Cveti su hrišćanski praznik, promenljivog datuma, kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnom razlikom u običajima. Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge.
Budući da je zbog hladne klime u mnogim evropskim zemljama rast palmi nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimšir, tisu, grančice vrbe i masline. Među pravoslavcima Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.
Isusov ulazak u Jerusalim
Do ovog događaja došlo je nedelju dana pre Hristovog uskrsnuća. Prema Jevanđelju, Isus je u grad ušao na magarcu, dočekan velikim brojem ljudi koji su mu prostirali svoje odežde pred noge, put mu posipali cvećem i palminim listovima, i pevali u njegovu slavu. Dočekan je poput istinskog vladara, poput cara.
Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Zbog toga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak Princa mira, ne dolazak Kralja – ratnog zavojevača.
Bacanje odeždi i palmovog lišća pred nečije noge, predstavljalo je iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti. Sva četiri Jevanđelja svedoče da je Isusu bila ukazana ova čast. Međutim, dok su Matej, Marko i Luka tvrdili da je narod prostirao odežde i zukvu, Jovan je insistirao na listovima palme.
U jevrejskoj tradiciji, palma je jedna od četiri svete biljke pored limuna, mirte i vrbe.
Međutim, palmova grančica je u grčkoj i rimskoj kulturi simbolisala pobedu i boginju Niku, odnosnu Viktoriju. Kada rimski trijumfator položi oružje, on oblači togu, civilnu odeću mira, a ona je ukrašena palminom grančicom.
Iako apostol Pavle u svojim Poslanicama Hristov ulazak opisuje kao trijumfalni, ovakvo tumačenje nije moglo da postoji sve do 13. veka.
U starom Egiptu palmine grane su pratile pokojnika na posmrtnim ceremonijama, i simbolisale su večni život. U srednjovekovnoj hrišćanskoj tradiciji one su krasile mučenike, stradalnike za hrišćanstvo, a predstavljale su njihovu moralnu pobedu, trijumf duha nad smrću.
Palmino lišće se pominje još i u Jovanovom Otkrovenju (Apokalipsa).
U šesnaestom i sedamnaestom veku, u zapadnoj Evropi su na Cveti spaljivane male ljudske figurine, koje su se zvale „Jack-‘o’-Lent“. Pravljene su od slame, da bi potom bile kamenovane ili iskidane na delove.
Simbolika ovog običaja je osveta Judi Iskariotskom, koji je rimskim vojnicima prokazao Isusa. Neki istoričari smatraju da je ovo ritualni progon zime, i pozdrav proleću.
Običaji na današnji dan
Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
U starija vremena u Srbiji bio je rasprostranjen običaj da se na ovaj praznik ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja.
