Sporazum koji proističe iz evropskog predloga je dobar sporazum i za Kosovo i Srbiju, region i Evropu i doneće opipljive rezultate. Sadašnji komentari i kritike na predlog su preuranjeni, jer proces pregovaranja još uvek traje. Nadamo se da bi u predstojećim danima mogli da imamo sporazum koji će da uključuje i politički deo i aneks o implementaciji sa jasnim rokovima i ciljevima za sprovođenje ovog sporazuma i prethodnih sporazuma, kazao je šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Tomaš Sunjog, u intervjuu za Radio Kontakt Plus.
Ambasador Evropske unije juče je posetio Sever Kosova, razgovarao sa političkim predstavnicima Srba, civilnim sektorom, te obišao neke od institucija i projekata koje je podržala Evropska unija. Na Severu Kosova je prvi put posle decembarske krize. „Zabrinuti smo zbog bezbednosnog vakuuma na severu Kosova, jasno vidimo da situacija nije zdrava u smislu da institucije ne rade, posebno bezbednosne institucije… Moramo da počnemo da radimo na tome kako da se dođe do toga da institucije ponovo rade i pružaju usluge građanima“, kazao je Sunjog.
Rešenje vidi u povratku Srba u kosovske institucije, ali i sprovođenju odredbi sporazuma iz 2013. godine što uključuje i Zajednicu opština sa srpskom većinom. „Sada je vreme za formiranje Zajednice koja nije samo međunarodna obaveza, već i interna pravna obaveza Kosova“, podcrtao je Sunjog.
Govoreći o eksproprijaciji u severnim opštinama, navodi da kosovske institucije nisu poštovale sopstvene zakone. „To je nešto što ne možemo da prihvatimo. Ako postoji zakon, on mora da se poštuje, to posebno moraju da čine institucije“, kazao je.
Šta vidite kao najveće prepreke za postizanje dogovora o evropskom predlogu, odnosno potpisivanje ovog predloga sporazuma?
Zapravo sada ne vidim nijednu prepreku. Jednostavno, jer smo i dalje u procesu pregovora. Imali smo veoma važan razvoj događaja u ponedeljak kada su dve strane prihvatile politički deo evropskog predloga. I mislim da je to veoma važno. Radi se o predlogu koji je podržan od strane svih 27 članica Evropske unije i snažno je podržan od strane SAD i ubeđen sam da je ovo zapravo dobar sporazum i za Kosovo i za Srbiju, i za region i za Evropu. I doneće opipljive rezultate.
Šta je Vaš komentar na snažne kritike iz Beograda i Prištine po pitanju ovog predloga?
Primetio sam neke od komentara. Ali opet, iz moje perspektive ti komentari su preuranjeni, jer smo još u procesu pregovaranja. Imaćemo sada šatl diplomatiju gospodina Lajčaka, koji će za nekoliko dana posetiti region, razgovarati sa predstavnicima u Beogradu i Prištini i onda se nadamo uspešnom razvoju kada ćemo moći da predstavimo ceo sporazum. I onda će ljudi moći da imaju različita mišljenja. Ali opet, bilo kakvi komentari ili kritike, sada kada smo svi u procesu pregovaranja, za mene su preuranjeni.
Ono što smo čuli posebno iz Beograda jeste da je ZSO neka vrsta preduslova za potpisivanje ovog sporazuma. Da li je to tako? Šta je Vaš komentar na to?
Moj komentar je da je sporazum o formiranju Asocijacije opština sa srpskom većinom već postignut 2013. godine, ratifikovan je od ustavne većine u Skupštini Kosova i kao takav nije samo međunarodna obaveza Kosova, već i interna pravna obaveza Kosova. Verujemo da ovaj sporazum treba da bude sproveden što je pre moguće.
Čak i u političkom delu sporazuma koji je postignut u ponedeljak, postoji poseban zahtev da se sprovedu svi prethodni sporazumi. I mislim da smo vrlo jasni po tom pitanju. Takođe, ovo je ponovo potvrđeno na poslednjem sastanku Evropskog saveta, što je sastanak šefova država i vlada država članica Evropske unije. Korišćen je specifičan rečnik kojim se zahteva sprovođenje svih prethodnih sporazuma, uključujući onaj o Asocijaciji.
Šta je za Vas Zajednica opština sa srpskom većinom, s obzirom na to da o Zajednici imamo potpuno različite poruke iz Beograda i Prištine?
Jasno je da i Beograd i Priština imaju različita mišljenja o tome. Ali upravo zato imamo dijalog i dijalog je mesto gde bi o ovim različitim idejama trebalo da se razgovara i potrebno je da se obe strane uključe na konstruktivan način kako bi se postigao sporazum. Mislim da je to nešto što je veoma jasno.
