Šest meseci od zabrane uvoza robe iz Srbije na Kosovo

Navršeno je šest meseci od kako je Vlada Kosova uvela zabranu uvoza robe iz Srbije na Kosovo. Iako se na početku odluka odnosila na svu robu, u međuvremenu su na Kosovo ulazili kamioni sa sirovinama i hranom za životinje. Međutim, prehrambeni proizvodi i dalje ne stižu, pa na rafovima prodavnica po Kosovu tih srpskih artikala više nema.

Odluka o zabrani uvoza robe iz Srbije došla je kao reakcija Vlade Kosova na krizu na severu, krajem maja, a uvedena je 14. juna nakon što je MUP Srbije uhapsio trojicu kosovskih policajaca, za koje je su tvrdili da su ušli na teritoriju Srbije. Iako su pripadnici kosovske policije ubrzo oslobođeni, roba iz Srbije i dalje ne stiže na Kosovo.

Proizvode iz Srbije na rafovima prodavnica u srpskim sredinama ubrzo su zamenili artikli iz zemalja u okruženju, najviše iz Makedonije, Hrvatske i Slovenije, a svoje mesto pronašli su i domaći, kosovski, kao i proizvodi iz susedne Albanije.

Osim prehrambenih proizvoda, meštanima Gračanice nedostaju i lekovi proizvedeni u Srbiji.

“Nema lekova. Sve moraš da kupiš, a to što nema moraš da ideš u Srbiju, pa je i to nedozvoljeno, ne smeš da ubaciš… Naviše je problema oko hrane”, kaže Dijana Kostić.

“Fali mleko, jogur, keks, ma sve… Ali kad je neko primoran mora da izdrži sve. Bog jedini zna kada će to da se reši, ovde to niko ne zna”, kaže Živorad Simić.

“Nedostaje sve. Za mene lično njihova roba uopšte nije kvalitetna. Mi smo navikli i na Plazmu, na naše brašno, naš šećer, ulje… tako da što se mene tiče, sve fali. Ja se nadam da će blokada da se ukine. Već postaje teško za neke stvari, bar za mene: Teško mi je zato što ne znam proizvode koje oni proizvode, navikli smo na naš majonez, naš margarin, jako je teško spremiti kolače bez Plazme”, kaže Dragana Đokić iz Gračanice.

Na gubitku svi

Prema procenama stručnjaka, zbog blokade uvoza robe, komapanije iz Srbije su na gubitku više od 100 miliona evra. Međutim, posledice trpe i kosovski privrednici jer većinu materijala za proizvodnju uvoze upravo iz Srbije, ne samo zbog kvaliteta već i troškova uvoza.

“Dosta tih sirovina i repromaterijala uvozimo iz Srbije. Znate da se samo transportni troškovi za istu robu koja se može naći u Srbiji plaćaju 500 eura, a za istu tu robu u Njemačkoj preko tri-četiri hiljade eura. Ko na kraju to sve plaća? Plaća potrošač Kosova. Osim toga, ne možemo biti konkurentni u regionalnom tržištu ako imamo tu razliku u cijeni“, kaže Safet Grdžaliju, bivši predsednik Privredne komore Kosova.

Pesimistične prognoze

Ukidanje zabrane od premijera Kosova Aljbina Kurtija zatražila je i međunarodna zajednica. Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić tokom avgusta je najavljivao da se u Prištini razmatra takva mogućnost, međutim, do danas odluka nije doneta.

„Verovatno političke okolnosti, kao i uvek, znaju da utiču vrlo negativno na te naše društvene potrebe, pa su verovatno događaji posle toga uticali na dalji nastavak zabrane uvoza robe. Od političkih tenzija pa do onoga što se desilo u septembru i sad, da budem najiskreniji, bez obzira što o tome pričamo, ne postoji baš dobra volja da se to sad reši”, ističe ministar u kosovskoj vladi.

Kaže da će na rešavanju ovog problema između Kosova i Srbije i dalje insistirati ali da nije preveliki optimista.

Safet Grdžaliju smatra da je vreme da se ojača dijalog, te da biznismeni na Kosovu moraju biti glasniji o problemu sa kojim se suočavaju već šest meseci. Na pitanje da li ovo pitanje može da se reši u okviru procesa dijaloga koje Kosovo i Srbija vode u Briselu, on kaže:

„Zašto uvek bilo koji problem treba da se adresira u Briselu? Kad ćemo mi sami između sebe rešavati i govoriti jezikom argumenata i u tom kontekstu mislim da ima snage da se to može rešiti, trebamo jezik argumenata, a ponavljam dijalog nema alternativu. Samo kroz dijalog može da se gradi poverenje, da se gradi perspektiva i budućnost i jednostavno Zapadni Balkan da se ne sastoji od država gde se beži nego da se živi, jer ako ništa drugo imamo zajednički imenitelj a to bežanje mladih i gušenje perspektive Zapadnog Balkana“, kaže Grdžaliju.

Iz Vladi Srbije su tokom ovog perioda više puta upozoravali međunarodnu zajednicu da Kosovo ovom blokadom ne samo da šteti privredi obe strane, već otvoreno krši i sporazum CEFTA, te principe slobodne trgovine.

Srbija od januara preuzima predsedavanje CEFTA.

Izvor :
Kim, AJB