U Domu kulture „Gračanica“ sinoć je predstavljena knjiga Stefana Surlića „Balkan posle rata: Izgradnja mira ili države“, u kojoj autor analizira postkonfliktne procese u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, sa posebnim osvrtom na Dejtonski sporazum, Ohridski sporazum i Ahtisarijev plan.
Govoreći o odnosima između zajednica na Kosovu, Surlić je ocenio da je upravo na Kosovu prisutan najveći stepen nepoverenja i nerazumevanja.
„Na Kosovu jeste najveći stepen nepoverenja, nerazumevanja. Ljudi u ogromnim procentima ne veruju da će uopšte ikada doći do pomirenja. To je nešto što je najžalije, nešto što je poražavajuće. To je neka vrsta opomene i političarima, ali i međunarodnim akterima“, rekao je Surlić tokom promocije.
On je istakao da ni više od dve decenije nakon sukoba nije došlo do društvene zrelosti koja bi omogućila trajno pomirenje i saradnju među narodima u regionu.
„Nikada nije došlo do društvene zrelosti, nakon više od dve decenije, da se kaže: ‘Valjda ljudi koji žive na ovom prostoru imaju najveći interes da bude mira i da bude saradnje’. Ispada da međunarodni akteri, koji su hiljadama kilometara daleko, i dođu zarad određenih dnevnica i honorara, imaju više interesa i osećaja da reše neki problem, koji ovde traje decenijama“, kazao je autor.
Dodao je da upravo odsustvo poverenja i jasne perspektive predstavlja jednu od najtežih posledica postkonfliktnog društva.
„To je nešto što mislim da je, u stvari, najveća i najteža posledica po ovo društvo, jer se ne vidi izlaz“, naveo je Surlić.
Knjiga „Balkan posle rata: Izgradnja mira ili države“ ukazuje da je postkonfliktni poredak u delu Balkana postao dugoročni okvir političkog života, u kojem se sukobi kontinuirano obnavljaju kroz institucije, identitetske politike i obrasce vladanja.
