Na završnoj konferenciji projekta „Promocija i unapređenje jezičkih prava na Kosovu“, koji je implementiran od strane Međunarodne organizacije za migracije (IOM) uz podršku Misije Ujedinjih nacija na Kosovu, istaknuto je da je jedno od glavnih dostignuća ovog projekta to što su se međunarodne organizacije i pojedine kosovske institucije ujedinile po pitanju poštovanja jezičkih prava. Ova sinergija je, kako je rečeno na konferenciji, rezultirala vidljivim napretkom u podizanju svesti o važnosti jezičkih prava i unapređenju inkluzivnosti na Kosovu. Međutim, pojedini učesnici konferencije ukazali su na to da uprkos postignutim rezultatima i dalje postoje značajni izazovi u sprovođenju zakona o upotrebi jezika na Kosovu. Nedostatak političke volje, kapaciteta i prevodilaca i dalje otežava punu implementaciju jezičkih prava, što ukazuje na potrebu za nastavkom rada na ovoj važnoj temi.
„Projekat je postigao značajne rezultate. Neki od ključnih postignuća su: poboljšanje jezičkih veština više od stotinu javnih službenika. Mislim da je to još jednom omogućilo pripadnicima manjinskih zajednica da ostvare svoja prava i da dobiju svoje usluge i informacije na lokalnom nivou. Zatim, objavljivanje videa sa porukama o jezičkim pravima koje je urađeno u saradnji sa društvenim inicijativama doprinosi povećanju svesti hiljade ljudi, naglašavajući važnost jezičkih prava i promovisanju zaštite ljudskih i jezičkih prava na Kosovu“, navela je šefica Misije IOM-a na Kosovu Ana Rostocka.
Šefica Misije IOM-a istakla je da jezičke barijere i diskriminacija predstavljaju ozbiljan izazov za nevećinske zajednice, naglašavajući da je jezik ključan za ostvarivanje osnovnih usluga i prava.
„Jezičke barijere i diskriminacija može da predstavlja značajne izazove za manjinske zajednice i da napravi koheziju u integraciji. U suštini jezik je ključ za pristup osnovnim uslugama i drugim pravima. Nemoguće je ispunjavati u potpunosti ljudska prava – ekonomska, kulturna bez da ste u stanju da u suštini ispoštujete jezička prava“, navela je ona.
Šefica UNMIK-a na Kosovu Karolin Zijade istakla je značaj saradnje među relevantnim akterima na ovom projektu. Ona je naglasila da UNMIK igrao značajnu ulogu u poštovanju jezičkih prava na Kosovu, podižući svest i znanje o ovoj važnoj temi.
„Ujedimo se u zavetu da unapredimo jezička prava kao osnovu za ljudsko dostojanstvo i međusobno poštovanje“, poručila je šefica UNMIK-a.
Partneri na ovom projektu bili su i Kancelarije Ombudsmana i poverenika za jezike.
Kosovski Ombudsman Naim Ćeljaj istakao je da ova institucija tokom trajanja projekta identifikovala brojne nedostatke i izazove u implementaciji zakona o upotrebi jezika, te istakao da je za potpuno poštovanje ovog zakona i dalje izostaje politička volja.
„U mnogim slučajevima čak i danas, nažalost, imamo nedostatak poptune implementacije zakona i pravnih obaveza za određene autoritete da poštuju zakon o jezičkim pravima. To dolazi kao rezultat puno faktora i različitih faktora. Važno je uspostaviti strategioju i jasnu politiku koja obavezuje i stavlja sve autoritete ispred odgovornosti da poštuju ova prava“, naveo je Ćeljaj.
Poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović izazio je zabrinutost jer se, kako je rekao, trend poštovanja zakona o upotrebi jezika na Kosovu poslednjih godina pogoršao.
„Nije samo da se zakon ne poštuje u dovoljnoj meri već u poslednjih pet godina imamo i uočen pad u primeni zakona o upotrebi jezika. Trend je negativan. To je nešto što je posebno zabrinjavajuće. Umesto da smo svedoci nekog napretka, makar i minimalnog, mi se suočavamo sa dodatnim padom“, naveo je on.
Mladenović ističe da je jedan od glavnih problema sve manji broj prevodilaca u institucijama.
„I pored toga što već 30 godina praktično ne obrazujemo nove jezičke prfesionalce i što već nekoliko godina primećujemo da se smanjuju budžeti agencija za prevođenje. Mi sada imamo i tu situaciju da jednostavno opštine u velikom broju slučajeva i ne objavljuju konkurse za prevodioce čak i onda kad se prevodioci penzionišu, jednostavno kao da ne postoji volja da se ta radna mesta popune“, rekao je Mladenović.
Kosovski ombudsman Naim Ćeljaj dodaje da je pored nedostatka prevodioca jedan od problema i kvalitet prevoda u institucijama na Kosovu.
„To je jedan do standarda koji su potrebni za ljudska prava i evropske konvencije i ako imamo zakon i administrativno uputstvo koje nije harmonizovano i uslađeno ono stvara izazove i stvara nedostatke, pogrešno tumačenje građanima. To je ono što smo identifikovali i istražujemo. Ustav Kosova je jedan od dokumenata koji ima jezičkih karakternih grešaka i zakona koje koristimo u našem društvu i koji nam mogu prouzrokovati nelagodne situacije, gde će prava ljudi biti povređena zbog ovih grešaka“, naveo je Ombudsman Naim Ćeljaj.
Konferenciji „Promocija i unapređenje jezičkih prava na Kosovu“prisustvovali su i predstavnici opštine Gračanica i Klina, koji su govorili o izazovima i dostignućima ovih lokalnih samouprava kad je poštovanje jezičkih prava u pitanju.
