Glavni zagađivači reke Ibar u Severnoj Mitrovici su industrijski otpad i nedostatak adekvatne infrastrukture za prečišćavanje otpadnih voda. Pored ovih izvora zagađenja, dodatni problem predstavlja i ljudski faktor, odnosno nesavesno ponašanje pojedinaca koji doprinose zagađenju kroz neadekvatno odlaganje otpada. Zagađenje reke Ibar ima brojne posledice, uključujući direktni uticaj na biodiverzitet i kvalitet vode. Ovo smanjenje kvaliteta čini reku nepogodnom za mnoge njene prethodne funkcije, kao što su snabdevanje vodom, rekreacija i ribolov, te ozbiljno ugrožava floru i faunu koja zavisi od nje. Iako je problem zagađenja reke Ibar složen i zahteva značajne resurse, eksperti za životnu sredinu smatraju da je ipak rešiv. Međutim, rešenje zahteva značajna finansijska ulaganja i koordinirane akcije na više nivoa vlasti.
Jelena Đokić, ekspertkinja za životnu sredinu, objašnjava da su industrijske aktivnosti rudnika Trepča u prošlosti značajno zagađivale reku Ibar visokim koncentracijama teških metala. Tvrdi i da iako Trepča više ne ispušta industrijski otpad direktno u reku, ostavila je za sobom sedam deponija rudarskog otpada u blizini Ibra, koje su toksične i predstavljaju ozbiljan rizik po zagađenje reke i zdravlje ljudi.
“Trepča je ostavila nasleđe u vidu sedam deponija rudarskog, odnosno rudničkog otpada koji po svom sastavu predstavljaju nehomogeni otpad sa izuzetno visokim rizikom, odnosno neke od njih se mogu karakterisati kao opasan otpad. Ali, sve te deponije rudničkog otpada su toksične, to je toksični otpad. U njemu se nalaze velike količine olova, ali ne samo olova već i arsena, ima žive, ima kadmijuma – elemenata odnosno metala koji su kancerogeni, a olovo je toksičan sa sposobnošću akumulacije u ljudskom organizmu i kao takve predstavljaju veliku opasnost”, rekla je Jelena Đokić.
Da su glavni zagađivači reke Ibar industrijski otpad i nedostatak adekvatne infrastrukture za prečišćavanje otpadnih voda tvrdi i Irfan Peći, inspektor za životnu sredinu u opštini Južna Mitrovica. Međutim, on dodaje da dodatni izazov predstavlja i ljudski faktor, odnosno nesavesno odlaganje otpada od strane pojedinih meštana.
“Zbog nedostatka infrastrukture, Mitrovica i mnogi gradovi Kosova, uključujući i Prizren, suočavaju se sa problemima prečišćavanja otpadnih voda. Dakle, kanalizacije, direktno ili indirektno, izazivaju zagađenje reke Ibar i njenog celokupnog ekosistema. Ovo je jedan od izazova sa kojima se moramo suočiti korišćenjem grantova za ulaganje u infrastrukturu i regulisanje ovog projekta. Drugi izazov koji razmatramo je problem odlaganja plastičnog otpada u reku Ibar. Uradili smo analize u vezi sa odlaganjem otpada u reku Ibar i stvaranjem otpada od strane seoskih zajednica oko ove reke. Nivo plastike je veoma visok, a nedostatak tretmana i odlaganja otpada na legalnim deponijama ima ozbiljne posledice po našu životnu sredinu. Zbog toga je neophodno preduzeti mere za rešavanje ovog problema”, rekao je Irfan Peci.
Jelena Đokić ističe da su posledice zagađenja reke Ibar alarmantne i da je potrebno brzo delovati jer zagađenje narušava ekosistem, smanjuje kvalitet vode i dovodi do izumiranja živih organizama u vodi.
“To raspadanje kanalizacije u reci Ibar dovodi do smanjenja koncentracije kiseonika, slobodnog i rastvorenog u vodi. On onemogućava život vodenim organizmima i narušava balans, odnosno ravnotežu obalnog i vodenog ekosistema”, rekla je Jelena Đokić.
Da je neodržavanje rečnih korita jedan od uzroka poplava koje su zadesile Severnu Mitrovicu, smatra i zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice Katarina Ađnačić. Ona podseća na teške poplave koje su pre dve godine zadesile Severnu Mitrovicu, kada se reka Ibar izlila i izazvala značajnu štetu. Tom prilikom, poplavljena je i njena kuća.