Postoje jasne obaveze iz sporazuma iz 2013, postoji okvir predviđen kosovskim zakonodavstvom, odlukom Ustavnog suda Kosova, tako da imamo pravni okvir prema kojem Asocijacija može da bude formirana. Razgovarao sam sa pravnim ekspertima, uključujući srpske i albanske advokate i eksperte, imam osećaj da ima prostora za kompromis.
Čuli smo od međunarodne zajednice, tačnije i od EU i SAD da je ovo trenutak kada bi trebalo da se počne sa radom na formiranju Zajednice. Šta je rešenje za ovo pitanje?
Za nas je rešenje veoma jasno. Sada je vreme i nadamo se da bi u predstojećim danima mogli da imamo sporazum koji će da uključuje i politički deo i aneks o implementaciji. U aneksu implementacije videćemo jasne rokove i ciljeve za sprovođenje ovog sporazuma i prethodnih sporazuma.
Da se osvrnemo na Vašu posetu Severu Kosova. Kakve su Vaše impresije? Ovo Vas pitam s obzirom na to da smo decembra imali krizu na Severu Kosova, a da se zaposleni iz srpske zajednice i dalje nisu vratili u institucije.
Kada sam došao pre više od dve godine u Prištinu, obećao sam da ću često posećivati Sever Kosova, i ne samo sever, već i druge opštine i srpsku zajednicu drugde. I do prošle godine imao sam posete svaka tri-četiri meseca. Nažalost, zbog bezbednosne situacije, posebno na Severu Kosova, moja poslednja poseta je bila pre godinu dana i osećam se malo krivim za to.
Zabrinuti smo zbog bezbednosnog vakuuma na Severu Kosova. Jasno vidimo da situacija nije zdrava u smislu da institucije ne rade, posebno bezbednosne institucije, što uključuje naravno Kosovsku policiju, ali i pravosuđe. Postoje i druge usluge koje nisu dostupne i to je nešto što nije zdravo. Moramo da počnemo da radimo na tome kako da se ovo ispravi, kako da se dođe do toga da institucije ponovo rade i pružaju usluge građanima.
Takođe smo zainteresovani, a to će biti deo moje posete popodne (juče), da izbliza pogledamo pitanje ekonomskog razvoja severa. Očigledno je da postoje potrebe za obezbeđivanjem radnih mesta, stvaranjem osnovne infrastrukture, da se sever poveže železnicom, putevima.
Spremni smo i nadamo se, s obzirom na nedavni pozitivan razvoj u vezi sa evropskim predlogom, da ćemo biti u poziciji i da počnemo da sprovodimo ovaj sporazum veoma skoro, ne samo politički deo, već da i građani, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, dobiju nešto što je dobro za njih.
Rekli ste da situacija na Severu Kosova nije zdrava. Šta vidite kao rešenje za tu situaciju?
Rešenje je, sa jedne strane, povratak kosovskih Srba u kosovske institucije, ali i potpuna implementacija svih zahteva ili delova sporazuma iz 2013. godine i to naravno uključuje Asocijaciju.
Kancelarija Evropske unije na Kosovu bila je prva koja je reagovala po pitanju eksproprijacije na Severu Kosova. Šta je za EU važno kada je u pitanju proces eksproprijacije za koji je poznato kako je urađen?
Vladavina prava je ključni element evropskih integracija za bilo kojeg kandidata, ili potencijalnog kandidata. Da postoji vladavina prava sa jakim institucijama, ali i poštovanje vladavine prava je jedan od fundamentalnih principa. Za nas, poštovanje postojećeg zakonodavstva i naravno prilagođavanje ovog zakonodavstva evropskim standardima takođe je uvek kritično za bilo koju zemlju koja teži da bude zemlja članica EU.
Kada govorimo o ovom konkretnom pitanju eksproprijacije, uradili smo našu analizu, i naša analiza je, nažalost, da kosovske institucije nisu poštovale sopstvene zakone o eksproprijaciji i to je nešto što ne možemo da prihvatimo. Ako postoji zakon, on mora da se poštuje, posebno to moraju da čine institucije.
Takođe, kada govorimo o zemlji manastira Visoki Dečani. EU je reagovala u više navrata i Vi ambasadore ste javno pozvali na sprovođenje odluke Ustavnog suda u vezi sa zemljom Visokih Dečana. Da li će ovo pitanje biti rešeno u skorije vreme?
