Vorgučić kaže da je profesionalnost ključ opstanka medija.
„Bitno je da u ovakvim okolnostima postoje mediji koji su spremni da izveštavaju bez zadrška, agende, da stoje iza sistema ili ideologije, već da rade svoj medijski posao najbolje moguće. Ovo je ipak jedna krizna sredina. Krizne situacije su non-stop i nije ni malo lako izveštavati sa Kosova, a naročito nakon 1999. godine. Nakon urušavanja sistema ostali smo mi da krpimo te konce i na neki način gledamo da prenesemo trunčicu razuma i nade, pre svega Srbima koji su ostali na Kosovu“, poručuje Vorgučić.
Objašnjava da se ideja za osnivanje radija rodila još 1999. godine, s ciljem stvaranja nezavisnog medija koji bi izveštavao drugačije o situaciji na Kosovu, u odnosu na zvanični Beograd, u to vreme i dalje pod Miloševićem.
Realizacija ideje je, međutim, usledila godinu dana kasnije, odnosno nakon 5. oktobra i svrgavanja Miloševića sa vlasti.
„Imali smo promene u Beogradu i nas koji smo se zatekli u poslednjim radovima oko pokretanja radio stanice, tada je zatekla misao – promenjen je režim, sada je konačno došlo do demokratije, slobode i upitna je naša uloga, šta ćemo mi raditi kao medij koji će izveštavati nepristrasno i kako bi trebalo. Međutim, 25 godina kasnije, mi smo i dalje na početku, i dalje imamo istu situaciju. Kao da se ništa nije promenilo…“, poručio je.
Naglašava da je i dalje na delu nerazumevanje vlasti u Beogradu za Srbe na Kosovu, odnosno:
„Nerazumevanje da bez obzira na sve državne politike, ovde žive ljudi kojima je ta država neophodna, koji su državljani te države… To nerazumevanje vlasti traje od kada smo mi krenuli sa radom, ali i pre toga. Mi smo ga zatekli kao medij i mi ga i dalje pratimo kao medij“, poručio je Vorgučić.
Prisećajući se početka rada svog medija, kaže da je bilo puno neizvesnosti, ali i da izazovi postoje i dan-danas.
„Smatramo da je ovo pravo mesto sa koga treba izveštavati danas. Da se ovde događaju i prelamaju stvari koje su vrlo bitne za ljude i za to da oni mogu da sagledaju dešavanja na pravi način i donesu prave odluke“, naveo je Vorgučić.
Uloga medija i društvenih mreža
Vorgučić naglašava da je uloga medija da verno prenose vesti, vode računa o tačnosti informacija, izvorima, ali kaže da to, u današnjem digitalnom okruženju sa društvenim mrežama, „može da zvuči dosadno“.
„Međutim, to je jedino – ne samo ispravno, nego i relevantno, jer vi ne možete iz poluinformacija da kreirate mišljenje o nekom događaju. Često su te poluinformacije, neproverene i na kraju krajeva, da kažem, nečitljive“, poručuje.
Vorgučić ukazuje na to da je savremena tehnologija, iako je olakšala posao novinara, dovela do pojava koje posledično urušavaju sliku medijskog radnika.
„Imamo društvene mreže, male portale kojima ne upravljaju medijski profesionalci, već ljudi koji su na nečijem platnom spisku i ispunjavaju nečije zahteve. Danas je dovoljan mobilni telefon i Internet konekcija i imate medij, uslovno rečeno. Zbog toga, čini mi se da ono što vidim je da su ljudi izgubili poverenje u medije, a kada se kaže novinar, to je sa pogrdnim tonom jer novinarstvo izjednačavaju sa žutom štampom i provladinim portalima“.
Tragedija za novinarstvo
Sa druge strane, Vorgučić ukazuje na uticaj politike i interesnih grupa na medije. Govoreći o političarima u ovom podneblju kaže da ima onih koji idu sa agendom – „ukoliko pridobiju veći broj medija, imaš zagarantovan opstanak na vlast“.
„Nije bitno šta će raditi. Bitno je koliko ima tih televizorskih kvadratića gde će oni obećavati neprestano nove stvari, a da ih niko u istim tim kvadratićima ne pita da li su to ispunili. To je postalo rašireno u Srbiji. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati mediji koji se ne ponašaju na taj način“, kazao je.
Mediji koji su priklonjenji vlasti, odnosno funkcionišu „uz ono što vlast peva“, imaju zagarantovan budžet, dodaje direktor Radija Kim.
Ljudi pristaju na to, što je tragedija za novinarstvo
Naglašava da je zbog toga dodatno urušen imidž novinara.
