Novinarstvo ili „brza književnost“ kako ga teoretičari opisuju u osnovi ima veoma humanu namenu, međutim kao i u sva ostala zanimanjima i ovo zavisi od „učesnika“, odnosno novinarki i novinara. Iako je danas teško pronaći one koji pored izazova sa kojima se nezavisno novinarstvo suočava, rade ovaj posao bez „agende“, posebno je zabrinjavajuće kako su novinarke tretirane dok obavljaju svoj posao.
Kao i u ostalim sferama društva, tako i u novinarstvu, žene i dalje nisu jednako tretirane. Na terenu se novinarke suočavaju sa različitim problemima.
Jedan od poslednjih primera lošeg ophođenja prema novinarki dogodio se u predsedništvu Kosova, kada je službenik prstom „isterivao“ ekipu Medija centra Čaglavica. Novinarka Sanja Đokić u pisanoj izjavi za naš sajt navodi da se u trenutku kada joj se službenik u predsedništvu obraćao na ovaj način, osećala diskriminisano, ali i poniženo.
„Htela sam takođe da ga pitam kako je kolega Albanac ušao sa karticom na kojoj piše “vizitor”, i kako je njemu omogućeno da prati sastanak i konferenciju. Međutim on je samo ponavljao na albanskom jeziku akreditimi i pokazivao prstom da napustimo zgradu, što smo i uradili“, objašnjava Đokićeva.
Nakon što su mediji, Udruženja i organizacije reagovale na ovakvo veoma loše postupanje prema ekipi ovog medija, Sanja Đokić je sutradan otišla po akreditacije, ali naišli su na drugačije ponašanje istog službenika.
„Sutradan smo moj kolega i ja ponovo otišli do zgrade predsedništva kako bi smo podigli akreditacije i moram da kažem da sam našila na potpuno drugačiju situaciju. Službenik koji mi je samo dan ranije pokazao prstom ka vratima bio je veoma ljubazan i preuzeli smo akreditacije, na kojima ovaj put ime naše medijske kuće piše samo na albanskom jeziku“, navodi ona.
Ipak, to ne pobija činjenicu da se Sanja u trenutku kada joj je službenik pokazivao prstom da napusti predsedništvo, osećala poniženo.
„Tog trenutka sam se osećala diskriminisano, malo i poniženo, ali ono što je opasno je pitanje da ako takvo jedno ponašanje mogu da doživim u predsedništvu Kosova, instituciji koja treba da bude primer demokratskih vrednosti i tolerancije, ne znam šta mogu da doživim od strane nekih nižih slojeva ovog društva. Međutim ono što je važno je da smo kolega i ja dobili podršku pre svega naše medijske kuće, naših kolega, strukovnog udruženja, Vas kao nekog ko se zalaže za prava i bolji položaj žena i mnogih drugih ljudi koji su me zvali tog dana i pružili mi podršku“, zaključuje Sanja Đokić, novinarka Medija centra Čaglavica.
Nije redak slučaj da se novinarke na terenu suočavaju sa velikim problemima samo zato što su „drugog pola“, međutim novinarke ne prijavlju seksističke komentare koji im se upućuju, bar do sada sličan primer nisu mogli da nam potvrde iz Udruženja novinara Srbije, tačnije njihovog ogranka na Kosovu.
„Iako u našoj bazi nemamo prijavljene i evidentirane slučajeve u kojima koleginice prijavljuju nedolično ili uvredljivo ponašanje prema njima, u slučajevima koje beležimo i analiziramo, uviđamo da im se ipak događaju neprijatnosti za vreme izveštavanja sa terena“, ističe Jelena Marković iz ovog Udruženja.
Kako ona dalje navodi u 2023.godini zabeležen je 21 slučaj ugrožavanja novinarskih sloboda, a njih 11 odnosi se na onemogućavanje rada novinara i medijskih radnika.
