Predsednica Evropskog pokreta Srba Rada Trajković smatra da Srbija u Ohridu nije trebala da prihvati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. „Gospodin Vučić je prihvatio da Kosovo bude član svih međunarodnih institucija i to je ono odakle je pošla ta inicijativa – da se krene prvo sa Savetom Evrope“, kazala je ona u razgovoru za Kim radio.
Trajkovićeva je navela da je za Kosovo vrlo značajno da postane članica Sveta Evrope (SE).
„Ipak je Savet Evrope vrlo značajna institucija i otvara druge puteve prema ostalim međunarodnim institucijama“, rekla je ona. Na primedbu da bi se moglo pomisliti da je u pitanju potraga za daljom konsolidacijom kosovske državnosti odogovorila je: „To je definitivno“.
Konkretne eventualne korististi građana od eventualnog članstva Kosova u SE vidi u nadgledanju poštovanja ljudskih prava i uticaju na „ispravljanje i kažnjavanje kroz neke procese, posebno pravosudne, kada se donesu neke odluke“.
„Strazbur je mesto gde se na pravi i odgovoran način odlučuje da li je neko oštećen ili ne i pretpostavlja se da bi to pomoglo Srbima i da bi, možda, na jedan način uticalo da potom lokalne pravosudne institucije sa mnogo više obzira rade u smislu donošenja izbalansiranih, realnih i odgovornih odluka kako ne bi bili stalna meta institucija u Strazburu“, rekla je ona.
„Kosovo nije instutcionalizovano na celoj teritoriji“
Predsednica Evropskog pokreta Srba smatra da Kosovo ne može da bude član Saveta Evrope jer nema vlast, odnosno nije institucionalizovano na celoj svojoj teritoriji.
„Kosovo nije institucionalizovano na severu jer institucionalizacija ne podrazumeva Kosovsku policiju i to albansku, nije čak ni multietnička, a ni dominantno srpska. Ne može da bude član, a ima gradonačelnika koji je Albanac sa nekim zanemarljivim procentom podrške unutar srpske zajednice. To bi trebalo da bude veliki izazov i velika želja liderstva u Prištini, da što pre institucionalizuje sever Kosova iz dva vrlo relevantna razloga: Da pokaže da ima vlast Kosova na celoj teritoriji, što je za njih presudno, a drugo, da stabilizuje Kosovo u smislu koji podrazumeva bezbednost jer institucionalni vakuum na severu je zaista veliki problem za njih, nas, region i sve ostale. Prvi prioritet treba da bude, u stvari, suštinska institucionalizacija Kosova“, navela je.
Rada Trajković smatra da je početak rada na osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO) uslov za člansto Kosova u SE.
„Sigurno jeste. Kosovo nije jedinstvena teritorija na kojoj kosovska vlada i gospodin Kurti imaju vlast. Ako nemate svoje funkcionalne institucije, vi suštinski ne možete da proglasite taj prostor ni kao što je Vučić prihvatio, što bi kazali de fakto nezavisnost, jer vi ne kontrolišete deo teritorije. Pritisak Amerike je dobronameran po Kosovo jer hoće da institucionalizuje sever Kosova i da pokaže da kosovske institucije funkcionišu na njegovoj celoj teritoriji. Veliki je otpor Kurtija, ne znam zašto. Najavljuje da će, ako ga ne prime sa ovakvim rešenjem i stanjem na severu Kosova bez institucionalizacije, oni revidirati odluku o Dečanima što je zaista najdirektnije prst u oko međunarodnoj zajednici“, rekla je ona.
Dodala je da Kosovo u bliskoj budućnosti teško može da postane član SE, osim ako…
„Kosovo, ukoliiko ne prihvati rešenje da preda (Ustavnom sudu) nacrt statuta ZSO koji je pripremila EU, ono sigurno neće postati deo SE. Bojim se da ćemo do leta ući u neku nestabilnost za koju bih volela da je ne bude jer dobronamerni ljudi treba da misle na dobrobit naroda i celog regiona“, rekla je.
Mogućnost „duboke destabilizacije regiona“
Prema njenom mišljenju, realnost na Kosovu je surova, posebno za stare i bolesne.
„Vi oko Kosova i Metohije imate bankomate gde se Srbi snabdevaju platama, penzijama, dečjim dodacima. Ima Srba, bolesnih i starih, koji imaju teška oboljenja, koji su nepokretni. Oni zaista nisu fizički u mogućnosti da dođu po ta svoja zarađena primanja. To je strašno“, rekla je Rada Trajković.
