„U Vidovdanu je satkano i naše začeće i naš razvoj i napredak, naše muke, patnje i ponovno podizanje poput Feniksa iz pepela“, poručio je danas srpski predsednik Aleksandar Vučić. U svom bezmalo sedmominutnom pozdravnom govoru vidovdanskim laureatima i javnosti Srbije, uz najviše goste iz Crne Gore, Republike Srpske i Severne Makedonije, Kosovo nije spomenuo.
On je danas, povodom Vidovdana, uručio odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama.
Na ceremoniji u Palati Srbije se kratko i obratio.
Simbolika Vidovdana, kazao je, ne govori samo o mučeništvu, stradanju, porazima, junaštvu, greškama, pa ni o pobedama:
„Više od toga, ona sve nas upućuje na osnovno pitanje, na osnovnu postavku iz koje sve potiče, a koja nas određuje. Veoma je prosta. Šta si spreman da učiniš za svoju zemlju? Koliko hoćeš za nju da uradiš? Šta želiš da joj daš? Koliko je voliš? Koliko si spreman da se za nju žrtvuješ?“.
Odgovori na ova pitanja, istakao je, čine našu celokupnu istoriju.
„Kada smo ih znali, pobeđivali smo. Kada smo bili zbunjeni, kada smo lutali u odgovoru – gubili smo. Često junački, ali smo gubili“.
Zbog toga, poručuje, za njega ne postoji važnija dužnost, nego da prepozna, izdvoji i nagradi sve one koji su taj odgovor „ne samo znali, već ga i glasno saopštavali, bez obzira na opasnosti kojima su bili izloženi“.
Važno je to, kaže, zato što je sada vreme u kojem „postoje mnogi koji hoće da Srbija pobedi, ali i oni koji hoće da pobede Srbiju“.
A oni dolaze, tvrdi, spolja:
„Neki koji, verujem, nerazumevajući, im služe i koji hoće svojoj zemlji nešto da uzmu. Ima onih koji hoće da Srbija raste i onih koji žele da Srbija stane. Onih koji sanjaju njen dobitak i onih kojima je jedini san njen gubitak svake vrste. I to nije nikakva velika podela, toga smo imali uvek. I verujem da ovoga puta ćemo znati da u nečemu što nije novo izaberemo pravi put. To nema veze sa ideologijama, političkim partijama, čak ni sa vlašću. Ima veze samo sa našom budućnošću, sa budućnošću naše dece, sa onim što sanjamo, sa onim što im želimo“.
Za njega je ovaj Vidovdan poseban.
„Prelep je dan i naš narod je uvek govorio da se sve vidi na Vidovdan i da se najbolje vidi na Vidovdan. Vidi se i ko je koliko hrabar i ko je koliko uman i ko koliko čini za svoju zemlju i ko čini sve upravo suprotno“, kazao je Vučić.
Vidovdan je za nas Srbe više od svega, od svakog drugog praznika. Možemo mi formalno da imamo i veće i značajnije datume, ali suštinski ništa veće, bolje, lepše i značajnije od Vidovdana nemamo
U Vidovdanu je, istakao je u govoru, satkano i „naše začeće i naš razvoj i napredak, naše muke, patnje i ponovno podizanje poput Feniksa iz pepela“.
Srbi ne veruju da, kaže Vučić, sada žive bolje nego ikada – „džaba brojevi, statistika, analize i sve ono kroz šta prolazimo i šta proživljavamo“. Vreme je da se to menja.
„Kakvi smo, nikada nećemo poverovati. Jedino što verujemo, jedino što i danas slavimo, jeste patnja, jesu naši porazi, a pobede i uspehe nikada nismo ni umeli, ni uspeli. Vreme da se ta vrsta paradigme promeni u budućnosti. Vreme je da slavimo život. Vreme je da počnemo da slavimo pobede. I vreme je da nastavimo da pobeđujemo“, poručuje.
Laureatima se obratio zahvalivši na doprinosu napretka Srbije – svako na svoj način.
„Vi nosite od danas neuporedivo veću odgovornost nego što ste ikada imali. Vi ste od danas, na svakom mestu gde god se nalazite više od običnog predstavnika i građana i države“.
Među odlikovanima su porodica Vladimira Vukovića iz sela Žitkovac kod Zvečana, violinista Jovan Kolundžija, kompozitor Ljubomir Manasijević, kao i Jelena Buhač Radojčić, preživela iz logora Jasenovac, i drugi.
