U poemi „Kada plivaš“ Boka Kotorska dobila je literarnu verziju čuvenih i prepoznatljivih likovnih dela Voja Stanića i svojevrsni poetski spomenik mediteranskom sistemu vrednosti i načinu života, rečeno je na književnoj večeri u Tivtu, gde je publici premijerno predstavljena poema „Kada plivaš“ višestruko nagrađivanog umetnika iz Beograda Rastka Šejića.
Promocija poeme bila je završni događaj višednevnog multimedijalnog događaja „Pozornica snova“ koji je u Tivtu priređen povodom 50 godina umetničkog stvaralaštva akademsnog slikara Zorana Mujbegovića.
Svojim stilom i slikarskim motivima kako ga on zove, Krtoljskog mora, Mujbegović je i ilustrovao Šejičevu knjigu poezije, koju su izdali Matica Boke iz Tivta, Prometej iz Novog Sada i Udruženje „Šta hoćeš“ iz Beograda.
Pored autora, na književnoj večeri koju su priredili JU Muzej i galerija Tivat i Udruženje „Šta hoćeš“ i koja je bila premijerni događaj što se desio na tek postavljenoj novoj mobilnoj bini u atrijumu letnjikovca Buća-Luković, govorili su i predsednik Opštine Tivat profesor književnosti Željko Komnenović, presednik Udruženja novinara Srbije, novinar, publicista i pesnik Živojin Rakočević i lingvista i urednik izdanja u JU Gradska biblioteka Tivat, Miomir Abović.
Odlomke iz poeme čitale su novosadske glumice Ana Rudakijević i Marija Medenica, a publici se video-porukom, obratio i slikar Zoran Mujbegović.
„Šejićeva poema `Kada plivaš` je prva i jedina knjiga poezije posvećena plivanju i to isključivo, rekao bih na jedno i jedistvenoj krtoljskoj obali. Šejić kroz to plivanje, ne samo što opisuje pejzaž nadzemni i podvodni, magnetski privlačne lepote Boke, već i u svom svetonazoru on kroz to plivanje promišlja o svetu, kritički razmišlja o okruženju, govori o karakterima ljudi, pojavama – onome što oni smatraju da je karakteristično za trenutak u kojem je ova poema nastala. Oni koji je budu čitali, biće iznenađeni britkošću tog poetskog teksta koji više naginje prozi nego poeziji, ali je u svakom slučaju izuzetno originalan pristup autora“, istakao je Komnenović naglašavajući da u Šejićevoj poeziji i poetskim slikama koje kreira ima dosta motiva koji su prepoznatljivi na platnima jednog od najvećih živućih slikara Boke i Mediterana – Voja Stanića.
Poručio je da je poema „Kada plivaš“ „možda i najmorskija od svih knjiga koje je do sada izdala „Matica Boke“ i naglasio da ovo delo „ne samo što je svojevrsni priručnik za dolazak na more, već nudi i kritičko sagledavanje sveta oko nas, što je i najveća njegova vrednost“.
Da Šejićeva poema predstavlja svojevrsni literarni pandan likovnoj poetici Voja Stanića, smatra i Živojin Rakočević koji je naglasio su u ovom delu „naša književnost i kultura i naš mediteranski doživljaj sveta, dobili poezijom Rastka Šejić jednu novu, intimnu sliku i jedan istovremeno vrlo široki pogled na Boku, na Mediteran“.
„Ovde se desilo nešto vrlo zanimljivo a to je da je Rastko iz različitih uglova gledao i pisao, a da se centar tog pisanja nalazi na sred fjorda ispod Lovćena. Bog je Boku darivao lepotom, a onda je Boka sve nas darivala lepotom. Samo retki od nas su međutim, uspeli da daruju Boku i da joj se na neki način oduže, a Rastkovo pisanje i poezija su joj upravo tako ukazali čast“, istakao je Rakočević naglašavajući da je za njega kao čitaoca, bilo posebno iznenađenje to što je pesnik u ovom delu „svoje pisanje prilagodio plivanju i duhu plivanja“.
