Najveći problem srpskih medija je diskriminacija u pristupu javnim informacijama, posebno kad je u pitanju ustavno pravo na upotrebu srpskog jezika, navodi se u izveštaju u Reportera bez granica.
U najnovijem izveštaju ove organizacioje koji je objavljen povodom 3. maja svetskog Dana slobode medija navodi se da je Kosovo na 56. mestu indeksa slobode medija.
U delu izveštaja koji seodnosi na Ksoovo ističe se da „mediji ostaju meta napada političara“.
“Čak i ako mediji uspeju da političare pozovu na odgovornost, novinari ostaju meta političkih napada”.
Navodi se i da je “medijski regulator, Nezavisna komisija za medije, neefikasna i da je nedavno bila umešana u slučaj korupcije.
“Nezavisnost javnog emitera RTK dovedena je u pitanje zbog izbora za generalnog direktora saveznika vladajuće stranke“.
Dodaje se i da “mediji na srpskom jeziku žalili su se na diskriminaciju u pristupu javnim informacijama, posebno na jeziku ustavne manjine“.
Kada je ekonomski kontekst u pitanju, u izveštaju se navodi da „sve u svemu, mediji zavise od oglašavanja bilo vlade ili političkih partija“, ali i da se „oba distribuiraju na netransparentan i pristrasan način“.
„Privatne medijske redakcije su, pored toga, izložene mešanju moćnih političkih ili poslovnih grupa preko vlasnika medija“, naglašava se.
Sa druge strane, kada su u pitanju mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku, Reporteri bez granica konstatuju da se oni suočavaju sa dodatnim izazovom malog tržišta na kome pojedini zavise od finansiranja iz Srbije.
„Nezavisni mediji ne bi opstali bez međunarodnih grantova“, dodaje se u izveštaju.
Kada je reč o regionu, ispred Kosova su Severna Makedonija koja je na 38. mestu, odmah iza nje je Crna Gora, Hrvatska je na 42. poziciji, a Slovenija na 50. Bosna i Hecegovina je 64. a Srbija je u ovogodišnjem izveštaju zauzela 91. mesto, umesto prošlogodišnjeg 79. po indeksu slobode medija. Iza Srbije na svetskoj listi po indeksu slobode medija, je Albanija koja je na 96. poziciji.
