Potpredsednica Skupštine Kosova Emilija Redžepi izjavila je da je za efikasniju borbu protiv porodičnog nasilja neophodno pooštravanje zakonskih rešenja, pre svega kroz strožije kazne za počinioce, ali i bolju koordinaciju institucija. Ona je, gostujući u podkastu Medija centra Čaglavica, govorila o uzrocima nasilja, ulozi institucija, ali i o aktuelnim političkim temama poput najavljene integracije srpskog školstva i zdravstva.
Govoreći o društvenim okolnostima koje utiču na porodično nasilje, Redžepi je ukazala na promene kroz koje društvo prolazi, ocenjujući da se deo problema može povezati sa tranzicijom iz tradicionalnog u savremeno društvo.
„Možda je to sve rezultat velike transformacije iz patrijarhalnog u demokratsko društvo. Naši muževi su spremni da prihvate da njihove ćerke žive „moderan način života“ ali nisu spremni da prihvate da njihove žene tako žive i da se ponašaju onako kako tržište nalaže, ukoliko rade, ili su na funkcijama“, navela je Redžepi.
Prevencija i odgovornost institucija
Kao važan segment prevencije, ona je istakla značaj vaspitanja, ali je naglasila da ključnu odgovornost ipak snose institucije, koje moraju unaprediti međusobnu saradnju i efikasnost u postupanju.
„Neophodna je bolja koordinacija između policije, socijalnih službi i pravosuđa, i ona mora biti na većem nivou. Ukoliko se dogodi da policija uhapsi nasilnika, sledeća institucija preuzima slučaj, i ta karika je malo zastala. Jer iako imamo dobre zakone, mislim da je potrebno da mehanizme zaštite i Zakona pratiti na većem nivou“
Redžepi je dodala da se o unapređenju zakonodavnog okvira već razgovaralo sa aktuelnom predsednicom parlamenta Aljbuljenom Hadžiju, koja je ranije obavljala funkciju ministarke pravde i radila na izmenama zakona u ovoj oblasti.
„Sada u parlamentu želimo da donesemo još oštrije zakone , gde će biti većih prava za žene, ali će ovi Zakoni biti i rigorozniji“.
Govoreći o konkretnim merama, naglasila je da novčane kazne nisu dovoljne i da ne doprinose adekvatnoj zaštiti žrtava.
„Zato pokušavamo da preko odgovornih zakona zaštitimo naše žene povećanjem kazni koje idu prema nasilniku“.
U javnosti se sve češće govori i o potrebi donošenja Zakona o femicidu, a Redžepi ističe da podržava ovu inicijativu i očekuje da se ona uskoro nađe na dnevnom redu.
„Trebalo bi da taj Zakon dodje na dnevni red, mi se zalažemo da do toga dođe upravo zbog zaštitnih mehanizama i suzbijanja nasilja“.
Srbi ne treba da strahuju od integracije školstva i zdravstva
U drugom delu razgovora, Redžepi se osvrnula na pitanje najavljene integracije srpskog obrazovnog sistema u kosovski sistem, naglašavajući potrebu za dijalogom i pronalaženjem rešenja koje će biti pre svega u interesu učenika. Međutim ona je istakla da bi prosvetni i zdravstveni sistem koji funkcionišu u srpskim sredinama trebalo da rade u kosovskom sistemu, jer je to potpisano u Briselu.
„Niste samo u obavezi da prihvatite ono što ste potpisali u Briselu, ako vi ne želite to da sprovedete, nego jednostavno da se obe strane dogovore, da to bude najbolje moguće rešenje od čega će učenici imati koristi. Ne da to bude samo hajde mi smo to 2013. godine potpisali da treba obrazovni i zdravstveni sistem da budu u okviru kosovskih institucija. I treba da budu, jer zašto Srbi moraju otići po zdravstvene usluge negde drugde. Zašto naše kosovske institucije, ne snose tu odgovornost ili obrazovni sistem takođe“.
