Politički i institucionalni predstavnici Srba na Kosovu usvojili su Deklaraciju kojom zahtevaju administrativne olakšice za pribavljanje ličnih dokumenata, nesmetan ulazak i boravak radnika i studenata, kao i garancije za slobodno korišćenje pokretne i nepokretne imovine.
Deklaracija je usvojena jednoglasno na sastanku održanom u amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, a njen tekst pročitao je predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica Ivan Zaporožac.
Kako je navedeno, dokument je usvojen imajući u vidu obaveze koje proizilaze iz međunarodnog prava, političkih dogovora Beograda i Prištine postignutih u Briselu, Evropske konvencije o ljudskim pravima i važećih pravnih akata, kao i aktuelnu situaciju sa kojom se suočava srpska zajednica na Kosovu.
„Zahtevamo da se svim našim građanima koji žive na ovim prostorima omoguće odgovarajuće pravne, administrativne i druge olakšice u postupku pribavljanja ličnih dokumenata, kako bi se obezbedilo nesmetano ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih i građanskih prava kao ravnopravnih građana. Istovremeno, zahtevamo da se zaposlenima i studentima koji dolaze radi rada i studiranja u okviru obrazovnog i zdravstvenog sistema na ovim prostorima omogući nesmetan ulazak i boravak tokom trajanja radnog i studijskog procesa, što se dokazuje odgovarajućim dokumentima koje izdaju nadležne obrazovne i zdravstvene institucije“, navodi se u prvoj tački Deklaracije.
Predstavnici srpskog naroda u Deklaraciji zahtevaju i puno poštovanje prava na imovinu, uključujući i korišćenje vozila.
„Zahtevamo da se svim građanima garantuje pravo na mirno i nesmetano uživanje pokretne i nepokretne imovine, kao i pravo na upotrebu vozila, uz primenu odgovarajućih pravnih i drugih olakšica, bez diskriminacije i pravne nesigurnosti za sve koji žive na prostoru Kosova i Metohije“, navedeno je u dokumentu.
U Deklaraciji se osuđuje i svako ugrožavanje rada obrazovnih i zdravstvenih institucija.
„Odlučno odbacujemo i osuđujemo svako postupanje ili delovanje koje bi moglo ugroziti rad i kontinuirano pružanje usluga zdravstvenih i obrazovnih institucija srpskog naroda. Smatramo da se sva otvorena pitanja pa i položaj ovih institucija moraju rešavati isključivo putem dijaloga Beograda i Prištine kroz uspostljavljanje Zajednice srpskih opština, i da se apsolutno protivimo nasilnim, jednostranim i svim drugim radnjama kojima bi se ugrozilo funkcionisanje ova dva sektora“, ističe se u Deklaraciji.
Zahteva se i razuman rok za sprovođenje predloženih mera, uz podršku međunarodne zajednice.
„Insistiramo da se za sprovođenje mera iz tačaka 1. i 2. ove deklaracije obezbedi razuman i dovoljan rok, koji će omogućiti građanima da se prilagode novim pravnim okolnostima bez ugrožavanja njihove egzistencije i osnovnih životnih potreba. U tački 5. se navodi da pozdravljaju snažne i kontinuirane napore zemalja Kvinte usmerene ka pronalaženju održivog i pravično zasnovanog rešenja za nastale probleme. Srpski narod i mi njegovi politički predstavnici na Kosovu ostajemo opredeljeni za konstruktivan pristup. Spremni smo da, preko svojih legitimno izabranih političkih predstavnika, nastavimo da doprinosimo dijalogu i stabilnost. U tački 6. Deklaracije navodi se da uporno odbijanje da se formira Zajednica srpskih opština i kontinuirano kršenje briselskih sporazuma i pravnih akata na snazi na ovim prostorima je dokaz da se međunarodna zajednica mora aktivnije uključiti u zaštitu prava srpskog naroda, jer je očigledno da postojeći mehanizmi nisu adekvatna zaštita i ne pružaju mogućnost za dostojanstven život, pravnu i imovinsku sigurnost naših građana“, ukazali su srpski predstavnici.
Kako navode, usvojena Deklaracija predstavlja jedinstven stav političkih i institucionalnih predstavnika srpskog naroda i poziv na pravnu sigurnost, dijalog i puno poštovanje prava Srba na Kosovu.
U dokumentu se posebno upozorava da bi jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija imali teške posledice po opstanak srpske zajednice.
„Želimo da ukažemo međunarodnoj zajednici kao i kosovskim zvaničnicima da bi jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija mimo pregovora u Briselu, primena zakona o strancima i zakona koji se odnose na vozila bez odgovarajućih prilagođavanja realnosti na terenu, pravnih i drugih olakšica predstavljalo bi administrativno etničko čišćenje srpskog naroda sa ovih prostora na kojima naš narod živi vekovima. Došlo bi do ugrožavnja osnovnih ljudskih prava, pre svega prava na život, lečenje, obrazovanje, nastanjivanje, slobodno uživanje imovine… hiljade srpskih porodica bi bile ugrožene, deca odvojene od majki i očeva, pacijenti od svojih doktora a đaci i studenti bez adekvatnog obrazovanja. Naše crkve i manastiri bi bili bez monaha i sveštenika, ali i bez vernika. Opustela bi sela i opštine, a multietnički karakter društva na ovim prostorima bi ostao samo na papiru i bez ikakvog realnog osnova i predstavljao bi poraz međunarodne zajednice“, navodi se u usvojenoj Deklaraciji.