„Nije čudo da ljudi koji su navikli da su novinari intektelektualci i koji su advokati naroda u javnosti, naravno da kada vide ovakve novinare pred sobom – kažu da su prodani, bez trunke morala. Da se nađete u jednom takvom okruženju kao novinar sa integritetom, vrlo je teško odbraniti tu poziciju. Nije nemoguće i naravno, treba, ali u tom smeru je otišao svet u poslednju deceniju“, kazao je.
A deo ovakvog sveta je i region. Vorgučić kaže da je tu sliku moguće videti kako u Beogradu, tako i u Prištini.
„Na Kosovu među albanskim medijima je takođe ukorenjeno. Tačno se zna koji medij izveštava za koga, pa onda ljudi biraju jednostavno da prate ono što im miluje uši, umesto da prate medije koji su kritički nastrojeni prema svima…“, kazao je.
Medijski mrak
Upitan o medijskoj slici u Srbiji, Vorgučić kaže da je ona „strašna“ te da je medijski mrak „strašno dubok“.
„Prosto me podseća na ono vreme kada je bio samo TV Beograd 1 i 2 i onda imaš taj dnevnik u pola osam i to što ti kaže – to je, nemaš ništa drugo šta bi pogledao“, kazao je.
Ukazuje na to da se pojedini novinari i medijske kuće neretko targetiraju od strane vlasti u Beogradu kao strani plaćenici.
Međutim, kaže da, sa druge strane, to nije slučaj kada je reč o nezavisnim medijima koji na srpskom izveštavaju na Kosovu.
„Naši političari, srpski, nemaju, na sreću, taj običaj. To je, po mom mišljenju, zbog toga što nas je malo i stvarno bi bilo neukusno kada bi se tako ponašali“.
Ipak, postoji odvajanje medija – na one koji im se sviđaju i one koji im se ne sviđaju.
„Na događaje se ne pozivaju novinari redakcija koji im se ne dopadaju, pozivaju se oni koji su pod državnim kišobranom i ne dolazi se na intervjue, u emisije. Postoji preslikan odnos. Kao što radi partija na vlasti u Srbiji, tako isto srpski predstavnici na Kosovu. Prema nezavisnim medijima postoji jedan zid ćutanja“, naglašava Vorgučić.
Vlast u Prištini pati jer se prema medijima ne ponaša kao zvanični Beograd
Iako postoji targetiranje kako novinara, tako i medija koji izveštavaju na albanskom od strane vlasti u Prištini, Vorgučić primećuje da to nije slučaj kada su u pitanju redakcije koje izveštavaju na srpskom.
„Mi smo za njih nebitni, prevod za srpske novinare se obezbeđuje, nije to primarno. Kada neko hoće, on progovori na srpskom“, kazao je.
Sa druge strane, Vorgučić je mišljenja da bi aktuelna vlast u Prištini volela da ima isti tretmen prema medijima, kao i zvanični Beograd.
„Ono što mi je indikativno je da, na neki način, vlast u Prištini pati zbog toga što nije kao vlast u Beogradu prema medijima. To je ono što se primećuje. Voleli bi izgleda da imaju takav tretman (prema medijima) kao vladajuća stranka u Srbiji, međutim, nemaju ga. Po tome je nekako bolja medijska slika na Kosovu, ako je u pitanju međupartijska borba, ako je u pitanju odnos prema manjinama, ili uopšte prema multinacionalnom sastavu Kosova, onda je to, bez obzira koji je albanski medij na Kosovu u pitanju, jednostavno unisono, ne postoje velike razlike i ne postoji preveliko interesovanje za manjine, naročito ne za srpsku“.
Kako opstati?
U tom pejzažu isprepletenom brojnim preprekama, mediji koji izveštavju na srpskom ipak opstaju i to uglavnom uz projektno finansiranje donatra.
Vorgučić naglašava da je svrha rada medija nepromenjena, te da njihovi problemi traju večno, jer se ne rešavaju.
„Kada bi se oni rešavali ne bi imali potrebe za projektnim finansiranjem, „nego bi se borili u tržišnoj bici sa ostalim medijima za marketinški prostor, reklame“, naveo je.
Ipak, kaže da je optimista.
„Naš posao tek predstoji, njegova važnost ne pada ni malo. Ja sam zbog toga zadovoljan. Da ne imenujem mesta slične veličine kao Kosovska Mitrovica, ali koja su u Srbiji, gde novinari koji obavljaju svoj posao nemaju taj značaj ali ni odgovornost kao mi ovde“, zaključuje Vorgučić u podkastu KoSSeva.