Eparhija raško-prizrenska tvrdi da su oko dva kilometra zapadno od manastira ponovo angažovani teški kamioni i građevinska mehanizacija na trasi povezanoj sa spornim putem Dečani–Plav. Navodi da radovi prevazilaze redovno održavanje, da nije sprovedena zakonska procedura i da se dogovor o obilaznici van zaštićene zone iz 2020. godine već šest godina ne primenjuje. Ovo je drugo oglašavanje Eparhije za manje od 24 časa, dok je u proteklih nedelju dana više puta upozoravala na položaj SPC, njenih svetinja i zaštitnih zona na Kosovu.
Eparhija raško-prizrenska saopštila je danas da su unutar Specijalne zaštićene zone manastira Visoki Dečani ponovo započeti radovi na putu, približno dva kilometra zapadno od manastira, na postojećoj trasi povezanoj sa dugogodišnje spornim projektom tranzitnog međunarodnog puta Dečani–Plav.
Prema navodima Eparhije, ni manastir ni crkvene vlasti nisu prethodno obavešteni o radovima, nije im dostavljena projektna dokumentacija, niti je od Srpske pravoslavne crkve zatražena saglasnost predviđena Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama.
Eparhija je pozvala Kosovsku policiju i ostale nadležne organe da bez odlaganja utvrde ko je radove naručio i odobrio, provere njihov pravni osnov i preduzmu mere kako bi aktivnosti bile obustavljene.
Današnje saopštenje drugo je oglašavanje Eparhije za manje od 24 časa, a dolazi nakon više njenih javnih upozorenja tokom protekle nedelje o bezbednosti manastira Visoki Dečani, položaju Srpske pravoslavne crkve i primeni zakonskih mehanizama namenjenih zaštiti njenih svetinja.
Monasi obišli radove: Kamioni dopremaju drobljeni kamen
Kako je navedeno u saopštenju, monasi Visokih Dečana obišli su mesto na kojem se izvode radovi.
Na terenu su, prema njihovim navodima, zatekli teške kamione koji dopremaju veće količine drobljenog kamena, kao i građevinsku mehanizaciju koja materijal razastire i ravna duž postojeće trase.
„Prema prirodi i obimu uočenih aktivnosti, radovi prevazilaze uobičajeno i ograničeno održavanje puta i imaju obeležja izgradnje, rekonstrukcije ili značajnijeg unapređenja putne infrastrukture unutar zaštićenog područja“, saopštila je Eparhija.
Radovi se, kako navodi, izvode na trasi povezanoj sa projektom puta Dečani–Plav, čiji je deo kroz Specijalnu zaštićenu zonu godinama predmet spora između lokalnih i kosovskih vlasti, sa jedne, i manastira, Eparhije i međunarodnih predstavnika, sa druge strane.
Bez obaveštenja, dokumentacije i saglasnosti Crkve?
Iz Eparhije tvrde da ni manastir Visoki Dečani ni Eparhija raško-prizrenska nisu prethodno obavešteni o novim radovima.
Nije im, navode, dostavljena ni projektna dokumentacija, niti obrazloženje svrhe, obima i pravnog osnova radova.
„Nije zatražena saglasnost Srpske pravoslavne crkve, što je predviđeno Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama, niti nam je poznato da je o ovom pitanju pokrenut zakonom predviđeni postupak pred Savetom za sprovođenje i nadgledanje“, poručili su.
Reč je o zajedničkom mehanizmu za sprovođenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama, u kojem, prema navodima Eparhije, pored dvojice kosovskih ministara i mitropolita Teodosija učestvuju šefovi misija Evropske unije i OEBS-a na Kosovu.
Eparhija se poziva na tri člana zakona
Eparhija podseća da Zakon broj 03/L-039 o specijalnim zaštićenim zonama predstavlja poseban i obavezujući pravni okvir za zaštitu manastira Visoki Dečani.
Navodi da je članom 7 izričito ustanovljena Specijalna zaštićena zona oko manastira.
Član 5, prema tumačenju Eparhije, zabranjuje izgradnju tranzitnih puteva kroz ruralne specijalne zaštićene zone, kakva je zona Visokih Dečana.
Član 6, dodaju, propisuje da izgradnja i rekonstrukcija puteva predstavljaju ograničene aktivnosti za koje nadležni organi moraju prethodno da zatraže saglasnost Srpske pravoslavne crkve.
Ukoliko se saglasnost ne postigne, pitanje mora da se razmatra u okviru zajedničkog mehanizma za sprovođenje i nadgledanje zakona.
„Pravni položaj je stoga jasan bez obzira na to kako bi radovi bili formalno predstavljeni“, poručuje Eparhija.