Posebno je, kako je kazala, plaši činjenica da „ni Priština, ni međunarodna zajednica“ ne shvataju opasnost koja može vrlo brzo „duboko da destabilizuje region“.
„Vi van Kosova imate grupu, nakon Banjske, kojoj su vlasti u Beogradu bukvalno dale za novu zonu delovanja Rašku oblast. Oni su postali graničari prostora oko Kosova. Delovi porodica mnogih tih mladih ljudi koji su sa Radoičićem izašli plašeći se hapšenja, oni su sada u poziciji da imaju neopisivu želju da se sjedine sa svojim porodicama jer mnogi imaju decu, žene, roditelje. Radoičić sa mogućnošću koju već ima, jer on je jedan od ljudi koji najviše zarađuje što se tiče samih profitabilnih tendera od Vlade Srbije, on najavljuje ili priča da se gradi naselje za te ljude. Ti ljudi su ljudi za specijalne zadatke, oni ne rade, oni sede oko Kosova ili mogu jedino da se bave pratnjom nekih kanala droge ili ilegalne trgovine i da imaju želju da se osvete. Danas, posle tolikog vremena pregovora i želja za normalizacijom, ono što možete čuti je samo jedna poruka – a to je želja za osvetom. To je ono što je najstrašnije za sve nas“, kazala je ona.
Aktuelnu politiku znanične Prištine Rada Trajković smatra neodgovornom.
„Mi smo to imali, ali to i trenutno traje. Jedan period je bio odmah nakon povlačenja naših snaga, ali tada smo imali tri samoproglašene vlade: jedna OVK, Rugovina i Zorana Anđelkovića. Odgovornost za ubijanje Srba ni jedna vlada nije prihvatila, a prebacivali su krivicu jedni na druge. U ovom trenutku se sudi takozvanim borcima OVK u Hagu. Sada imamo jedan vrlo težak period za Srbe koji rezultira iseljavanjem, ali ovoga puta imate legalne institucije Kosova koje najdirektnije utiču na destabilizaciju Srba. Projekat koji se sada sprovodi kao da ima za cilj da nastavi suštinski ono što je bio rad te nelegalne vlade Hašima Tačija i OVK sa etničkim čišćenjem i nestajanjm Srba. Sada imamo institucionalni projekat koji vodi ka nečemu što je otežavanje života Srba. Gotovo na dnevnom nivou imamo neprijatnsti“, navela je.
„Svi se plaše da govore“
Ona je dodala da se preko 60 Srba nalazi u kosovskim zatvorima „bez ikakve procedure“.
„Nema čak ni našeg insistiranja, valjda zbog straha Srba koji su ostali na Kosovu, da se na dramatičniji i snažniji način bore za te ljude. Prosto se svi plaše da govore. Čim neko podigne glavu, odmah mu se nalazi neka krivica i završava u zatvoru. Taj strah je učinio da Srbi koji su otišli sa Kosova ne smeju da se vrate na svoja imanja, a oni koji žive na Kosovu, u svojim kućama i na svojim imanjima, da ne smeju slobodno da žive“, rekla je Rada Trajković.
Ona je navela da su i 17. mart 2004. i Banjska 2023. godine „zlo za Srbe celog Kosova“.
„Zlo 17. marta je rezultiralo preskakanjem preko standarda, iz priče ‘Standardi pre statusa’. Oni (Kosovo) su dobili pravo na status. Bojim se da Banjska nosi za sobom mnogo lošeg za našu državu kao pregovarača i za Kosovo jer je potpuno Vučića, ono što kažu, napravila ‘papirnim’ pregovaračem koji više nema autoritet, snagu, ni opredeljenje da snažno brani proces kroz dijalog. Vidimo da se u poslednje vreme orijentiše prema Kini i Rusiji. Hoću da verujem da je to zbog Banjske i tog njegovog strašnog pada ugleda, autoriteta i početka ignorancije od strane međunarodne zajednice, sa jedne strane. Sa druge, on uvek ima gde da se vrati jer on je produkt jednog sistema koji je vodio ratove, nije rasformiran i traje. U jednom trenutku smo pomislili da se izvukao iz toga, da je shvatio da je grešio i da je postojao čovek sa evropskom idejom, ali pokazuje se da je on ipak produkt tog projekta i vuku ga prema onome što nam neće doneti dobro“, zaključila je Rada Trajković u razgovoru za Kim radio.