Kosovski diplomata Srđan Sentić smatra da je pored dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije potreban i unutrašnji dijalog Albanaca i Srba na Kosovu, kako bi se sve dogovoreno i sprovelo u delo i takođe paralelno radilo na jačanju multietničkih institucija i poboljšanju međuetničkih odnosa. On je u emisiji “Kallxo Pernime” novinarke Jete Džare, istakao da na Kosovu postoji nedostatak institucionalnog fokusa kad su u pitanju Srbi.
“Ono što ja vidim kao glavni izazov dijaloga je što se ceo fokus stavio na odnose Beograda i Prištine, a manje na srpsko – albanske odnose unutar Kosova. Dakle ono što nedostaje, od kad je počeo dijalog, jeste da je fokus prešao na nivo visoke politike, a manje na ljude, posebno kada govorimo o pristupu institucija ljudi u šest većinski srpskih opština na jugu Kosova. Veći je fokus na pitanje severa”, rekao je Sentić.
Govoreći o poslednjem sporazumu koji su postigli predstavnici Beograda i Prištine Sentić je naveo da je veoma važna sama njegova preambula “kojom su dve strane posvećene doprinosu plodonosnoj regionalnoj saradnji i bezbednosti u Evropi i prevazilazenju nasleđa prošlosti”.
“Ono što nas opterećuje je da se mi više bavimo nekim istorijskim pitanjima, ne da bi gradili bolju budućnost, nego da se non stop vraćamo u prošlost i mislim da taj diskurs mi kao građani treba da promenimo”.
Smatra da Srbi imaju svoje autohtono pravo da definišu svoju politiku i da zajedno sa Prištinom rešavaju svoje probleme od upotrebe jezika, zapošljavanja, verifikacije diploma i tako dalje, a ne da se kompletna unutrašnja politika Srba sa Kosova prepušta Beogradu. Kao jedan od glavnih problema Sentić je naveo i nedostatak političkog pluralizma unutar srpske zajednice.
“On je potpuno potisnut (politički pluralizam), gotovo da ne postoji, iako Srbi imaju svoje autohtono pravo na samoodlučivanje na Kosovu. Dakle, da se mi pitamo za naša pitanja od važnog značaja i da ih delegiramo Prištini, kosovskim institucijama. Ovako, imamo Srpsku listu koja je potpuno delegirala našu politiku Beogradu i sad ja čekam da Beograd meni dozvoli da li ću ja s vama da sednem da razgovaram i o kojim pitanjima mogu da razgovaram. Da li ako želim da registrujem auto treba vas da pitam da li mogu da registrujem auto, da li mogu da idem van Mitrovice ili ne i ako neko zapali moj auto niko nije kriv”.
Takođe je naveo da kosovske institucije moraju iskrenije pristupiti rešavanju problema Srba na Kosovu koji nemaju pristup institucijama u skladu sa ustavom zagarantovanim pravima, i da nailaze ili na zatvorena vrata ili na obećanja koja se ne ispunjavaju, te da se takav pristup mora menjati.
“Umesto da stvaramo nove mehanizme zaštite (prava i interesa zajednica) mi čak unižavamao postojeće institucije”, rekao je Sentić i kao jedan od primera naveo funkcionisanje Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova čiji je direktor bio pre više od 10 godina.
“Ta Kancelarija je bila jedan od najboljih i najvećih koordinatora ne samo među kosovskim institucijama, već kad je u pitanju i međunarodna zajednica i donatorska zajednica. Dakle, novac koji smo mi tada izvlačili od međunarodne zajednice je bio desetostruki. Danas, mi imamo Kancelariju za zajednice kojoj je oduzet million evra budžeta prošle godine i million evra ove godine, a 80 odsto projekata koje je ta Kancelarija odobrila dobile su albanske nevladine organizacije. Tako da imamo neke apsurde i moramo malo, ne samo ozbiljnije, nego da krenemo poštenije da rešavamo sve ove probleme”, naveo je Sentić.
Sentić veruje da i Kosovo i Srbija imaju obavezu da svoje sporove reše kako zbog regiona koji čeka na takav rezultat događaja, tako i zbog same Evrope, a posebno uzimajući u obzir trenutni rat u Ukrajini.
Ko je Srđan Sentić?
Srđan Sentić jedini je Srbin zaposlen u ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore Kosova. U poslednjih 13 godina kao diplomata bio je angažovan u nekoliko misija. Od 2012. do 2014. godine bio je zamenik ambasadora Kosova u Briselu, kada mu je mandat skraćen za dve godine. Bio je i Stalni otpravnik poslova u Crnoj Gori, gde se u Podgorici zadržao nešto manje od dve godine.
Jedini pun mandat imao je kao glavni diplomata Kosova za odnose sa Slovačkom, sa sedistem u Beču. Iz te misije u Prištinu se vratio juna prošle godine.
