Piše: Jelena Simić – samostalna novinarka
Telegram kanali sa desetinama hiljada pratilaca postali su jedan od glavnih izvora informisanja za Srbe na Severu Kosova. Za mnoge, to je najbrži način da “saznaju šta se dešava na frontu”, ali u toj brzini sadržaj stiže bez filtera, bez izvora i bez uredničke odgovornosti.
Većina najuticajnijih kanala na srpskom jeziku formirala se nakon 2022. godine, u periodu intenzivnih političkih tenzija, kriza oko registarskih tablica i porasta bezbednosne neizvesnosti. Tada je Telegram postao idealan kanal, a publika ga je prihvatila kao “autentičniji” i neposredniji izvor informacija od tradicionalnih medija.
„Najčešće informacije uglavnom dolaze preko mreža. Instagram, TikTok i Telegram kanala“, otkriva Anastasija Đorđević iz Inicijative Mladi lideri za Kosovo. „Retko ko danas direktno odlazi na sajtove medija. Većina sadržaja do nas već stiže kroz kratke objave, storije ili prosleđene poruke.“
Sinhronizovane poruke
Da problem nije samo u načinu konzumiranja sadržaja, potvrđuje i Zoran Savić iz nevladine organizacije Aktiv iz severnog dela Mitrovice. On objašnjava da je moć Telegram kanala upravo u dinamici i prividnoj autentičnosti.
„Digitalne platforme poput Telegrama i drugih zatvorenih komunikacionih kanala postale su jedan od najuticajnijih izvora informisanja za građane…Upravo ta percepcija čini ih privlačnim, ali i opasnim prostorom za širenje manipulacija, dezinformacija i propagande“, ističe on.
Kako dalje navodi, sadržaj koji se najčešće pojavljuje tiče se bezbednosti, političkih tenzija, etničkih odnosa, društvenih kriza i spornih institucionalnih odluka. Među tim objavama sve češće se vide i govor mržnje, teorije zavere, javni linč i rodno zasnovano nasilje.
Savić podseća na slučajeve poput grupe AlbKings ili koordinisanih napada sa Telegram kanala Koridor. Ovakvi slučajevi, prema njegovim rečima, pokazuju kako se digitalni prostor može pretvoriti u mehanizam zastrašivanja, targetiranja i socijalnog pritiska.
Najproblematičniji deo nije samo sadržaj već obrasci ponašanja, dodaje Savić.
„Uočljivo je i sinhronizovano pojavljivanje istih poruka na više platformi i naloga, često u kratkom vremenskom roku i sa identičnim porukama i vizuelima. Takvi obrasci sugerišu organizovanu komunikaciju koja može imati politički, ekonomski ili propagandni cilj. Pojedini kanali funkcionišu kao mreže sa jasno definisanom strukturom i ulogama administratora.“
U takvom okruženju, dodaje, građanima postaje sve teže da prepoznaju manipulativan sadržaj, posebno mladima koji informacije dobijaju gotovo isključivo online. Dodaje da se emocionalno obojene poruke, selektivno prikazane činjenice, anonimne tvrdnje i „insajderske“ informacije često pokažu kao netačne i doprinose konfuziji i osećaju stalne ugroženosti.
Monitoring četiri kanala – paralelni informativni tok
Takve obrasce pokazuje i petodnevni monitoring Telegram kanala sproveden krajem novembra prošle godine.
Četiri aktivnija kanala na srpskom jeziku među kojima su Bunker, Koridor, Hrabro za Kosmet i Bunt je stanje duha, funkcionisala su tokom posmatranog perioda kao paralelni informativni tok. Iako se razlikuju po tonu i vizuelnoj estetici, zajednički su im recikliranje sličnog sadržaja, snažno emocionalno uokviravanje i politički signali.
Bunker objavljuje najbrže, često je prvi koji deli kratke poruke ili snimke ekrana, dok Koridor održava snažan identitetski narativ i retoriku nepoverenja. Hrabro za Kosmet se oslanja na simboliku „borbe“ i „jedinstva“, dok Bunt je stanje duha nudi duže, politički obojene komentare. Zajednički imenilac za sve ove kanale je odsustvo provere informacija ali i konteksta.
