Drugog dana suđenja, prvooptuženi, lider nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i bivši predsednik Kosova obratio se pred specijalnim međunarodnim sudom u Hagu, istakavši da nije odgovoran za ratne zločine koji mu se stavljaju na teret.
„Očekujem da ću biti oslobođen svih optužbi“, rekao je Tači i dodao da mu je drago što su razvejani „mračni navodi“ da su on lično i OVK učestvovali u trgovini organima, što se pominjalo u izveštaju Saveta Evrope od pre 13 godina.
Izveštaj tadašnjeg predstavnika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima bio je povod za osnivanje ovog specijalnog suda.
Specijalizovano veće Kosova u Hagu je krivični sud sa konkretnim mandatom da sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti započetih ili počinjenih na Kosovu od početka 1998. do kraja 2000.
Sa Tačijem su na optuženičkoj klupi još tri visoko rangirana pripadnika OVK koji su, takođe, u mirnodopskim uslovima obavljali važne političke funkcije na Kosovu – Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.
Optuženi su za mučenje, pritvaranje i ubistva političkih protivnika, ali ne i za trgovinu organima, i već dve i po godine se nalaze u pritvoru u Holandiji.
Šta su rekli Tači i njegovi advokati?
Tači je, posle izlaganja advokata, ispričao kako je marta 1998. bio student i „politička izbeglica“ u Švajcarskoj, kada su srpske snage ubile skoro 50 članova porodice Adema Jašarija i to je njega prelomilo da se vrati i pridruži borcima OVK.
I danas, četvrt veka kasnije, uveren je da su „bili na pravoj strani istorije“, iako su sećanja zamaglila neke činjenice, ali niko ne može da piše novu istoriju.
„Svako bi na našem mestu uradio isto kada bi im bila uskraćena sloboda.
„OVK je bila vojska običnih ljudi, mnogi od njih su umrli hrabrom smrću i to je bila cena kojom je plaćena sloboda“, rekao je Tači na albanskom, držeći papir u rukama.
„Danas smo se zajedno otisnuli na jedan put koji treba da vodi istini i pravdi, što su načela koja su mi draga jer su to načela mira i demokratije.
„Osećam tugu i bol zbog svih žrtava bez obzira na veru, nacionalnost ili političku pripadnost“, poručio je on.
Kako je prethodno rekao Tačijev advokat Gregori Kiho, Tužilaštvo tvrdi da je OVK funkcionisala sa jasnom komandnom strukturom, gde je Tači bio politički lider, „a ništa nije dalje od istine“.
„Tokom 1998. godine, on je mlad čovek od 30 godina i ne treba ga mešati sa onim što će kasnije postati, premijer i predsednik Kosova“, rekao je Kiho, dodajući da nije bio deo „udruženog zločinačkog poduhvata“.
Hašim Tači je pre dve i po godine podneo ostavku na mesto kosovskog predsednika, kada je protiv njega podignuta optužnica i od tada se nalazi u pritvoru u Holandiji.
Odbrana tvrdi da je pravu političku moć u OVK imao Adem Demaći, albanski borac za nezavisno Kosovo, koji je skoro 30 godina proveo u srpskim zatvorima.
Navodno, vlast unutar OVK su imali zonski komandanti koji su bili toliko moćni da su tokom pregovora srpske i prištinske delegacije u Rambujeu, kojima je prisustvovao i Tači, smenili glavnog komandanta OVK-a Azema Sulju.
Potkrepljujući tezu da Tači nije imao uticaj koji mu se pripisuje, advokat Kiho je koristio inserte dokumentarnog filma BBC-ja Pad Miloševića, gde ga nekadašnja državna sekretarka Medlin Olbrajt tokom razgovora u Rambujeu opisuje kao „školarca“ kom je održala lekciju.
Kiho je istakao da „jeste bilo nasilja i zločina“ na Kosovu 1998. i 1999, ali da su oni rezultat osvete i bezakonja lokalno utemeljene armije OVK, „ako je uopšte bila armija“.
Nabrojali su i brojne akcije i tada nadmoćnih srpskih bezbednosnih snaga, poput ubistva porodice Jašari, kao i etničkog čišćenja i raseljavanja više od 800.000 Alabanca sa Kosova tokom 1999. godine, koji su doveli do želje za osvetom među Albancima.
I tu je kao ilustracija korišćen video BBC novinara Alana Litla Moral Combat: NATO at War.
Gregori Kiho ima bogato iskustvo u ovakvim postupcima: branio je i hrvatskog generala Antu Gotovinu pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Tači, prema rečima odbrane, nije imao motiv da vrši zločine nad civilima jer je znao da uspeh OVK-a zavisi od političke podrške Zapada, posebno Sjedinjenih Američkih Država, što je on kasnije ponovio.
Uveren je, kaže da bi američki predstavnici Madlen Olbrajt, Ričard Holbruk, kao i albanski lider Adem Demaći, da su živi, danas svedočili u njegovu korist.
Kako je protekao prvi dan suđenja?
Na početku suđenja, koje već dva dana prate brojne novinarske ekipe i publika sa galerije, svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999.
„Razumem optužnicu i u potpunosti nisam kriv“, odgovorio je Tači na pitanje američkog sudije Čarlsa Smita.
Zatim je usledilo četiri sata dugo izlaganje predstavnika Specijalnog tužilaštva.
„Četvorica optuženih bili su istaknuti lideri OVK, slavljeni i nagrađeni za to, ali postoji i tamna strana.
„Oni su tokom rata i posle rata bili direktno uključeni u politiku OVK-a i njenu primenu na terenu“, rekao je specijalni tužilac Aleks Vajting u uvodnom izlaganju.
Na teret im se stavlja da su od marta 1998. do septembra 1999. bili članovi „udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, kao što su zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima“.
Među protivnicima su bili i oni za koje se smatralo da sarađuju sa srpskim vlastima, kao i „izdajice“ među Albancima koje ne podržavaju ciljeve OVK-a, poput pristalica stranke Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.
Rugova se zalagao za mirno rešenje problema.
Dok je trajalo uvodno izlaganje u haškoj sudnici, nekoliko blokova dalje je održan protest podrške Tačiju i optuženima, gde su se vijorile albanske, kosovske i zastave sa simbolima OVK-a.