Metohijski sfumato predstavljen u Prometeju
U Galeriji Izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada, 6. juna održano je prvo predstavljanje romana Metohijski sfumato Dušice Filipović, čije smo izdavanje podržali, prepoznajući ovo delo kao zavetno i od izuzetnog značaja za srpsko nasleđe.
Pesnik Miroslav Aleksić i mr Dragana Rajović sa Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić, obratili su se prisutnima na promociji, pored autora i izdavača – IK Prometej, Udruženja Koreni i HO Kosovsko Pomoravlje.
O knjizi
„Dušica Filipović Metohijskim sfumatom zasigurno pomera status narativnog, ali i literarnog, logiku teksta, tekst i kontekst rasporedom i sastavom šara, dužinom i rezovima, primoravajući čitaoca da sklapa i rasklapa, povezuje i razdvaja, strpljivo pravi smisao i red – kroz naizmenično smenjivanje pesme i basme, kidnapovane glave, dečije glavice na ljuljašci i novobrdske devojčice – vijorike na biciklu.
Podsećajući nas na to da su Kosovci od davnina bili veliki i izdržljivi pešaci, a među njima najveći Đorđe Vojinčetović koji je svojim pešačkim podvigom otkupio Lipljansku crkvu od bezumnog „rušitelja i tamanitelja“ Jašar-paše Džinića, autorka nas poziva na sopstveni, intimni i iskreni, neprekidni Pešački čin: fizički i duhovni povratak Kosovu i Metohiji kroz Pesmu, dakle Reč, kroz Liturgiju i pokajanje“, objasnila je profesorka Rajović kroz izlaganje o knjizi.
Prema njenim rečima, iako autorka stvara u vreme antropocentrične umetnosti, u svom delu baštini Vaskrslog Hrista, te Metohijski sfumato Dušice Filipović predstavlja upodobljenje Kosovskom zavetu, kao srpskom otelovljenju novozavetnog saveza Boga i čoveka.
Mit je važniji od istorije
Srbi opstaju zahvaljujući mitu, koji je važniji od istorije, smatra Miroslav Aleksić. Mit je samo naš, dok istoriju već piše veštačka inteligencija kaže pesnik. Metohijski sfumato, prema njegovim rečima, je knjiga o Kosovu i Metohiji, o Crnjanskom, o srpskom čudu, o porodici, ljubavi, istoriji i večnom trenutku… Uzimajaći sfumato kao likovni pojam, koji označava zamagljenost pozadine portreta kao kod Leonarda, koji govori o nedostatku oštrih ivica koje dele naslikane objekte, Dušica Filipović ulazi u polemiku i sa nametnutom idejom žanra.
„Ovo jeste obrazovni roman, ali je i lirska poema o našem stradanju, o srpskoj ženi na kojoj sve počiva, dokumentarna proza, zbirka priča, neka vrsta narodnog kalendara u kome se može pročitati šta smo i ko smo. I sve granice među ovim žanrovima su maglovite i jedva uočljive. Knjiga je oda manastiru Draganac i njegovom bratstvu. U ovoj knjizi opisan je živi život Kosovaca, onaj o kome smo tako malo mogli da čitamo u novinama i gledamo na televiziji. I dok se u medijima govori o događajima, ovde se priča o osećanjima. Dušica Filipović ovom knjigom donosi novi pogled, novu perspektivu. U Metohijskom sfumatu za sva vremena će ostati sačuvana imena nestalih i ubijeniih Srba u velikom pogromu, ali i zapisana stara legenda o Velikom Pešaku, Đorđu Vojinčetoviću koji je da bi spasao Lipljansku crkvu od turskog zuluma u zubima preneo sedam kila eksera od Prištine do Lipljana za sat vremena, iako je za to potrebno najmanje tri sata. Ostao je bez zuba ali ne i bez podviga. Đorđe je nepoznat nama ali je ravan Fidipidesu, glasniku sa Maratona. Dušica Filipović je napisala najmarkantniju srpsku knjigu ovih godina. Ispunila je svoju dužnost, odužila svoj dug. I zadužila nas nepatvorenom književnom lepotom“, rekao je Aleksić.
Reč autora
„Hvala svima koji su pomogli da ova knjiga izađe iz mene u svet. To su u prvom redu moj izdavač g. Zoran Kolundžija i IK Prometej, uz veliku pomoć i podršku g. Milana Gutića iz Udruženja Koreni, i Humanitarnoj organizaciji Kosovsko Pomoravlje, koji su suizdavači. Hvala mojim recenzentima pesniku Miroslavu Aleksiću i Dragani Rajović sa Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću, koji su večeras došli da me podrže i ovako lepo predstavili knjigu. Dragani hvala na preko tri decenije iskrenog i dubokog prijateljstva i odanosti; Miroslavu hvala na ohrabrenju i svesrdnoj preporuci Uredništvu: što je punim imenom stao iza ovog rukopisa, onda kad su skoro svi od njega odustali. Hvala i onima koji su mi podarili reči, šapat, bol, sudbine, čitali knjigu u rukopisu, a ne žele da im ime bude spomenuto. Oni se takođe upisuju u Večnost. Najzad, ali ne ina poslednjem mestu, hvala mom suprugu i mojoj deci što su me istrpeli tokom decenije u kojoj je nastajala ova knjiga. A najviše hvala Bogu bez čijeg dopuštenja ništa pod kapom nebeskom ne biva.“
Dušica Filipović, autor
Izdavači
„Izdavačka kuća Prometej je ponosna što se jedna ovakva knjiga našla među naslovima koje smo izdali, posebno zbog toga što naslov i delo objašnjavaju izvorno značenje reči metohija, koje je, nažalost, potisnuto u našim kulturnim i naučnim krugovima, a predstavlja izuzetno važno svedočenje o srpskoj istoriji, kulturi i duhovnosti.“
Zoran Kolundžija, Prometej
„Okupljeni u nameri da oživimo staru srpsku tradiciju prenumeracije, IK Prometej, Udruženje Koreni i HO Kosovsko Pomoravlje pozvali su ljude da prilozima ugrade sebe u izdavanje ovog zavetnog dela, čime je svako od nas svojim potomcima ostavio jedno vredno nasleđe i otvorio put budućim stvaraocima koji se na ovaj način mogu podržati. Preko stotinu imena ispisanih na poslednjim stranicama knjige šalju upravu tu važnu poruku – da zajedno možemo stvarati velika dela, a ne pojedinačno.“
Milan Gutić, Udruženje Koreni.
„Knjiga Metohijski sfumato i naša organizacija povezane su na više načina. Iako deluje da književnost i humanitarni rad nemaju mnogo zajedničkog – naša misija je ista. Ova knjiga i naša organizacija nisu nastale da se diče, već da služe i budu glas – narodu koji je na mestu između neba i zemlje ostao bez glasa. Da svedoče o životu omeđenom tom čuvenom bodljikavom žicom koja propušta svetlost voštanica, pesmu i mit, ali teško čoveka. Upravo čovek je tačka iz koje kreće Metohijski sfumato i o čoveku, čini se, najmanje govorimo kada pričamo o Kosovu i Metohiji“.
