„Restauracija kuće Džafera Deve – Pranje istorije ili realna potreba?”

U Medija centru u Čaglavici održana je debata na temu „Restauracija kuće Džafera Deve – Pranje istorije ili realna potreba?”. Ova tema izazvala je oprečna mišljenja među učesnicima debate i različite verzije o ulozi Džafera Deve u dešavanjima u periodu Drugog svetskog rata. Za profesora političkih nauka Nedžmedina Spahiua Deva je značajna istorijska ličnost za Kosovo, dok je za istoričara Miloša Damjanovića on nacistički saradnik i ratni zločinac. Debati je prisustvovao i Kejleb Vau iz NVO „Aktiv“ koji je Kancelariji EU i UNDP, koji su u međuvremenu odustali od učešća u projektu restauracije, poručio da su pre najave o projektu trebali bolje da se informišu o istorisjkim činjenicama.

Profesor političkih nauka Nedžmedin Spahiu smatra da kuća Džafera Deve u Južnoj Mitrovici  treba da se restauira i vrednuje kao značajan spomenik kulture jer je Deva, kako je kazao,  važna ličnost za istoriju Kosova.

„On je važan zato što je otac ideje o nezavisnosti Kosova. Iako je za vreme Hitlera i Prizrenske lige „napravio Veliku Albaniju“. On je nakon pedesetih shvatio da ujedinjenje Kosova sa Albanijom je stvar koja ne funkcioniše, koja je proizvela civilni rat u Albaniji i on se šezdesetih okrenuo ideji o samostalnosti Kosova. On je bio za rušenje Jugoslavije i zato naravno Srbi imaju razlog, ali jeste bio za to da više Kosovo ne treba da se ujedini sa Albanijom nego jednostavno da bude nezavisna država i njegov slogan je bio samoopredeljenje”, rekao je Spahiu.

S druge strane istoričar Miloš Damjanović drugačijeg je mišljenja. On ulogu Džafera Deve u dešavanjima u peroidu Drugog svetskog rata vidi kao negativnu, a Devu kao direktnog saradnika nacista. Međutim, kako ističe ideja o restauracija kuće nije sporna, ali da se ona nikako ne treba pretvarati u Regionalni kulturni centar, kao što je najavljeno projektom Kancelarije Evropske Unije na Kosovu i UNDP-a, već da objekat treba da služi  kao mesto sećanja na jedan deo istorije.

“Pitanje obnove bilo kakvog objekta ne bi trebalo da predstavlja problem, pa tako i ovaj objekat koji svakako ima svoju arhitektonsku, istorijsku, umetničku i kulturnu vrednost. Mislim da zaslužuje zaista jednu restautraciju, da se povrati pravi sjaj te građevine, ali ona zaslužuje kompletniji pristup toj građevini, a to znači da sutra kada taj objekat bude namenjen nekoj funkciji da i bude prezentovan na pravi način tako što će se između ostalog objektivna istorija te građevine pružiti javnosti”, rekao je Damjanović.

Kejleb Vau iz nevladine organizcije Aktiv smatra da veliki problem predstavlja to  što pre najave Kancelarije EU, UNDP-a i ministarstva kulture o pokretanju restauracije kuće Džafera Deve,  nisu pokrenute  javne debate na temu istorijskih činjenica vezanih za Džafera Devu,  ali i samu istoriju te kuće.   

“Moramo da uzmemo u obzir tu malo mračniju istoriju koja stoji iza te kuće, što ne mora da znači da ta kuća nema nikakvu istorijsku, kulturnu ili arhitektonsku vrednost. Ima naravno. Ja mislim da nko ne bi smeo da kaže da bi ta kuća trebala biti u potpunosti srušena ili tako nešto – ne, nego možemo da vidimo i uzmemo nemački i italijanski primer gde su zapravo na neki način integrisali tu neku fašističku arhitekturu u javni prostor“, rekao je Kejleb Vau.  

Projekat restauracije koji je trebalo da primene UNDP na Kosovu, Kancelarija Evropske unije i kosovsko ministarstvo kulture u međuvremenu je otkazan, nakon što je od strane mnogih istaknuta uloga Džafera Deve kao nacističkog saradnika.

Nedžmedin Spahiu povlačenje  UNDP-a i Kancelarije EU  ocenjuje kao „pranje novca“.

“Građenje kuće Džafera Deve ne bi trebalo da se dovodi u pitanje i to što su UNDP i Evropska unija prekinuli finansiranje i renoviranje kuće Džafera Deve je samo jedan način za njihovu korupciju i krađu. Oni žele da ukradu taj novac i našli su neki povod koji zapravo nije opravdan”, rekao je Spahiu.

S druge strane Miloš Damjanović smatra da je odluka Kancelarije Evropske unije na Kosovu i UNDP-a o povlačenju iz programa ispravna.

“Pozdravljam takvu odluku jer ako bi smo dozvolili da jedan takav objekat bude sutra predmet, instrument zloupotrebe bilo kojih faktora i činilaca onda smo mi dopreli da jedan takav objekat vrši negativnu ulogu i negativnu funkciju u jednom društvu. Ja sam protiv rušenja tog objekta ali obnova treba da usledi nakon toga što postoje neke garancije da će taj objekat vršiti pozitivnu vrednosnu ulogu u društvu a ne biti mesto glorifikacije bilo kojih ratnih zločinaca ili bilo kojih negativnih istorijskih ličnosti sa balastom etničke mržnje ili bilo čega drugog”, rekao je Miloš Damjanović.

Kejleb Vau je mišljenja da su predstavnici UNDP-a i Kancelarije EU na Kosovu trebali bolje da se informišu pre nego što su najavili projekat restauracije kuće Džafera Deve.

„Mislim da retko ko,  ko dolazi iz Evrope ili Amerike zna nešto mnogo o istoriji Kosova pre devedesetih godina. Ja mislim da su oni tu inicijativu pokrenuli možda bez da znaju sve što stoji iza svega toga. To ne mora da znači da su oni to uradili zlonamerno,  nego jednostavno nisu imali celu sliku što se tiče tog objekta“, rekao je Kejleb Vau.

Debatu na temu „Restauracija kuće Džafera Deve – Pranje istorije ili realna potreba“ organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju (EED).

Izvor :
Medija centar Čaglavica