Ukoliko je cilj radova nastavak izgradnje tranzitne trase Dečani–Plav kroz Specijalnu zaštićenu zonu, navode, bila bi reč o aktivnosti koju zakon zabranjuje.
Ukoliko se, pak, radovi predstavljaju kao popravka ili unapređenje postojećeg lokalnog puta, i dalje bi podlegali obavezi prethodnih konsultacija i pribavljanja saglasnosti Crkve, odnosno razmatranju pred Savetom ukoliko saglasnost nije postignuta.
„Prema do sada dostupnim činjenicama, nijedan od ovih postupaka nije sproveden, a obim radova premašuje obične sezonske popravke“, naveli su.
Radovi pokušavani 2018. i 2020. godine
Eparhija upozorava da ovo nije prvi pokušaj izvođenja radova na istoj ili povezanoj trasi bez, kako navodi, punog poštovanja zakona.
Slični radovi u okviru Specijalne zaštićene zone započinjani su 2018, a potom i 2020. godine.
Oba puta obustavljeni su posle odlučnih reakcija međunarodnih predstavnika.
Spor oko izgradnje puta pored manastira traje godinama. Lokalna vlast u Dečanima insistirala je na postojećoj trasi, dok su manastir i Eparhija ukazivali da bi izgradnja međunarodnog tranzitnog puta kroz zaštićenu zonu bila protivna zakonu.
Dogovor iz 2020: Međunarodna obilaznica van zone, lokalni put unutar nje
U novembru 2020. godine, u okviru Saveta za implementaciju i monitoring, postignut je dogovor o rehabilitaciji puteva na području opštine Dečani.
Kancelarija Evropske unije na Kosovu tada je saopštila da je dogovoreno da se radovi sinhronizovano izvode na međunarodnoj obilaznici van granica Specijalne zaštićene zone i na postojećem lokalnom putu unutar nje.
Cilj sporazuma bio je da se istovremeno zaštite versko i kulturno nasleđe i podstakne ekonomski razvoj Dečana i regiona.
U dogovoru je posredovao tadašnji italijanski ambasador Nikola Orlando, uz ekspertizu tadašnjeg komandanta KFOR-a Mikelea Risija, dok je bilo predviđeno da Savet prati njegovu primenu uz podršku KFOR-a.
Tadašnji iguman Visokih Dečana, arhimandrit Sava Janjić, pozdravio je sporazum, navodeći da će se međunarodni put graditi obilaznicom van zaštićene zone, dok će se postojeći put kroz zonu rehabilitovati za potrebe lokalnog stanovništva.
„Ovom odlukom Saveta za sprovođenje i nadgledanje zaštićenih zona usvojen je aranžman koji će zaštititi manastir od gradnje međunarodnog puta, koji će ići zaobilaznicom van zaštićene zone, a sa druge strane omogućiti rehabilitaciju postojećeg puta kroz zonu za lokalnu upotrebu stanovnika Dečana“, saopštio je tada Janjić.
Naveo je i da bi se proces odvijao sinhronizovano i pod međunarodnim monitoringom.
Sporazum su pozdravili predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke i Italije, naglašavajući da je postignut u skladu sa zakonom koji štiti kulturno nasleđe.
Eparhija, međutim, u današnjem saopštenju tvrdi da dogovor iz novembra 2020. godine nije dao ovlašćenje za jednostrane radove, niti za postepeno pretvaranje lokalnog puta u tranzitnu saobraćajnicu.
„Nažalost, iako potpisan od strane dva kosovska ministra i gradonačelnika Dečana, dogovor, potvrđen garancijama i potpisima tadašnjih šefova kancelarija EU i OEBS-a, ne poštuje se već šest godina“, saopštila je Eparhija.
Sava Janjić još 2020. predložio kompromis
U avgustu 2020. godine, uoči posete tadašnjeg kosovskog premijera Avdulaha Hotija manastiru i opštini Dečani, Sava Janjić se na albanskom jeziku obratio javnosti i predstavio kompromisno rešenje.
Predložio je da međunarodni tranzitni put bude izgrađen van Specijalne zaštićene zone, dok bi se postojeći put kroz zonu završio i obnovio kao lokalna saobraćajnica.
Prema njegovom predlogu, lokalni put imao bi odgovarajuću širinu, ograničenje brzine i zabranu saobraćaja za teška vozila.
„Najpre bih želeo da vas uverim da mi kao građani u potpunosti podržavamo ekonomski razvoj naše opštine i izgradnju puteva koji povezuju ljude. Međutim, Zakon o specijalnim zaštićenim zonama, koji je usvojila Skupština Kosova, zabranjuje gradnju magistralnih puteva kroz takve zone“, poručio je tada.