Svakako se nadam da će ovo pitanje biti rešeno što je pre moguće. Ponavljam, postoji jasna odluka Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine. Za nas je neprihvatljivo da odluka najvišeg suda u zemlji nije poštovana od strane kosovskih institucija, uključujući i vladu i mislim da to mora da bude rešeno što je pre moguće, jer je to deo vladavine prava. Ako ne poštujete odluku Ustavnog suda, to jednostavno nije nešto što je zdravo. Mogu da imam mišljenje o takvim odlukama, ali ponovo – to je pitanje vladavine prava. Ako je sud odlučio, morate da sprovedete.
Šta je po Vama potrebno hitno rešiti na Kosovu iz perspektive EU i evropskih integracija?
Proces evropskih integracija je složen. I jednom kada podnesete zahtev za članstvo u EU, morate da budete svesni da zahteva neprekidan i dugoročan napor koji zapravo dotiče sve aspekte zemlje koja teži da bude deo EU. Dakle, to je nešto što zahteva mnogo napora, energije, ali i strpljenja, jer su potrebne godine.
Ono što sam već rekao, dve su oblasti koje su od fundamentalnog značaja za uspešne evropske integracije. Jedna je vladavina prava. Evropska unija je zajednica vrednosti. Jedna od principijelnih vrednosti EU je poštovanje vladavine prava i jake institucije vladavine prava. To je nešto što mora da se uradi pre pristupanja EU, kako bi članice EU bile sigurne da buduće članice mogu da preuzmu kao članice.
Druga oblast?
Drugo je ekonomski razvoj, i moramo da vidimo tržišnu ekonomiju koja može da bude integrisana u zajedničko evropsko tržište i koja može da se odupre pritisku tržišne ekonomije od 450 miliona potrošača. Moramo da vidimo jaku tržišnu ekonomiju, dobro regulisanu ali i kompetativnu ekonomiju koja donosi radna mesta, ali i visokokvalitetne proizvode.
Dodao bih i treću stvar, koja je apsolutno kritična za Evropsku uniju sada, a to je zelena tranzicija, energetska bezbednost i održivo snabdevanje energijom. To je nešto što je visoko na agendi sadašnje Evropske komisije. Moramo da vidimo tranziciju sa trenutnog energetskog sistema, koji se praktično bazira na uglju i elektranama na ugalj ovde na Kosovu – na održivije, zelenije, obnovljivije energetske izvore koji bi doveli i do visokokvalitetnog ekonomskog razvoja i radnih mesta.
Kada već govorimo o radnim mestima i ekonomskom razvoju, dolazimo do pitanja evropskih investicija na Severu Kosova. Da li se planiraju investicije i koje? Ili šta je ono na čemu je radila EU?
Godinama smo prisutni na Severu kroz različite projekte. Imamo različite načine kako da iznesemo te projekte. Obim investicija EU u poslednjih deset godina je zapravo više od 35 miliona evra. Ovog popodneva (juče) posetiću važan projekat deponije koja će služiti celom regionu severa, koja je u Zvečanu, i nadamo se da ćemo finalizovati ovaj projekat veoma skoro. Ovo će transformisati ceo sistem upravljanja otpadom celog regiona na moderan, evropski način.
Takođe, gledamo koji su drugi projekti. Jedno važno pitanje je pitanje otpadnih voda u Mitrovici, ali postoji i niz drugih stvari. Ono što bismo voleli da vidimo jeste bolja infrastruktura. Za to imamo projekat koji će modernizovati železnicu od Skoplja do Kosova Polja, Mitrovice i severa – ka Srbiji. Već radimo delom na tome, ali što pre počnemo rehabilitaciju železnica, to je bolje. Jedno od obećanja iz 2020. je izgradnja takozvanog Auto-puta mira koji bi povezao Prištinu i Niš. Postoje i druge ideje i projekti. Gledamo i kako možemo da pomognemo razvoj visokokvalitetnog obrazovnog sistema u školama, tu je i pitanje opštinskih zgrada.
Takođe, gledamo kako da se razviju kultura i sport, sale za kulturu i sportski centri, na primer, u Zvečanu. Dakle, niz je stvari koje možemo da obezbedimo. Ali bih rekao još jednu stvar, potrebno je da vidimo bolju saradnju između opština na Severu sa Prištinom, jer većina naših velikih projekata je centralizovana i moraju da imaju podršku lokalne zajednice, ali i kosovske vlade.
Važna poruka je i da snažno verujem da kada budemo imali pozitivan razvoj u vezi sa evropskim predlogom – da bude transformisan u sporazum, da će to dovesti do većeg ekonomskog razvoja za Sever, ali i za celo Kosovo i Srbiju.