„Šejić ima potrebu da piše na dah, da pliva na dah i da roni na dah. Kada čitate ovu knjigu, vi istovremenio plivate sa stihovima koji su napravljeni taman toliko koliko je i zamah u plivanju. Sunce zaranja na mračnoj pučini, šta ako nikada ne dođe do daha? To je jedan od najlepših stihova ove knjige jer je čitava priroda, čitavo čovečanstvo, počelo da traži svoj dah i da razmišlja o svom dahu“, kazao je Rakočevič dodajući da je Šejičeva poema „mala istorija vode i odnosa prema vodi, a njeni stihovi se nalaze na toj prirodnoj raskrsnici između strahova i prirodnih sila, između tog mitskog odnosa, između sunca i pitanja hoće li se ono ponovno vratiti“.
Istakavši da je zanimljivo da sada neko piše poemu jer se danas u književnosti živi vreme romana, Miomir Abović je kazao da Šejić na epskom narativnom kosturu svoje poeme, veže upečatljive i duboko simbolične lirske motive njene asocijativne niti.
„Plivanje u Rastkovoj poemi je gotovo sakralni čin koji poprima te neke gotovo, pa svete reference, na njega se nadovezuju te lirske asocijacije poetskog subjekta, a u Šejićevom slučaju je to jedinstvo čoveka sa prirodom i postizanje harmonije sa prirodom te preko toga, postizanje harmonije sa samim sobom“, istakao je Abović dodajući da Šejićeva poema „Kada plivaš“ ima „vrlo izražen taostički prizvuk“ a da njegov poetski izraz baštini „jednu sjajnu ironiju, vrhunski simboliku, ali i poetiku karakterstičnu za opus Vaska Pope“.
„Ja zapravo nisam neki taj ambiciozan stvaralac na takav način. Nekako mi se desilo da kada sam još bio klinac, neki moji stihovi završe na zidovima po celoj Srbiji, da se nalaze na lecima kojima se vodila borba za demokratizaciju društva i koje su svi citirali, zbog jedne moje pesme koju je objavio Slavko Ćuruvija zabranjivane su novine… Nekako, to objavljivanje nečega tada mi nije bilo najvažnje na svetu, ali je ova knjiga bila potreba za sabiranjem moje stalne potrebe za pisanjem u jednu celinu. I da – ovo jeste redakcija jedne ogromne potrebe da se iskaže neka zatvorenost, neki momenat u kojem moraš da se izboriš sam sa sobom, sa svetom, da to ima smisla, da objasniš da taj prostor i duh Boke u kojem se sjajno osećam i gdj su neki ljudi sa kojima je gušt pričati, jeste specifičan i da o njemu vredi pričati i to podeliti. Pre svega to podeliti sa morem“, kazao je autor poeme „Kada plivaš“, Rastko Šejić.
Rastko Šejić (49), kako sam sebe predstavja, je propali student svetske književnosti i master ekonomije. Reditelj je, višestrani umetnik, novinar, propagandista, putopisac i vođa neprofitne organizacije „Šta hoćeš“. Tokom devedestih idejno je kao šef marketinga, predvodio pokrete za demokratizaciju društva – Studentski protest 1996/97, za koji je osmislio slogan „Beograd je svet“, značenjski znak Pravo, sijaset letaka i uličnih akcija, kao i Studentski pokret „Otpor!“ u periodu 1998/99, čiji je Šejić bio idejni tvorac.
Potred toga, vodio je i nekoliko nacionalnih kampanja nevladinog sektora. Radio je kao ratni reporter VIN-a Gordane Suše, bio asistent na stručnim ekonomskim predmetima na fakultetu, arhitekta veb sajtova, agent svetskih rege bedova za Istočnu Evropu, kretaor koncepta za TV kanale…
Autor je dokumentarnih TV serija „Na veslu priča“, „Odliv mozgova“, „Svetski“, „Boka pomorska“ „Devojke iz sedamdesetih“ kao i niza dokumentarnih filmova i video spotova.
