Divlje deponije koje se iznova pojavljuju i zagađena reka Gračanka trenutno su dva najveća ekološka problema u opštini Gračanica, rečeno je na okruglom stolu koji je održan u Gračanici, a kome su prisustvoali predstavnici civilnog društva i JKP “Ekologija”. Učesnici debate izneli su i različita mišljenja kad je rešavanje ovih problema u pitanju.
Predsednik Omladinskog saveta u Gračanici Dušan Borisavljević rekao je da je na teritoriji ove lokalne samouprave jedan od glavnih zagađivača životne sredine reka Gračanka. On je podsetio da se iz ove reke poslednjih osam godina u Lapljem Selu i Preocu, selima kroz koje protiče, širi nesnosan smrad koji utiče na život i zdravlje meštana i kvalitet životne sredine.
“Nakon ovog sastnaka idemo da uzmemo uzorak vode u Lapljem Selu. Mislim da će ovo biti prvi zvanični uzorak vode reke Gračanke u Lapljem Selu, koji se neće raditi u državnim instituciajma te ćemo imati možda po prvi put realanu sliku kakav je kvalitet vode u reci”, rekao je Borisavljević.
On je naveo da je ova nevladina organizacija u cilju očivanja životne sredine do sada sprovodila nekoliko različitiha akcija:
“Radili smo sedam ili osam akcija pošumnjavanja, sedam ili osam akcija čišćenja prirode, radili smo ekološki motivisane pešačke ture od parka Grmije do jezera, predavanja, radionice i sve ostalo usko vezano za to polje”, naveo je Borisavljević.
Rajko Jovanović iz nevladine organizacije Komunikacija za razvoj društva (CSD) rekao je da se treba raditi na podizanju svesti meštana, pogotovo mladih, kad je očuvanje životne sredine u pitnaju.
“Obično mlađi gledaju nas starije i kopiraju naše ponašanje i kako se mi upravljamo prema živitnoj sredini, tako će se i oni ponašati. Mi stariji treba malo više da vodimo računa”, naveo je Jovanović.
Debati je prisustvovao i izvršni direktor Javno komunalnog preduzeća „Ekologija“ Dejan Dimitrijević, koji je govorio o trenutnom stanju divljih deponija u opštini Gračanica, koje predstavljaju jedan od velikih izazova za ovo preduzeće.
“Ne znam da li je još neko na teritoriji naše opštine angažovan oko pitanja rešavanja divljih deponija. Čuo sam konstataciju da je divljih deponija sve više i jesmo svedoci toga, znači gde god da se krene vide se neuređeni prostori. Mi smo na samom startu pošto je to u okviru mandata za upravljanje otpadom na našoj teritoriji dobili jedan izveštaj iz opštinskog odeljenja inspekcije, gde je bilo evidentirano sa konkretnim podacima, ali i slikama gde sve mi imamo problema sa deponijama, i to je bilo nekih 65 deponija na teritoriji naše opštine. Mi smo uradili jedan presek ove godine i videli da je zaista dobar posao odrađen. Imamo nameru još da nekoliko malih deponija uklonimo”, rekao je on.
Dimitrijević navodi da za ovo preduzeće izazov predstavlja i neorganizovano odlaganje otpada kao što je, kako je rekao, građevinski otpad, staklo , ostaci od uređenja objekata i automobilske gume za koje praktično nema nikakvog rešenja.
“Mi se danas suočavamo sa mnogo problema u vezi sa pojedinim vrstama otpada. Jedan od većih problema su i krupan otpad sanitarija i nameštaj za koje ne postoji nikakvo rešenje. Uklanjanjem jedne velike deponije u Ugljaru preko puta Bergen naselja morali smo kao preduzeće da mi i opština platimo drakonske tarife za otklanjanje takve vrste otpada”, rekao je Dimitrijević.
Okrugli sto organizovala je Mlada aktivna Gračanica, u okviru projekta “Deluj lokalno sarađuj regionalno“, koji u okviru programa „Smart Balkans“ podržava Ambasada Norveške na Kosovu.
