Sudovi na Kosovu da primenjuju pritvor samo kao poslednju meru, preporučuje se u izveštaju Misije OEBS-a

„Prekomerna upotreba mere pritvora je globalni problem koji izaziva zabrinutost u pogledu vladavine prava i ljudskih prava, a Kosovo se suočava sa sličnim izazovima“, ocenila je Misija OEBS-a u Prištini u svom  izveštaju koji obuhvata određivanje mera pritvora na Kosovu.

U izveštaju se navodi da 38% pritovorenika na Kosovu nije osuđeno i da nalazi pokazuju da se ovaj procenat povećava. U zaključcima izveštaja se navodi da “branioci, tužioci i pravosuđe treba da budu svesni da je pritvor krajnja mera i da se ne treba izricati rutinski”. Što se tiče žalbi, u izveštaju se navodi da u većini slučajeva Apelacioni sud potvrđuje prvostepena rešenja o pritvoru.

Šef misije OEBS-a na Kosovu Majkl Davenport rekao je tokom predstavljanja izveštaja da prekomerna upotreba mere pritvora predstavlja problem ne samo na Kosovu nego i šire, što kako je istakao, predstavlja zabrinutost i u drugim sistemima.

„Na osnovu praćenja i podataka koji su prikupljeni smatrali smo, tačnije imali smo zabrinutost, da se ogromna većina prijava u tužilaštvu ticala posebno mere pritvora. Tužioci su vrlo retko tražili manje restriktivne mere kao alternativu. Druga stvar je da su skoro svi zahtevi tužilaštva o određivanju mere pritvora prihvaćene od strane suda. Prema međunarodnim standardima ljudskih prava pritvor treba da bude, odnosno da se na njega gleda kao na poslednju meru“, rekao je Davenport.

Ministarka pravde Abuljena Hadžiu smatra da se sistem pravosuđa na Kosovu suočava sa dva ralizičita aspekta – jedan koji dolazi iz građanskog društva koji traži određivanje mere pritvora i drugi koji se odnosi na postojanje organizacija koje se bave ljudskim pravima.

„Za neka krivična dela koja su propisana u Krivničnom zakoniku Kosova i koji se odnose na organizovani kriminal, korupciju, seksualno nasilje, terorizam, ratne zločine, nasilje u porodicu, pogotovo kada postoji razumna i osnovana sumnja smatram da je pritvor jedna pravična mera. Međutim, naše društvo i institucije su dužne da garantuju da sva lica, pa čak i ona koja su u sudskom procesu treba da uživaju osnovna prava i slobode i da se u skladu sa tim sa njima postupa na dostojanstven način“, rekla je Hadžiu.

Predsednik Vrhovnog suda Kosova Fejzulah Redžepi rekao je da nalazi iz izveštaja predstavljaju realnu sliku stanja u pravosudnom sistemu.

„U potpunosti se podudaraju sa situacijom na terenu. Vidimo da moramo da pronađemo rešenje u smislu da je neophodbno da eleminišemo ono što je pronađeno u ovim nalazima. Moramo se pozabaviti time u smislu da mera pritvora ne bude problematična. Mera pritvora treba da se izriče samo kao mera kada postoje ili su ispunjeni svi uslovi da se u pravnom smislu takva mera izrekne. Moram da kažem da je neophodno da se sudije oslobode od pritiska na proces odlučivanja, bilo da se radi o davanju rešenja, o meritornim odlukama ili izricanju mera pritvora“, rekao je Redžepi.

U izveštaju o praćenju primene mere pritvora se navodi da dostupni statistički podaci pokazuju da je do značajnog porasta broja optuženih koji se nalaze u pritvoru, a koji nisu osuđeni došlo od decembra 2020. godine. 

Izvor :
Medija centar Čaglavica