tvrdi da zapravo postoji mnogo dodirnih tačaka.

„To je taj senzacionalizam – pod jedan, a pod dva postoji mnogo govora mržnje koji u stvari doprinosi većem broju klikova, gledaoca i slušaoca“, dodala je, ipak, uz konstataciju da postoje i mediji koji su sušta suprotnost ovakvom načinu izveštavanja.

Kaže i da je prisustvo govora mržnje u medijima takođe globalni trend.

„To sada više nije ni govor mržnje, sada smo već prešli u pljuvanje“, ocenjuje.

A prisustvo govora mržnje u medijima prati očekivanja publike.

„Što je manje obrazovana jedna grupacija, to više pada na govor mržnje, na neproverenu vest, dezinfrmaciju i šta god da se dešava u medijima. Najgore je to što kada imate tu neobrazovanu publiku, oni mnogo lakše padaju u zamku nečega što je govor mržnje“, poručila je.

Osim što se „pumpa mržnja, portertira se situacija na drugi način koji ne utiče na mir, upoznavanje jednih drugih“.

„Bilo bi mnogo lakše, mirnije i davalo više nade kada bismo izveštavali o drugima onako kakvi jesu, a ne kakve su nam predrasude o toj nekoj drugoj grupaciji“, ocenjuje.

Zamagljenost i zamućenost

Govoreći o periodu od pre više od dve decenije, kaže da se ranije znalo – „šta da čitate, koga da čitate i kako da čitate“.

A sada je „sve zamagljeno“.

„Informisanje se u poslednjih 10-tak godina ubrzalo i teško je pratiti medijsku scenu uopšte… Pre 20 godina mogli ste da shvatite o čemu se radi, sada se priča, vest, događaj, kroz tu silnu diskusiju zamuti i na kraju dana vi niste sigurni u stvari šta se tačno desilo i šta to znači za određeno društvo“, navela je.

Nada postoji

Iako kaže da se „humana strana uglavnom gubi u izveštavanju“, ipak ukazuje na izuzetke.

„Ja se oduševim kada vidim reportažu, priču o nekome koja sadrži humanu dimenziju čoveka, bez obzira ko je. Retke su, ali ih ima i to mi daje nadu“, poručila je Vera Pulja.

A kao pozitivne primere novinarske profesije Pulja vidi medije koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu. Kaže da se oni izdvajaju iz medijskih ekosistema Beograda i Prištine.

„Pohvalila bih profesionalizam, pogotovu jer rade u veoma teškim uslovima, vrlo često imaju problema sa jezikom, često nedostaje prevod, ali mediji na srpskom uspeju da dobiju vest i obrade je vrlo kvalitetno. Izdvojila bih medije na srpskom kao jedne od profesionalnijih“, poručila je sagovornica KoSSev-a.

Izvor :
Kossev