Proces učlanjenja Kosova u Savet Evrope, kao i planirana Rezolucija o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, podigli su tenzije u regionu poslednjih nedelja, posebno u Srbiji i Republici Srpskoj.
Šire posmatrano, ove godine se navršava 10 godina od Berlinskog procesa, nemačke inicijative koja je postavljena kao platforma za saradnju na visokom nivou između zvaničnika zapadnobalkanske šestorke. Na samitu u oktobru očekuje se pregled koraka koje su zemlje preduzele u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta.
O ovim temama je za EWB govorio Manuel Saracin, specijalni predstavnik Savezne Vlade Nemačke za Zapadni Balkan.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope prošle nedelje je velikom većinom preporučila da Kosovo bude pozvano da postane član Saveta Evrope.
“Pomno smo pratili dešavanja u Parlamentarnoj skupštini. Svakako, uzimamo u obzir njenu odluku u našim razmatranjima. Naravno, mi smo snažni prijatelji i pristalice Kosova. Stojimo iza ideje da Kosovo približimo Evropi, što znači i članstvo u Savetu Evrope. Ali odluka će na kraju biti na Savetu ministara, i ključno je da Kosovo sada učini sve što može da ubedi široku većinu država članica. Posebno su manjinska prava ključna tema za Savet Evrope”.
Saracin je naveo da Beograd i Priština treba da sprovode Ohridski sporazum koji podrazumeva uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
“Moram da priznam da ne mogu da pratim argumentaciju Srbije. Barem za nemačku stranu mogu da kažem da kriterijumi koje pominje Srbija nikada nisu objavljeni kao naši kriterijumi za eventualno članstvo Kosova u Savetu Evrope. Generalno, situacija u vezi sa manjinama na Kosovu je veoma relevantna. Ali Kosovo ima obavezu iz Briselskih sporazuma postignutih 2011. i 2013. kao i iz Ohridskog sporazuma da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ono što je jasno jeste da i Beograd i Priština treba da sprovode Ohridski sporazum, koji podrazumeva uspostavljanje Zajednice”.
Na pitanje, da li Srbija krši Ohridski sporazum protiveći se članstvu Kosova u Savetu Evrope, Saracin je naveo:
“U Ohridskom sporazumu postoji jasna obaveza: Srbija ne sme da spreči Kosovo da uđe u međunarodne organizacije. Ne vidim koliko su sadašnje akcije Srbije u skladu sa tekstom ili duhom sporazuma”.
Govoreći o nedavnoj poseti Beogradu i sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, naveo je da diplomatija se ne zaustavlja kada stignete do teških tema, i o njima morate da pričate.
“Osetio sam da je vladala konstruktivna atmosfera, a naravno da se ne slažemo oko svih tema. Puno putujem po regionu da bih pripremio teren za ovogodišnji deseti Samit Berlinskog procesa u oktobru. Verujem da će Vlada i predsednik Srbije biti konstruktivni kao što su bili u prošlosti u vezi sa Berlinskim procesom, a to je ono što osećam i iz mojih razgovora sa srpskim partnerima. Berlinski proces i regionalne integracije donose korist regionu i u interesu su ljudi u Srbiji. Mislim da je predsednik Vučić toga svestan”, dodao je on.
Kada se govori o Berlinskom procesu, Saracin je istakao da ostaje da se vidi da li su lideri regiona dovoljno posvećeni ili ne.
“Nadam se i pokušavamo da preduzmemo važne korake ka finalizaciji Zajedničkog regionalnog tržišta, pet godina nakon Deklaracije iz Sofije i deset godina nakon pokretanja Berlinskog procesa. Berlinski proces je veoma konstruktivan politički forum na kojem zapadnobalkanska šestorka može da se zajedno dogovara o stvarima, a da se možda ne slažu o drugim temama. Berlinski proces je ustaljeni format u kojem svako mora da unese svoj deo, ali i da dobije nešto od toga. Istovremeno, Berlinski proces je alat koji pomaže zemljama da postanu spremne za članstvo u EU.To je jasno povezano sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan i strategijom Evropske unije. Mislim da većina lidera u regionu vidi priliku da Berlinski proces može doneti nešto što je pozitivno za njih i njihove zemlje. Mi sebe i Berlinski proces vidimo kao uslugu i kao doprinose Evropskoj agendi i ukupnom napretku u regionu”, zaključio je on.
