Najnovija analiza „Stanje ljudskih prava na severu Kosova“, koju je sačinila nevladina organizacija „Aktiv“ pokazuje da se ljudska prava na severu Kosova, uključujući imovinska, verska i jezička uglavnom ne poštuju ili se direktno krše.
Ova analiza je rezultat monitoringa potencijalnih kršenja prava građana u četiri opštine na severu Kosova, sprovedenog kroz nedeljne posete ovim opštinama i intervjuisanje ključnih lokalnih aktera.
Bezbednosna nestabilnost je istaknuta kao jedan od glavnih izazova, zajedno sa nedovoljnom integracijom kosovskih Srba u ključne institucije poput policije, pravosuđa i političkih struktura.
“Mi smo pratili dešavanja na terenu u razgovoru sa ljudima koji su direktorno bili pogođeni situacijom i dešavanjima koja su proživljavali sve to i njihova iskustva smo beležili, sklapali i spajali u ovaj izveštaj koji je pred vama. Mnogi od tih ljudi su uplašeni, mnogi su tražili da se uradi nešto po tom pitanju da se njihova sigurnost obezbedi“, rekao je Dimitrije Obrenović iz NVO “Aktiv” predstavljajući rezultate istraživanja.
U izveštaju se navodi i da je “nedostatak poverenja postao evidentan od trenutka kada su Srbi na severu napustili kosovsku policiju i bili zamenjeni pripadnicima iz drugih regiona, što se često pripisuje jezičkim barijerama”.
Izveštaj dokumentuje brojne incidente povezane sa radom policije na severu Kosova, navodeći da su često rezultat nedovoljne pripreme policajaca za specifične izazove u tom regionu, stvarajući osećaj neprijateljstva i izolacije među lokalnim zajednicama.
“Više puta su prijavljeni slučajevi prekomerne upotrebe sile od strane kosovskih policajaca prilikom legitimisanja građana koji nisu pružali otpor. Sloboda kretanja je ugrožena, a nekoliko sela u opštini Leposavić bilo je potpuno izolovano od ostatka stanovništva. Eksproprijacija zemljišta u Zubinom Potoku i Leposaviću je ekstremno kršenje prava vlasnika da zaštite svoje imovinsko pravo”, navela je novinarka Ivana Vanovac.
Analiza takođe ukazuje na uticaj govora mržnje i zapaljive retorike visokih zvaničnika, koji dodatno podstiču tenzije.
“Mediji često nanose štetu prenošenjem izjava političara van konteksta, posebno onlajn mediji i društvene mreže koje služe kao platforma za uvrede i govor mržnje. Preporuka je da nevladine organizacije i mediji sarađuju na suzbijanju tih fenomena kroz edukaciju gledalaca i čitalaca protiv govora mržnje”, rekla je Ardita Zejnulahu, izvršna direktorka Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na Kosovu (AMPEK).
U izveštaju se srpski i albanski mediji pozivaju na veću saradnju u suzbijanju govora mržnje. Goran Avramović, glavni i odgovorni urednik KIM radija, izjavio je da postoji lična saradnja među novinarima, ali i potreba za većom međuredakcijskom saradnjom i saradnjom na nivou srpskih i albanskih udruženja novinara.
“Saradnja izuzimajući kontroverzne biznismene da ne upotrebim težu reč jedino su novinari na Kosovujoš sarađđivali sve vreme. Dakle, saradnja nije prekidana ni dok je rat trajao i to potpuno normalno i poptuno prirodno. Međutim ta saradnja se dešava na ličnom nivou. Saradnja na međuredakcijskom nivou što je neki drugi korak je tokom ovih prethodnih 20 i nešto godina s vremena na vreme uspostavljana između odrđenih redakcija pa prekidana, sporadično je i nje bilo“, naveo je Avramović.
Jedna od ključnih preporuka za poboljšanje stanja ljudskih prava na severu Kosova je omogućavanje da se Srbi, bivši pripadnici kosovske policije, vrate na svoja radna mesta ili otvaranje konkursa za zapošljavanje novih ljudi.