Iako bi se moglo očekivati da se ovi kanali intenzivno bave Severom Kosova, praćenje pokazuje suprotno, zabeležene su tek povremene reference na decembarske vanredne parlamentarne izbore i oslobađanje bivšeg kosovskog policijskog službenika iz pritvora u Srbiji. Umesto toga, dominiraju znatno šire teme izbori u Republici Srpskoj, NIS (Naftna industrija Srbije), istorijske reference, kao i poruke o „ugroženosti“ i „izdaji“.
Tokom perioda praćenja uočen je sličan obrazac u načinu na koji su poruke oblikovane i distribuirane. Identične ili veoma slične objave pojavljivale su se na različitim kanalima, uz blage varijacije u naslovima ili emocionalnom tonu. Fokus je najčešće bio na temama kolektivne ugroženosti i neodređenih „situacija“, dok je sever Kosova uglavnom predstavljan simbolično, kao prostor pritiska i otpora, čak i kada konkretni lokalni događaji nisu bili u centru pažnje.
Binarni narativ
Proruski Telegram kanali oblikuju digitalni prostor kroz jasno definisan binarni narativ, objašnjava dalje Miloš Jovanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku -BCBP.
„Proruski Telegram kanali utiču na informativni prostor i javni diskurs na Severu Kosova tako što popunjavaju medijski vakum. Na taj način postaju alternativni izvor informacija, naročito za građane koji se osećaju marginalizovano ili su nepoverljivi prema zvaničnim institucijama. Kroz kontinuirano širenje binarnog narativa – gde su „Rusija i narod“ predstavljeni kao nosioci istine, a „Zapad, institucije i međunarodne organizacije“ kao pretnje oblikuju percepciju javnosti i povećavaju polarizaciju,”.
Jovanović ističe da se Sever Kosova u tim narativima dosledno predstavlja kao epicentar tom nestabilnosti i stalnih bezbednosnih incidenata.
„Proruski kanali ga opisuju kao prostor upada specijalnih jedinica, hapšenja, pucnjava, zatvorenih prelaza i prisustva maskiranih ili oklopnih formacija. Tako se gradi slika trajnog kriznog područja koje se razlikuje od ostatka Kosova“, kaže.
Drugi deo narativa odnosi se na način na koji se pozicioniraju zajednice i institucije.
„Srbi sa Severa prikazuju se kao najugroženija zajednica, koja je izložena kontinuiranom nasilju. Sa druge strane, kosovske institucije, kao i KFOR i EULEX, dosledno su predstavljene kao nelegitimne, neprijateljske ili pristrasne. Kroz ovakve narative, na simboličkom nivou, Sever Kosova dobija značenje „poslednje linije odbrane“ srpskog identiteta i državnosti”, zaključuje Jovanović.
Na ova zapažanja direktno se nadovezuje analiza BCBP-a “Ekosistem srpskih ekstremno desničarskih Telegram kanala”, iz novembra ove godine, čiji je autor sam Jovanović. Analiza pokazuje da se srpski Telegram kanali mogu grupisati u tri dominantne kategorije i to nacionalističko-patriotske, proruske i antisistemske.
Ko finansira ove kanale?
Pitanje finansiranja Telegram kanala često se nameće, ali jasni i proverljivi odgovori uglavnom izostaju.
Istraživanje Fitima Gašija, novinara iz Sbunkera, analizira Telegram kao prostor u kojem se propaganda i govor mržnje održavaju kroz umrežene narative, visoko angažovanu publiku i međusobno pojačavanje sadržaja, čak i bez vidljivih finansijskih izvora.
„U odsustvu jasnih finansijskih tokova, dugoročno funkcionisanje i koordinacija ovih Telegram propagandnih kanala prvenstveno se održavaju kroz snažno međusobno povezan ekosistem zajedničkih narativa, angažovane publike i međusobnog pojačavanja sadržaja na različitim platformama“, kaže Gaši.
