Novinar i publicista Fahri Musliu održao je juče u Prištini promociju svoje druge knjige pod nazivom „Montirani politički procesi protiv kosovskih Albanaca (1999-2001)“, koja sadrži podatke o različitim pojedinačnim i grupnim sudskim procesima koji su se vodili portiv Abanaca pred sudovima u Srbiji.
Fahri Musliu rekao je da je ovu knjigu pisao na osnovu praćenja nekoliko najznačajnijih sudskih procesa albanskih političkih zatvorenika u periodu od 1999. do 2001. u Srbiji, ali i saradnje sa pojedinim advokatima i drugim licima koji su radili na ovim slučajevima.
„Prve informacije o njihovom hapšenju i prebacivanju u Srbiju stigle su avgusta 1999. Godine i ja sam ih dobio od direktorka Fonda za humaniterno pravo Nataše Kandić, jer je tada ova informacija na neki način bila zatvorena, nije se znalo ko su, šta su, zašto su tu. Tako da sam septembra počeo da pratim suđenja koja su počela u srpskim sudovima i dobio sam prve informacije o kome se radi. U skladu sa tom zvaničnom listom koju sam dobio od srpskog ministarstva bilo je više od 2000 njih. Srpski ministar Dragoljub Janković rekao je da je bilo 2050 Albanaca koji su uhapšeni 1998. i 1999.godine”, naveo je Musliu.
U knjizi se Musliu posebno bavio slučajevima koji su se vodili protiv sadašnjeg premijera Kosova Aljbina Kurtija, Fljore Brovine, protiv grupe albanskih studenata Univerziteta u Beogradu i slučaja Đakovače grupe od 145 ljudi.
“Fljorino suđenje sam propratio skoro celo, svako sudsko ročište. Nakon toga je počelo suđenje albanskim studentima u Beogradu, bilo je 10 okrivljenih koji su bili zatvorenici, među njima i Bekim (Bljakaj). Nekolicina njih je puštena nakon tri meseca, ostali su osuđeni neki na godinu, neki na 10, sedam, šest godina i ovo je bio proces koji je održan u Beograd. Još jedno suđenje kojem sam dao značaj je bilo suđenje Aljbinu Kurtiju kao najpoznatijem političkom zatvoreniku u Evropi u to vreme. Kao vođi studenata, kao portparol političkih predstavnika OVK gospodina Adema Dećija i to sam propratio na prvom i drugom ročištu kada je proglašena kazna zatvora na 15 godina zatvora. Fljora je osuđena na 12 godina zatvora. Nakon toga Đakovačka grupa u kojoj je optuženo 145 Albanaca, starih i maloletnih lica. Nakon toga svrha mog praćenja sudskih procesa je bilo prikupljanje dokumenata o tim događajima, stradanja tih ljudi koji su se suočili sa brutalnim policajcima, službom, sudijama koje nisu poštovale nikakvu sudsku etiku”, naveo je on.
Promociji je prisustvovao i advokat Teki Vokši, koji je zastupao mnoge zatvorenike u sudskim postupcima opisanim u ovoj knjizi.
“Ova knjiga je resursna knjiga. Fahri Musliu je prisustvovao glavim suđenjima u autoritarnom sistemu koji je u to vreme postojao u Srbiji. Znate da je bilo teško, čak je i za nas, advokate, bilo veoma teško. Oni su nam govorili vi ste došli ovde da branite teroriste, a na Kosovu umiru ljudi, vi ovde dolazite da branite ove ljude, koji su po njima bili teroristi. Tako da ovaj posao je bio težak”, navodi advokat Teki Bokši.
Promociju ove knjige omogućio je Fond za humanitarno pravo na Kosovu. Direktor Fonda Bekim Bljakaj rekao je da je juna 1999. godine oko 2500 zatvorenika prebačeno iz kosovskih zatvora u zatvore širom Srbije, a da 400 osoba nikada nije optuženo niti je policija ikada obavila razgovore s njima, a među njima je, kako je naveo, bilo i maloletnih lica.
“Mi koji smo u oblasti tranzicione pravde, bavimo se prošlošću i žrtvama, znamo da su politički zatvorenici, koji su bili uhapšeni bez neke pravne osnove, deo na koji se niko ne obazire. Zapravo svi oni koji se bave ovom oblašću znaju da je u periodu Nato bombardovanja od marta 1999.godine bilo puno zatvorenika po zatvorima na Kosovu i bilo je puno vidova zlostavljanja i teških zločina, uključujući ono što se desilo u zatvoru Dubrava 22. i 23. maja 1999. gde je više od 80 zatvorenika ubijeno”, naveo je on.
Na pitanje novinara da li postoji neka paralela kad su u pitanju sudski procesi u to vreme protiv Albanaca i danas protiv Srba na Kosovu, odnosno ima li i danas montiranih porcesa kao što je bilo u vreme Miloševića Bljakaj, Vokši i Musliu si negirali bilo kakvu sličnost tadašnjih i sadašnjih procesa.
“Mislim da ne može da se napravi nikakva paralela između ovih sudskih procesa koje je propratio Fahri o kojima je pisao u ovoj knjizi i sudskih procesa koji se trenutno vode za ratne zločine na Kosovu, gde velika većina okrivljenih su zapravo srpski pojedinci. Pre svega ne postoje takva masovna suđenja, kao što je to bila Đakovačka grupa i nema slučajeva da je bilo uhapšenih i da su bili u pritvoru u zatvorima, a da policija nije povela ni razgovor sa njima kao što se desilo sa 20 odsto albanskih zatvorenika u Srbiji tokom 1999. godine”, naveo je Bljakaj.
“Nema paralele, ali mislim da ova knjiga terba da posluži i sudijama, i tužiocima i advokatima na Kosovu da vide kako ne bi trebalo da zloupotrebe politiku i da politika diriguje pravdu. Dakle, moraju se uzeti u obzir samo činjenice, a ne politički stavovi. Ukoliko politika ubaci svoj nos u sud, onda nema pravde, a nepravda znači i mnogo teže stvari”, istakao je Musliu.
Musliu je rekao da za objavljivanje ove knjige nije dobio podršku Vlade Kosova, što je kako tvrdi trebalo i moralo da se desi.
„Prvu knjigu sam nažalost sam finansirao, iako je ovo dokumentarna knjiga kojom bi trebalo da se bavi Vlada, Skupština ili druge državne institucije. Ovu sada knjigu sam većinom finansirao sam, a jedan deo je finansirao jedan privrednik iz Prizrena. Ministarstvo kulture i Vlada Kosova su prosto odbili da je finansiraju. Odbila su i Udruženja političkih zatvorenika 2002. godine, prošle godine sam im se u pisanoj formi obratio za ovu knjigu zbog 2000 imena koja se pominju u knjizi, ali nisam naišao na bilo kakav osećaj odgovornosti”, rekao je Fahri Musliu.
Knjiga „Montirani politički procesi protiv kosovskih Albanaca (1999-2001)“ je drugo izdanje sa dodacima knjige pod naslovom ‘Suđenje taocima’ koju je autor Fahri Musliu objavio 2002. godine. Izdanje na srpskom objavljeno 2007. godine.