“I dan danas još uvek imamo posledice. Nažalost, zagađenost baste, zemlje i kuće su još uvek, iako je nama isplaćena odšteta od strane Vlade Kosova. Kuće su potonule u temeljima, potonule su više nego što su bile u zemlji. Blokovi su i dalje vlažni, dugo su bili puni vode, posebno bašte, posebno plastenici… Već sa prvim prolećem pokazalo se da je doneto muljevito blato, puno bakterija i zaraznih bolesti. Biljke, voće, ruže, sve to bilo je puno raznih parazita, nametnika, pa je preporuka prošle godine bila da se ništa ne sadi”, rekla je Katarina Ađančić.
Đokićeva tvrdi da je posebno vidljivo i opasno prisustvo divljih deponija duž reke Ibar.
„Otpad – plastične kesa i flaše, vi ste videli sami šta sve visi na granama na obali reke Ibar taj otap podiže nivo korita, reka nema dovoljno mesta da primi bujične vode kad se topi sneg ili kad su kiše, tad se razliva i pravi poplave od priliva Sitnice nadalje ka severu”,objašnjava ona.
Irfan Peci naglašava potrebu za rigoroznijim inspekcijama i edukacijom lokalnog stanovništva kako bi se podigla svest o važnosti pravilnog upravljanja otpadom i očuvanja reke Ibar kao ključnog prirodnog resursa.
“Potrebna nam je redovna inspekcija i mehanizmi za otklanjanje ovog problema. Važno je da se pokriju troškovi ovih akcija, jer postoje veliki troškovi za kompanije koje se bave tretmanom otpada. Takođe, moramo imati na umu da kazna za one koji nelegalno bacaju smeće treba da bude stroga i izvršna”.
Da su potrebne efikasne mere koje uključuju rigoroznije zakonske regulative za industrijsko zagađenje, kao i programe edukacije javnosti o značaju recikliranja i očuvanja prirodnih resursa, smatra i zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice, Katarina Adjančić. Ona naglašava važnost zajedničkog delovanja vlasti i građana u upravljanju otpadom.
“Južna opština Mitrovica i severna opština Mitrovica su dobile grant od Vlade Kosova, gde se uporedo južna i severna obala radi – mogu da kažem bedem, ali u suštini je to šetalište. Kao što je ovaj deo ovde, tako će se nastaviti i spojiti do Suvod Dola. To nam je u ovoj godini zadatak i plan. Sledeće godine 2025. u budžetu nam je, imamo budžet za ovu godinu, ali i za sledeću smo predvideli, od glavnog mosta do mosta kod ETC-a da se jednako nastavi zaštita od poplava”, navela je Ađanačić.
Sagovornici Medija centra izražavaju zabrinutost zbog niske ekološke svesti građana.
„Nažalost, sve više primećujem da se baca i džak smeća i kese, vidim kad prođem putem, ulicom, krene do kontejnera, dakleko mu je kontejner baci ga tu (na ulici). Trebalo bi, iako bi možda zvučalo rigorozno, ali svuda u okolnim zemljama imamo komunalnu policiju, ovdeje prekopotrebna komunalana policija da prati sva dešavanja i kažnjava”, ističe Ađančić.
Ekspertkinja za životnu sredinu Jelena Đokić dodaje da je mišljenja da tema očuvanja životne sredine nije dovoljno popularizovana među ljudima.
“Opšta populacija nije dovoljno upoznata s tim. Mi smo pre dve godine, recimo, imali smo 46 divljih ilegalnih deponija, odnosno smetlišta na obalama reke, ne znam koliko ih ima ove godine nismo brojali. Ali, ljudi ne bi bacali smeće na obalama reke da znaju i da imaju svest o tome koliko je to opasno i koliko to može proizvesti nepovoljan uticaj čak i posle na stvaranje poplava i na opasne situacije koje mogu da se dese”, navodi ona.
Sagovornici su takođe saglasni i da rešenje problema zagađenja reke Ibar postoji, ali zahteva koordiniranu akciju i zajednički napor lokalnih i centralnih vlasti, uz podršku međunarodne zajednice.
“Ja mislim da bi verovatno, da postoji volja za rešavanjem ovih problema što se tiče kanalizacije i da je to lakše rešivo. Ali, što se tiče Trepče mislim da je problem mnogo kompleksnija nego što se sada čini iz ove perspective i da je potrebno da se naravno uključi međunarodna zajednica, ali takođe i podizanje toga na malo veći nivo da bi se to rešilo. To je veliki problem, ali mislim da taj problem treba da se reši ujedinjenim snagama svih donosioca odluka”, rekla je Jelena Đokić.
Novinarka: I rešiv je u stvari?
“Jeste rešiv, ali je skup i komplikovan”, zaključuje Jelena Đokić.
Reportažu “Zagađenje reke Ibar u Severnoj Mitrovici: Izazovi, posledice i rešenja”realizovao je Medija centar Čaglavica u saradnji sa Novom društvenom inicijativom, uz podršku UNMIK-a.