Prema njegovom istraživanju, mali broj velikih kanala funkcioniše kao centralni čvorovi, čiji se sadržaji sistematski preuzimaju i umnožavaju kroz desetine povezanih kanala, uključujući i lokalne kanale na Severu Kosova. Time se, kako naglašava, stvara samoojačavajući ekosistem u kojem se poruke brzo šire kroz mrežu, bez formalnih struktura finansiranja.
„Visok nivo interakcije publike – komentari, deljenje i reakcije dodatno podstiču administratore da nastave sa proizvodnjom sadržaja, jer im jasno signalizira relevantnost i potražnju“.
Sadržaji sa Telegrama često se dalje dele na Fejsbuku, Instagramu i drugim društvenim mrežama, čime se njihov domet i uticaj šire i van same platforme. Ovakva međusobna cirkulacija sadržaja jača prisustvo kanala i pojačava efekat narativa.
„Ono što ove mreže održava u životu jeste koordinacija zasnovana na zajedničkim narativima i dinamici zajednice, a ne nužno formalna finansijska podrška“, naglašava.
Sa druge strane, Ramadan Iljazi, glavni istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS) naglašava da je ključno pitanje, posebno u kontekstu Kosova i Telegram kanala koji ciljaju srpsku zajednicu na Severu, možda ne „ko plaća Telegram“, već „ko stoji iza šireg ekosistema koji proizvodi i pojačava ovaj sadržaj“.
Direktni troškovi vođenja Telegram kanala, dodaje on, veoma su niski, ali obrasci iz istraživanja KCSS uočava jasno ukazuju na tri međusobno isprepletana sloja.
Prvi sloj odnosi se na ono što naziva produženom infrastrukturom medijskog sistema iz Srbije.
„Mnogi Telegram kanali, koji se pretežno koriste na Severu Kosova, efikasno su produžeci šireg propagandnog sistema usredsređenog oko provladinih TV stanica, portala i tabloida u Srbiji, za koje se smatra da su usko povezani sa vladom i finansirani od strane vlade i/ili preduzeća koja su bliska vladi“, kaže Iljazi.
Ističe i to da, „deo posla sa sadržajem verovatno obavljaju ljudi koji su formalno plaćeni kao partijski službenici, opštinski službenici ili izvođači radova, ali neformalno provode deo svog vremena vodeći ili snabdevajući ove kanale.“
Ovakva dinamika, kako on kaže, čini da narativi iz zvaničnih medija prelaze na Telegram gotovo u realnom vremenu, često bez dodatne obrade.
Drugi sloj čine akteri koji operišu u sredinama gde se, kako navodi, “politika i organizovani kriminal preklapaju”. Upravo takvi akteri, objašnjava Iljazi, imaju jasnu korist od nestabilnosti i narativa koji kosovske institucije prikazuju kao opasne i nelegitimne.
„Podrška ovde je često u obliku zaštite, pristupa i novca, a ne formalnog finansiranja medija”, dodaje.
Prema njegovim rečima, treći sloj čine pojedinci koji u ovom ekosistemu učestvuju iz ideoloških motiva i rade besplatno, a povremeno ih podrži dijaspora ili mali krug simpatizera. “Ovaj deo sistema je najmanje koordinisan, ali često najradikalniji u tonu”, ističe on.
Ukupna slika, dodaje on, upućuje na mešoviti model, kombinaciju državnih i partijskih resursa, lokalnih mreža pokroviteljstva i aktivista uklopljenih u ove strukture.
Ruska infrastruktura kao pojačivač narativa
Iljazi napominje da se ova dinamika ne može posmatrati izolovano, jer je dopunjuje i kako sam kaže ruska uloga.
„Ruski državni mediji poput Sputnjika Srbija i RT Balkan, koji deluju iz Beograda, spadaju među glavne spoljne izvore dezinformacija o Kosovu i našem regionu. Finansira ih država, zapošljavaju značajan broj novinara i tehničkog osoblja i proizvode stalni tok sadržaja koji napada EU i NATO”.