Podsetio je i na rešenje kosovske vlade iz 2014. godine, prema kojem bi put od Dečana ka Crnoj Gori zaobilazio zaštićenu zonu, delom prateći Loćansku dolinu i povezujući se sa putem uz Dečansku Bistricu na kraju zone.
Ocenio je da bi takvo rešenje sprečilo težak saobraćaj u neposrednoj blizini manastira i sačuvalo prirodni ambijent, mir i karakter područja koje se nalazi i u okviru Nacionalnog parka Prokletije.
Osmani 2023: Rešenje koje SPC neće odbaciti
Da je spor ostao otvoren i nekoliko godina kasnije, pokazuje i izjava tadašnje kosovske predsednice Vjose Osmani iz februara 2023. godine.
Osmani je tada u intervjuu podgoričkim „Vijestima“ kazala da Priština napreduje u realizaciji puta Dečani–Plav, ali je priznala da je potrebno rešiti pitanje sporne deonice u blizini manastira.
„Na putu smo da vrlo brzo nađemo rešenje o ovome i veoma sam uverena da ćemo naći rešenje koje neće biti odbačeno od strane Srpske pravoslavne crkve, jer niko nije zainteresovan da na neki način stvori bilo kakve probleme“, kazala je Osmani.
Istovremeno je navela da bi rešenje trebalo da izbegne „ekstremno veće troškove za Republiku Kosovo“.
„Mislim da smo na veoma dobrom putu ka pronalaženju rešenja za taj deo i onda ćemo, naravno, nastaviti dalje sa ostalim deonicama kada je put u pitanju“, poručila je tada.
Tri godine kasnije, Eparhija tvrdi da takvo rešenje nije sprovedeno i da su radovi unutar zone ponovo započeti jednostrano.
„Nismo protiv razvoja“
Iz Eparhije naglašavaju da se ni ona ni manastir Visoki Dečani ne protive poboljšanju saobraćajnih veza, zakonitom ekonomskom razvoju i potrebama lokalnog stanovništva.
Podsećaju da je manastir godinama podržavao kompromisno rešenje – međunarodnu obilaznicu van zaštićene zone i ograničeno uređenje lokalnog puta unutar nje.
„Predmet naše zabrinutosti nije razvoj kao takav, već ponovno započinjanje radova unutar zakonom zaštićenog prostora bez zakonske utemeljenosti, konsultacija i propisane procedure“, navodi se.
Ovakvo postupanje, upozoravaju, dovodi u pitanje delotvornost Zakona o specijalnim zaštićenim zonama, narušava poverenje u institucije i preti stvaranjem „nepovratnih činjenica na terenu“.
„To je posebno ozbiljno kada je reč o manastiru Visoki Dečani, svetinji Srpske pravoslavne crkve i spomeniku svetske kulturne baštine UNESCO-a, čija zaštita zahteva najviši stepen pravne i institucionalne odgovornosti“, poručili su.
Poziv policiji da utvrdi ko je naručio radove
Eparhija je pozvala Kosovsku policiju i druge nadležne organe da utvrde ko je naručio i odobrio radove, kao i na osnovu kojeg pravnog akta.
Od institucija očekuje da preduzmu mere iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedilo poštovanje zakona i režima Specijalne zaštićene zone, a započeti radovi obustavili.
„Vladavina prava mora se pokazati u praksi, posebno onda kada je potrebno sprečiti stvaranje svršenog čina protivno jasnim zakonskim ograničenjima“, saopštila je Eparhija.
Poziv je upućen i Evropskoj uniji, OEBS-u i KFOR-u da slučaj uzmu u ozbiljno razmatranje i doprinesu očuvanju zakonskih mehanizama i ranije postignutih dogovora.
„Posebna pravna zaštita manastira ne sme se svesti na formalnu deklaraciju. Ona mora biti dosledno primenjivana u praksi, bez izuzetaka i bez jednostranih tumačenja“, zaključila je Eparhija.
Visoke Dečane i dalje neposredno čuva KFOR
Visoki Dečani jedini su verski objekat na Kosovu koji se i danas nalazi pod neposrednim obezbeđenjem pripadnika KFOR-a.
Manastir je pod zaštitom međunarodnih mirovnih snaga od 1999. godine, a tokom posleratnog perioda u više navrata bio je meta oružanih napada.
Eparhija je u opsežnom saopštenju objavljenom 17. jula upozorila da Kosovska policija, prema njenoj oceni, nije izgradila ni poverenje ni kapacitet da zaštitu Visokih Dečana preuzme od KFOR-a.
Tada je ukazala i na navode hodočasnika da ih Kosovska policija zaustavlja, ispituje i pretresa nakon što izađu iz zone koju obezbeđuju međunarodne snage.