„Tako se u protekloj godini dešavalo da za vreme obavljanja svojih radnih zadataka na terenu (novinarke) dobijaju pretnje, budu vređane i onemogućavane da obavljaju svoj posao“, objašnjava Markovićeva.
Jedna od njih je i Ana Ćup, novinarka iz Gračanice koja je doživela je veoma neprijatnu situaciju dok je izveštavala sa severa Kosova, kada su je vređala trojica muškaraca.
„Najneprijatnija situacija je bila kada su me tri muškarca vređala u Severnoj Mitrovici. Jedan od njih je imao blizu 70 godina, što je za mene u tom trenutku bilo šokantno. Uznemiravanje je prvo krenulo u pokušaju da me spreče da se uključim uživo za televiziju za koju izveštavam, a onda u nastavku verbalnog sukoba doživela sam strašne uvrede. Srećom kratko je trajalo“, navodi Ana Čup u izjavi za naš sajt.
U trenucima kada vas neko vređa, neophodno je, navodi Ćup, da ipak ostanete profesionalni, jer vam to nalaže etika, ali osećanje koje ostaje je strašno.
„Jednom rečju užasno. Kada vas neko uvredi, zbog toga što mu se ne sviđa na koji način radite, ali kada vas neko poistoveti sa određenim političkim subjektima i to bez osnova, a zatim uvredi samo zato što ste žena, onda osećaj svakako nije prijatan. U tim trenucima je jako bitno ostati do kraja profesionalan i ne ulaziti u dalji sukob. Iskreno, u jednom trenutku sam pomislila da će i fizički nasrnuti na mene, pa sam pokušala što pre da se sklonim. Kada sam se sklonila, oni su me pratili i nastavili sa vređanjem. Toga dana morala sam da promenim dve lokacije i tek na trećoj sam uspela da završim svoj posao„, navodi Ana Ćup.
Žene u novinarstvu često su meta seksističkih izjava koje se odnose na provokacije, komentarisanje izgleda, odeće, kose, ili delova tela. Ovo nisu retki slučajevi, ali novinarke retko o ovome govore.
Zorica Vorugučić, urednica KIM Radija u Čaglavici kaže da u neformalnim razgovorima među kolegama često mogu da se čuju takvi komentari o drugim koleginicama, ali do sada se njoj direktno niko tako nije obratio. Kako dalje ističe, dvadeset godina u novinarstvu donelo je različite neprijatnosti.
“To su uglavnom dobacivanja koja uključuju psovke, targetiranje “izdajnici”, te pitanja “za koga radite?” itd. Tokom izveštavanja o majskim događajima u Zvečanu je takođe bilo neprijatnosti na terenu, vređanja od strane demonstranata i optužbe da sam “ja tu došla da stvaram kavgu”, ali je bilo fizički nebezbedno kao i za sve kolege koje su izveštavale o sukobima 29. maja prošle godine. Bacale su se kamenice, šok bombe, suzavac… Vrlo neprijatna atmosfera za izveštavanje”, objašnjava ona.
Vorgučićeva takođe navodi da ju je takvo ponašanje ranije uznemiravalo, ali da je vremenom stekla strpljenje, ali i hrabrost da na takve prozivke odgovori i suprotstavi im se.
“Na teren odem iz najbolje namere, da informišem javnost o nekom događaju, i nemam nameru da se bilo kome pravdam za posao koji obavljam, niti da se zbog toga ustručavam”, naglašava ona.
Naše sagovornice se slažu da je novinarstvo u ovom delu Balkana definitvno dominantno „ženska“ profesija, ali i da je sve više žena koje su na vodećim pozicijama, urednice ili vlasnice medija.
Ipak, potrebno je više raditi na polju odbrane prava novinarki te osloboditi iste od patrijarhalne „kulture ćutanja“ kako ne bi dolazile u situaciju da trpe različite pritiske samo zato što su žene. Zato ohrabrujemo sve koleginice da se jave relevantnim novnarskim udruženjima i prijave bilo kakav vid diskriminacije, vređanja ili ponižavanja za vreme obavljanja svog posla .