Iako, prema njegovim rečima, nema dokaza o direktnim finansijskim vezama između Moskve i pojedinih Telegram kanala na Severu Kosova, „ova ruska medijska infrastruktura efikasno subvencioniše širi ekosistem dezinformacija jer pruža gotove narative, vizuelne prikaze i teze za razgovor koje se zatim recikliraju i radikalizuju u lokalnim Telegram grupama“.
Iljazi kaže da se malo toga može videti iz otvorenih izvora.
On dalje objašnjava da je „atribucija jedan od najvećih izazova“, jer Telegram omogućava anonimnost, strane brojeve i korišćenje VPN-a.
„Finansiranje je često van platforme“, dodaje on, „kroz regularne poslove u opštinama, strankama, medijima ili kompanijama koje dobijaju javne ugovore”.
Zato, prema njegovim rečima, fokus više ne može biti samo na akterima, već i na njihovim narativima i međusobnoj koordinaciji.
„Ono što iz Prištine najviše možemo da uradimo jeste da mapiramo narative, obrasce koordinacije i političke interese kojima oni služe“, zaključuje.
Mladi: Najbrži konzumenti, najranjivija publika
Ipak, oni koji ovo najbrže osete su mladi. U svetu informisanja koji se svodi na screenshotove, mimove i kratke video-klipove, stvarnost se oblikuje vizuelno, a ne činjenično.
Zato, Savić upozorava da su mladi posebno ranjivi, jer se često prvi nađu i kao meta i kao prenosioci narativa koje ne prepoznaju kao manipulativne.
Sagovornici se slažu da se u digitalnom prostoru prepliću emocije, interesne strukture i ideološki narativi, te da je ključno razviti kritičko mišljenje.
„Mladi moraju naučiti kako da prepoznaju šta je izvor, ko stoji iza poruke i kakav je motiv iza nje“, kaže Đorđević.
Upravo tamo gde se prepliće ranjivost mladih i dinamika digitalnog prostora, pokazuje se potreba za pristupima koji ciljano deluju na samim platformama na kojima informacije cirkulišu.
Jedan od takvih pristupa sprovodi Hibrid.info, organizacija koja duže vreme prati zatvorene onlajn okruženja i trendove dezinformacija.
Fatbard Dema iz Hibrid.info objašnjava da rad na zatvorenim platformama zahteva stalno praćenje i prilagođavanje formatima koje publika već koristi.
„Naša organizacija kontinuirano prati objave u različitim zatvorenim Telegram grupama usmerenim na srpsku zajednicu na Kosovu. Cilj nam je da dopremo do mladih ljudi na zatvorenim platformama kao što je Telegram, fokusirajući se na to gde je publika najprisutnija i najranjivija, koristeći formate koji cirkulišu brže od lažnih vesti. Naša praksa je da proizvodimo veoma kratke i vizuelne verifikacije koje se lako dele, kao što su članci, infografike i kratki video snimci“, naglašava Dema.
Kako navodi, rad u zatvorenim digitalnim okruženjima pokazuje da kratki formati mogu brzo da dopru do publike, ali da dugoročna održivost zahteva i širi obrazovni pristup.
„Pre svega, verujemo da medijska pismenost treba da postane obavezan predmet u školama na Kosovu, ne samo zbog pozitivnih i negativnih efekata onlajn i društvenih medija, već i zbog rastuće opasnosti od veštačke inteligencije i drugih oblika digitalizacije“, zaključuje on.
Ovaj materijal je nastao kao deo projekta Medijskog integriteta i praćenja dezinformacija (MIDWatch), koji sprovode BIRN Kosovo, Internews Kosova i Udruženje novinara Kosova. Projekat podržava britanska ambasada na Kosovu kroz finansiranje Vlade Ujedinjenog Kraljevstva; međutim, izneti stavovi ne odražavaju nužno zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i organizacija koje sprovode projekat.
