Srpska demokratija je uoči sutrašnjih izbora za kosovsku skupštinu iznela četiri ključne tačke koje će zagovarati kroz svoju zastupljenost u, kako očekuju, Skupštini Kosova. Stranka se zalaže za reintegraciju srpskih policajaca i sudija, formiranje većinski srpskog panela Apelacionog suda, amnestiju za događaje iz 2022. godine, kao i formiranje ZSO, što smatra ključnim za političku stabilnost i ekonomski razvoj srpskog naroda na Kosovu.
Na Kosovu se sutra održavaju prvi izbori nakon dovršenog mandata jedne vlade. Vladajuće Samoopredeljenje se ne samo nada pobedi, već očekuje pola miliona glasača, kako bi samo, odnosno sa postojećom koalicijom, formiralo novu vladu. Iako se situacija u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu upravo u poslednje četiri godine opisuje najkritičnijom od početka briselskog procesa, sa izuzetkom upravo Samoopredeljenja koji tvrde suprotno, za ove izbore, od 28 političkih subjekata rekordnih 6 su iz redova Srba sa Kosova.
Među najistaknutijim do sada, pre svega na Severu je Srpska demokratija koju predvodi Aleksandar Arsenijević. U pitanju je stranka koja je upravo nastala u vremenu mandata poslednje vlade.
Na terenu je njihov rad, pre svega lidera Aleksandra Arsenijevića i njegovih najbližih saradnika bio prepoznatljiv po protivljenju šetnjama opštinskog rukovodstva i pojedinih ministara iz kosovske vlade ulicama Severne Mitrovice, kao i delovanju specijalne policije.
Ono na šta su ukazivali prethodnih meseci jeste nelegitimnost opštinskih struktura na Severu, koje su na vlast došle nakon što su Srbi napustili iste, sa manje od tri posto ukupno izašlih birača, kao i na ono što opisuju kao represiju Kosovske policije. Sam je Arsenijević bio do sada privođen više puta, a ove nedelje je na isti način privedena i njegova partnerka i najbliža saradnica, protiveći se poseti kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Svoj protest iskazuju duvanjem u pištaljku i govorima u javnosti. Iako ubiraju simpatije među Srbima na Kosovu, a brojni građani ih i kontaktiraju kada se suoče sa problemima, u akcijama i duvanju u pištaljku ne priključuje im se veći broj građana, sa izuzetkom kraćeg perioda pre više meseci, kada su istaknuti civilni aktivisti sa njima duvali u pištaljke kosovskim zvaničnicima, ili protestovali nakon privođenja Arsenijevića.
Sada, uoči izbora, Srpska demokratija je iznela ključne tačke svog programa:
Reintegracija policajaca Srba i uklanjanje aktuelne nelegalne policije na Severu koja ne odražava etničku strukturu i koja je suprotna zakonima Кosova i postignutim sporazumima između Beograda i Prištine.
Reintegracija suda i kompletno sprovođenje tačke 10 Briselskog sporazuma, uključujući i formiranje većinski srpskog panela Apelacionog suda, koji treba da se bavi predmetima iz većinski srpskih sredina. Da imamo taj većinski srpski panel na Apelacionom sudu, recimo svaki slučaj od 29. maja iz Zvečana bi bio suđen od strane srpskih sudija makar na apelaciji, čime bi ljudi imali fer suđenje.
Naveli su da će prve dve tačke zatražiti pokretanjem slučaja pred sudom, te da će istrajati sve do Ustavnog suda, jer je, kako navode, to je zakonska obaveza kosovskih institucija
„Od koje neće moći da pobegnu — imajući u vidu da su te odredbe deo pravnog okvira na Кosovu (članovi 61 i 128 Ustava Кosova i članovi 9 i 10 Briselskog sporazuma)“, saopštili su, dodajući i da će takođe:
„Raditi na njima neprestanim pritiskom na terenu, kao i zagovaranjem pred međunarodnom zajednicom“.
Tražićemo amnestiju za sve događaje od jula 2022. godine. Кad je mogla amnestija za tzv. Oslobodilačku vojsku Preševa, Bujanovca i Medveđe, zašto ne bi mogla i za sva dela ovde? Ta dela se ne bi desila da Priština sama nije kršila sporazume i zakone, provocirajući sukobe i reakciju.Ž
Treću tačku zagovaraće na svim sastancima sa međunarodnim predstavnicima i ambasadorima.
Zahtev za formiranje ZSO, koja će rešiti pitanje srpskog finansiranja i regulisati autonomiju srpskog naroda na Кosovu — kulturnu, ekonomsku i teritorijalnu autonomiju.
Za četvrtu tačku, zatražiće podršku SAD za „jednostrano proglašenje ZSO od strane srpskih opština“, ukoliko Priština ne želi da je formira.
„Кad je moglo Кosovo jednostrano da proglasi nezavisnost, možemo i mi ZSO“, poručuje Srpska demokratija.
„Mi ne možemo da računamo na bilo kakav ekonomski i kulturni razvoj dok se situacija ne stabilizuje. To je preduslov za sprečavanje iseljavanja Srba s Кosova. Mi moramo da se borimo u okviru ovog nametnutog sistema i sporazuma da sprečimo dalje iseljavanje — i da se borimo za to da se naši ljudi vraćaju iz centralne Srbije!“