Navela je da Srbi ne bi trebalo da strahuju zbog te najavljene integracije
“Zašto bi strahovali, nemaju nikakav razlog. Kako mi funkcionišemo kao Bošnjaci, kako Turci funkcionišu i štite svoj identitet i jezik u okviru institucija. Zašto bi Srbi strahovali, zbog čega su drugačiji, za mene nisu drugačiji, ja sam se školovala sa Srbima u istom razredu, nemam nikakvih problema ni sa kim i svi moraju tako razmišljati, niko nema pravo da instituciju prisvaja kao svoju”.
Srpski predstavnici treba da govore o problemima
Ona je takođe ukazala na odgovornost političkih predstavnika srpske zajednice, ističući da imaju prostor da kroz institucije pokreću brojna pitanja od značaja za građane.
“Imate svoje predstavnike u okviru parlamenta o tome se treba govoriti, imate 10 poslanika imate prostora da govorite. Ja sam jedna u parlamentu, zamislite da imam deset. To su svakodnevni problemi koji se trebaju čuti, o njima se treba govoriti. Imate lokalne samouprave, predsednike opština, oni treba da reaguju. Tražite odgovornost od delagata koje ste birali”.
Govoreći o budžetskim procesima, Redžepi je naglasila da predstavnici zajednica treba aktivnije da učestvuju u kreiranju i zastupanju konkretnih zahteva, umesto, kako je navela, destruktivnog pristupa.
“Ja sam u bila u Komisiji (Skupštine) za budzet i finansije i glasamo budžet od četiri i više milijardi, imate srpskog člana koja je i potpredsednica komisije koja bi trebalo da dodje sa zahtevima i da kaže: ovo su moji zahtevi za opštine gde živi srpsko stanovništvo. Ali nemojte uvek biti destruktivni, dajte prostora da svi drugi članovi shvate ozbiljnost te situacije i da glasaju ne zato što je to u Leposaviću, Zvečanu ili Gračanici, već glasaju problematiku. Jer svakome treba voda, struja….”
Zašto Kancelarija za zajednice godinama nema direktora?
Govoreći o novom konkursu za direktora Kancelarije za zajednice pri kabinetu premijera Kosova, potpredsednica Skupštine Kosova je rekla da očekuje da će ovaj konkurs za razliku od nekoliko prethonih biti uspešan. Na pitanje zašto već godinama ta Kancelarija nema direktora, ona je rekla da godinama ukazuje na taj problem.
“Čak sam nekad krivila premijera, međutim čovek uopšte u tom procesu nije pitan. Zato što to radi vladina administracija. Od prijema aplikacija, do intervjuisanja i selekcije dokumenata. Onda sam ušla u taj sistem, da vidim, jer nemoguće je da tri četiri konkursa budu i da nijedan (kandidat) iz manjinskih zajednica ne ispunjava uslove. To je prosto nemoguće, jer pored konkurenata iz srpske zajednice imali smo i Bošnjake, Gorance, Rome, Aškalije i baš su bili adekvatni ljudi koji su bili spremni i sposobni i onda je uvek konkurs bio poništen od strane administracije, zato što nema adekvatnih ljudi koji ispunjavaju te kriterijume”.
Navela je da je već preduzela određene korake u vezi sa ovim pitanjem
“Ja sam pisala sekretaru Vlade i osoblju koje radi na prijemu tih dokumenata, jer su tu te žene 20 i više godina i one su odgovorne za taj deo. Tako da pratim i sad mi je lakše jer o tome mogu govoriti u parlamentu, o celokupnom procesu, što ću i uraditi sigurno”.
Osvrnula se i na značaj te Kancelarije za nevećinske zajednice, kao i na raspodelu, kako je navela milionskih sredstava poslednih godina, za projekte podrške nevladinim organizacijama i medijima.
“Veliki deo novca 70 posto ide albnaskim NVO i upravo menadžiraju ti ljudi koji su tu više od 20 godina, znači administrativno osoblje, govorim o civilnom stafu, ne političkom. Puno puta sam davala sugestije i primedbe, ali to nije bilo do premijera, niti do Vlade, i sada pratim konkurs kako će to biti, jer ima puno prostora za nevećinske zajednice, za mlade, NVO, mediji nemaju tu konstantnu podršku koju su imali godinama i to dovodi do jednog nepoverenja u institucije, nepoverenja prema Vladi ili nekom ministru”, rekla je Emilija Redžepi.
