Pokret Samoopredeljenje saopštio je da je Ustavni sud Kosova pokazao „ozbiljnu nedoslednost“ u odlučivanju u slučaju žalbe Srpske liste protiv izbora Nenada Rašića za potpredsednika Skupštine Kosova, ocenjujući da je sud u kratkom periodu promenio „sopstvenu sudsku praksu bez novih pravnih ili činjeničnih okolnosti“.
U reagovanju objavljenom na Fejsbuku navodi se da je Sud u ranijoj presudi zauzeo stav da se isti kandidat za potpredsednika ne može predlagati više od tri puta, dok je u novijoj odluci, kako tvrde, „zauzeo suprotan pristup“.
„U roku od četiri meseca, za isto ustavno pitanje, Sud je promenio dosadašnju sudsku praksu bez ikakve normativne ili činjenične promene“, navodi se u saopštenju.
Iz Samoopredeljenja istovremeno tvrde da je time „narušeno načelo pravne sigurnosti“ i poverenje građana u ustavni poredak.
„Ustavni sud koji menja stav o identičnim ustavnim pitanjima, bez ikakve normativne, činjenične ili sistemske promene, narušava ne samo princip predvidivosti prava, već i poverenje građana u koherentnost ustavnog poretka“, stoji u tekstu.
Kako navode, takav zaokret ne može se tumačiti kao razvoj sudske prakse, jer, kako tvrde, nisu promenjene ni društvene ni normativne okolnosti, već predstavlja „formalnu upotrebu sudske nadležnosti radi proizvodnje novog normativnog rezultata“, što su ocenili kao „klasičan oblik zloupotrebe prava“ („abus de droit“).
Samoopredeljenje dalje ocenjuje da Ustavni sud „prekoračuje svoju ustavnu ulogu“, navodeći da taj sud nema mandat da stvara nove norme, „izmišlja“ kriterijume predstavljanja niti postavlja uslove koje Ustav ne poznaje.
„Kada se Ustavni sud poziva na sopstvene ranije odluke, a ne kroz tekst i svrhu Ustava, on izlazi izvan ustavnih okvira“, navodi se, uz tvrdnju da se na taj način postepeno formira „paralelni pol vlasti, nevidljiv građanima“, koji se, kako tvrde, „aktivira kada politički procesi proizvedu institucionalne tenzije“.
U saopštenju Samoopredeljenja se ova odluka ne posmatra kao izolovan slučaj, već kao deo „šireg obrasca“ delovanja Suda.
Iz ove partije takođe tvrde da je Ustavni sud u prethodnom periodu „blokirao“ ili delimično poništio niz reformskih zakona, uključujući, kako navode, zakon o ograničavanju cena osnovnih proizvoda, kao i da je već više od dve godine „blokiran Zakon o Suverenom fondu Kosova“.
Kada je reč o samom pitanju izbora potpredsednika Skupštine iz reda srpske zajednice, iz Samoopredeljenja poručuju da je „Ustav jasan“, te da predviđa da se potpredsednik bira iz redova poslanika te zajednice većinom glasova u Skupštini.
„On ne govori o većini srpskih poslanika, niti o unutrašnjem zajedničkom legitimitetu, niti o partijskom ekskluzivitetu. Svaki dodatni kriterijum predstavlja stvaranje norme, a ne tumačenje“, navodi se.
Samoopredeljenje takođe kritikuje i način na koji Sud tumači odredbe Ahtisarijevog plana, uz ocenu da se time u praksi stvara „pravo veta za jedan politički subjekt“, aludirajući na primer Srpske liste.
„Odredbe Ahtisarijevog plana odnose se na zajednice, a ne na dominaciju jednog političkog subjekta nad institucijama. Svako tumačenje koje žrtvuje funkcionalnost institucija zarad jednog političkog subjekta, koji pritom ne priznaje državu Kosovo, ne štiti ustavni poredak već ga narušava“, navodi se u saopštenju.
Na kraju, iz Samoopredeljenja ističu i da je Kosovo, prema Ustavu, „multietničko društvo, ali ne i multietnička država“.
„Prema Ustavu, mi smo multietničko društvo, a ne multietnička država, jer smo demokratska parlamentarna republika, a ne federacija ili konfederacija. To ne može da promeni nijedan sud, pa ni ovaj ustavni“, zaključili su u saopštenju.