„Takvo postupanje stvara utisak da poseta jednom hrišćanskom manastiru sama po sebi predstavlja krivicu“, navela je Eparhija, zaključujući da KFOR ostaje „nezamenjiva bezbednosna garancija“.
Vikof juče u manastiru, Sava naglasio značaj bezbednosti
Samo dan pre najnovijeg saopštenja Eparhije, Visoke Dečane posetio je komandant Združene komande savezničkih snaga NATO-a u Napulju, admiral Džordž M. Vikof.
U manastiru su ga dočekali komandant KFOR-a general-major Ozkan Ulutaš i iguman Visokih Dečana arhimandrit Sava Janjić.
Nakon obilaska crkve, Sava Janjić je admirala upoznao sa položajem Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
„Iguman je admirala upoznao sa situacijom u kojoj živi Srpska pravoslavna crkva na Kosovu i Metohiji i naglasio značaj bezbednosti manastira Visoki Dečani i ostalih svetinja SPC na KiM“, saopšteno je juče iz manastira.
Vikofova poseta usledila je nešto više od mesec dana nakon što je NATO najavio postepenu optimizaciju, odnosno smanjivanje broja pripadnika KFOR-a tokom naredne godine.
Iz NATO-a je, međutim, poručeno da bezbednosnog vakuuma neće biti i da će svaka promena zavisiti od procene stanja na terenu.
Eparhija pre manje od dve nedelje o „najnižem nivou poverenja“
Najnovije saopštenje nije izolovano upozorenje Eparhije.
Ona je 17. jula objavila jedno od najopsežnijih i najoštrijih saopštenja poslednjih godina, u kojem je navela da su odnosi srpske zajednice i SPC sa kosovskim institucijama, a naročito poverenje u Kosovsku policiju, na najnižem nivou u čitavom posleratnom periodu.
Eparhija je tada upozorila da situacija nije posledica jednog događaja, već dugotrajnog niza postupaka koji, prema njenoj oceni, sve više dobijaju obeležja sistematske diskriminacije.
Poseban deo tog saopštenja bio je posvećen urušavanju režima specijalnih zaštićenih zona.
Eparhija je navela da Zakon o specijalnim zaštićenim zonama nije politička preporuka, već pravni mehanizam uspostavljen radi zaštite crkvenih objekata i njihovog nesmetanog života i rada.
Upozorila je da izostanak blagovremene reakcije nadležnih institucija dovodi u pitanje sam smisao zakona i stvara bojazan da bi specijalne zone mogle da budu stavljene pod jednostranu kontrolu institucija upravo na način zbog kojeg su zaštitni mehanizmi prvobitno uspostavljeni.
Tada je Eparhija posebno zahtevala da međunarodna zajednica ne smanjuje diplomatsko i bezbednosno prisustvo na Kosovu.
„Prisustvo KFOR-a, uključujući neposrednu zaštitu manastira Visoki Dečani, kao i njegovo vidljivo bezbednosno i civilno-vojno delovanje u osetljivim i izolovanim srpskim sredinama, ostaje od suštinske važnosti“, navedeno je u saopštenju.
Evropa Nostra uvrstila manastir među najugroženije, Priština protestovala
Položaj Visokih Dečana prethodnih godina bio je tema i na međunarodnom nivou.
Organizacija Europa Nostra, koja se bavi zaštitom evropskog kulturnog nasleđa, uvrstila je 2021. godine manastir Visoki Dečani na listu sedam najugroženijih spomenika i lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi.
Odluka je izazvala snažne negativne reakcije kosovskih institucija, dela albanske javnosti i nevladinih organizacija.
Pre konačne odluke, protiv mogućeg uvrštavanja manastira na listu zajedničkim pismom oglasili su se Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, a protivljenje je izrazilo i 40 kosovskih nevladinih organizacija.
Nakon što je odluka doneta, tadašnja ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc i ministar kulture Hajrula Čeku zatražili su od Evropa Nostre da Visoke Dečane ukloni sa liste.
Tvrdili su da je odluka neutemeljena, da ne odgovara stanju na terenu i da je politički motivisana.
Od rukovodstva organizacije tražili su da poseti Kosovo i „nadoknadi štetu“ koju je, prema njihovoj oceni, odluka nanela ugledu Kosova.
Istovremeno su tvrdili da pravoslavne crkve na Kosovu uživaju visok nivo bezbednosti i da nisu ugrožene.
Za Eparhiju i manastir, međutim, dugogodišnje prisustvo KFOR-a, oružani napadi na Visoke Dečane, spor oko tranzitnog puta i ponovljena upozorenja na kršenje režima Specijalne zaštićene zone predstavljaju pokazatelje da pitanje zaštite manastira i dalje nije rešeno.
