Šef kabineta kosovskog premijera Ljuan Daljipi oglasio se novim nizom objava na Tviteru, ponovo uz tvrdnje da je Kosovo „najdemokratskije“, da su manjine zaštićene, te uz kritike na račun zvaničnog Beograda.
Nakon serije poruka prištinskih zvaničnika koji su građane koje protestuju na severu nazivali „ruljom“ i „fašističkom milicijom“, Daljipi sada hvali srpsku zajednicu na Kosovu, navodeći da oni poštuju zakone, ali i kaže da ih „terorišu nasilnici plaćeni iz Beograda“. Zato poziva Zapad da pošalje „nedvosmislen zahtev Vučiću da prestane da podržava kriminalne bande, retoriku mržnje“.
Već 17 dana traje nova kriza na Severu Kosova koja je usledila nakon odluke kosovskog premijera da se bez koordinacije sa Zapadom, uz veliko prisustvo specijalnih jedinica i uz upotrebu sile, omogući novoizabranim gradonačelnicima pristup opštinskim zgradama u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
Ovaj potez Prištine naišao je na kritike međunarodne zajednice, ali je ujedno izazvao nezadovoljstvo Srba na Severu koji svakodnevno protestuju ispred opštinskih zgrada i traže povlačenje specijalnih jedinica, kao i da novoizabrani gradonačelnici tu ne dolaze.
Najozbiljniji incident do sada dogodio se 29. maja u opštini Zvečan kada su se Srbi sukobili sa KFOR-om koji je od njih zahtevao da oslobode prolaz za nekoliko policijskih vozila, pri čemu je povređeno više od 80 osoba – vojnika i demonstranata.
Međunarodna zajednica sve vreme poziva na deeskalaciju situacije. Zapad, a prvenstveno SAD – traže od Kurtija da povuče specijalce i gradonačelnike iz opštinskih zgrada, organizuje nove lokalne izbore, te da se okrene dijalogu i formiranju ZSO, što on i dalje odbija, tj. uslovljava time da Srbija načini prvi potez.
„Srbija mora da prekine podršku miliciji koja je izazvala proteste“, odgovorni da budu procesuirani i sve to pre nego što Priština „razmotri ublažavanje stava“, poručuje i danas kosovski premijer, čija vlada sprovodi kampanju u kojoj za novonastalu krizu direktno optužuju Beograd, ali i građane koji protestuju, koristeći za njih i termine poput – „rulja“, „fašistička milicija“, „kriminalne i ekstremističke organizacije“.
Sa druge strane, na delu je i kampanja u kojoj se Kosovo predstavlja kao „najdemokratskija država“, koja pruža „najveću zaštitu manjinama“ – čime prištinski zvaničnici odgovaraju na svakodnevne zahteve Zapada među kojima je i formiranje Zajednice srpskih opština.
Njoj se pridružio i šef kabineta kosovskog premijera Ljuan Daljipi koji je pre dva dana poručio na Tviteru da su Srbi „najzaštićenija etnička grupa na svetu“.
Danas je usledio novi niz objava Daljupija na istoj društvenoj mreži, koji započinje sa:
„Od najmlađe demokratije do najdemokratskije zemlje u regionu: Vlada Kosova je posvećena miru u regionu“.
Ovaj zvaničnik tvrdi da je kosovska vlada i dalje posvećena Ohridskom sporazumu kao „konačnom sporazumu o normalizaciji sa Srbijom“.
Takođe kaže i da je kosovska vlada posvećena zakonu i redu i garantovanim ustavnim pravima svakom građaninu, uključujući i afirmativna prava srpskoj manjini.
„Ljudi su suštinski dobri. Albanci sa Kosova i Srbi sa Kosova i sve ostale manjine na Kosovu žele da žive u miru jedni sa drugima“, konstatuje šef kabineta Aljbina Kurtija.
Vraćajući se u devedesete, Daljupi tvrdi da je „šačica nedobronamernih političara uzburkala stvari i izazvala ratove u regionu“.
Kaže da nekolicina i dalje izaziva nasilje.
„Ukoliko ne ignorišemo agresora, možemo efikasno da se pozabavimo osnovnim uzrocima sukoba, promovišemo pravdu i negujemo održivi mir“, tvrdi šef Kurtijevog kabineta.
On dodaje da međunarodna zajednica i građani u regionu, „koji poštuju zakon“, znaju da je Vlada Srbije „pokrenula sve ratove 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji“.
„Obratite pažnju na ‘Vlade’, a ne na građane koji su bili (i dalje su) izloženi intenzivnoj propagandi mržnje i nacionalizma“, dodaje ovaj zvaničnik.
Uz poruku „pronađite zajedničkog imenitelja“, kaže da su devedesetih to činili Milošević, Vučić i drugi, a sada Vučić, Putin, Dodik i drugi.
„Autoritarizam i teritorijalni ekspanzionizam su usko povezani i zasnovani su na Vučićevom više od 30 godina dugom angažovanju u politici – izgleda da oba odgovaraju njegovom karakteru“, poručio je.
Potom se osvrnuo na 1999. godinu, navodeći isto ono što i drugi prištinski zvaničnici:
„NATO je pomogao da se zaustavi etničko čišćenje na Kosovu od strane tadašnje Vlade Srbije“.
Kaže da su, nakon „oslobođenja“, SAD, Evropska unija, Velika Britanija i druge demokratske zemlje pomogle Kosovu „da izgradi jedan od najsveobuhvatnijih zakonskih okvira i politika za naprednu zaštitu prava manjina“.
On sada tvrdi da Srbi sa Kosova poštuju i podržavaju red i zakon, međutim:
„Njih su terorisali nasilnici plaćeni iz Beograda do te mere da su napadali svakog ko pokuša političko delovanje u interesu zajednice Srba sa Kosova koja je van mandata Beograda“, naveo je.
Još jednom poručuje da eskalaciju nasilja na Severu „koordiniše beogradski režim“, te šalje zahtev Zapadu.
„Pozivamo međunarodne partnere da pošalju nedvosmislen zahtev Vučiću da prestane da podržava kriminalne bande, retoriku mržnje i subverzivne akcije koje ugrožavaju mir i red u Republici Kosovo“, navodi šef kabineta Aljbina Kurtija.
Sa druge strane, poziva građane da promovišu „našu već uspešnu demokratiju, etničku raznolikost i vladavinu prava“.
„Svi mi ovde živimo, i na kraju krajeva, svi želimo da naša deca žive u negovanom i prosperitetnom kosovskom društvu. Vreme je dragoceno, ne gubimo ga“, naveo je.
