Neformalna grupa profesora i saradnika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici „Proaktiv“ uputila je otvoreno pismo rektoru Univerziteta, proširenom Rektorskom kolegijumu i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, izražavajući ozbiljnu zabrinutost u vezi sa budućim institucionalnim, pravnim i profesionalnim statusom Univerziteta.
Povod za ovu reakciju je prikupljanje podataka zaposlenih, a u cilju primene kosovskog Zakona o strancima.
Profesor na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Jugoslav Gašić kaže da je Proaktiv do 14. marta pokušavao na sve moguće načine da odlože primenu tog zakona.
„Nažalost, nismo uspeli u tome. A nakon dolaska gospodina Sorensena u Prištinu i sastanka sa Kurtijem, bez bilo kakvog učešća predstavnika Beograda, dobili smo informacije da će zaposleni na Univerzitetu, a tu je ujedno i najveća koncentracija kolega koji nemaju regulisano boravište na teritoriji Kosova, dobiti određene boravišne dozvole i moći da rade na Univerzitetu narednih godinu dana“, naveo je.
Međutim, problemi nastaju veoma brzo nakon toga.
„Od fakulteta koji su u sistemu RS stizale formulacije ‘lična karta strane zemlje, tipa Srbije’“
„Svega tri dana nakon toga je javljeno da će u naše ime neki drugi organi prikupiti naše podatke i proslediti nekim trećim licima. Mi smo reagovali da po Zakonu o zaštiti podataka nemaju pravo da te podatke prosleđuju nekim drugim institucijama. Trebalo im je desetak dana da shvate da krše zakon, te su onda rešili da taj posao prebace na pojedince“, rekao je on.
Sada, kažu, imaju tri grupe nastavnika – one koji imaju dokumenta, koji su u poslednje vreme odlučili da podnesu zahtev za boravišne dozvole, te one koji odbijaju da time, navodi, krše zakone Republike Srbije.
„U mejlovima koji su stizali Univerzitetu stizalo je svašta. Mogli smo da uvidimo koliko je obim dokumentacije koja se zahteva. Potom, neprijatna formilacija – o ličnoj karti strane države, na primer Srbije – pazite, ta formulacija je stizala sa fakulteta koji su zvanično u sistemu Republike Srbije. Zatim, problematično je bilo mesto na kome su se predavala dokumenta; u nekim mejlovima je stajalo da je to Kancelarija za Kosovo i Metohiju, međutim u toj zgradi se ne nalazi kancelarija za Kosovo i Metohiju, već Centar za registraciju civila Kosovskog MUP-a, tako da su ljudi prevareni. Ljudi su odlazili misleći da će ih tamo sačekati neko od Srba iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ali sačekali su ih službenici Kosovskog MUP-a koji su im davali dokumenta sa memorandumom Republike Kosovo koji treba da potpišu“, rekao je on.
Neformalna grupa profesora i saradnika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici „Proaktiv“ uputila je otvoreno pismo rektoru Univerziteta, proširenom Rektorskom kolegijumu i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, izražavajući ozbiljnu zabrinutost u vezi sa budućim institucionalnim, pravnim i profesionalnim statusom Univerziteta.
Povod za ovu reakciju je prikupljanje podataka zaposlenih, a u cilju primene kosovskog Zakona o strancima.
Profesor na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Jugoslav Gašić kaže da je Proaktiv do 14. marta pokušavao na sve moguće načine da odlože primenu tog zakona.
„Nažalost, nismo uspeli u tome. A nakon dolaska gospodina Sorensena u Prištinu i sastanka sa Kurtijem, bez bilo kakvog učešća predstavnika Beograda, dobili smo informacije da će zaposleni na Univerzitetu, a tu je ujedno i najveća koncentracija kolega koji nemaju regulisano boravište na teritoriji Kosova, dobiti određene boravišne dozvole i moći da rade na Univerzitetu narednih godinu dana“, naveo je.
Međutim, problemi nastaju veoma brzo nakon toga.
„Od fakulteta koji su u sistemu RS stizale formulacije ‘lična karta strane zemlje, tipa Srbije’“
„Svega tri dana nakon toga je javljeno da će u naše ime neki drugi organi prikupiti naše podatke i proslediti nekim trećim licima. Mi smo reagovali da po Zakonu o zaštiti podataka nemaju pravo da te podatke prosleđuju nekim drugim institucijama. Trebalo im je desetak dana da shvate da krše zakon, te su onda rešili da taj posao prebace na pojedince“, rekao je on.
Sada, kažu, imaju tri grupe nastavnika – one koji imaju dokumenta, koji su u poslednje vreme odlučili da podnesu zahtev za boravišne dozvole, te one koji odbijaju da time, navodi, krše zakone Republike Srbije.
„U mejlovima koji su stizali Univerzitetu stizalo je svašta. Mogli smo da uvidimo koliko je obim dokumentacije koja se zahteva. Potom, neprijatna formilacija – o ličnoj karti strane države, na primer Srbije – pazite, ta formulacija je stizala sa fakulteta koji su zvanično u sistemu Republike Srbije. Zatim, problematično je bilo mesto na kome su se predavala dokumenta; u nekim mejlovima je stajalo da je to Kancelarija za Kosovo i Metohiju, međutim u toj zgradi se ne nalazi kancelarija za Kosovo i Metohiju, već Centar za registraciju civila Kosovskog MUP-a, tako da su ljudi prevareni. Ljudi su odlazili misleći da će ih tamo sačekati neko od Srba iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ali sačekali su ih službenici Kosovskog MUP-a koji su im davali dokumenta sa memorandumom Republike Kosovo koji treba da potpišu“, rekao je on.
Kaže da su kolegama stizali mejlovi – nepotpisani, već iz „dekanata“ – da će, ako odluče da ne apliciraju za boravišnu dozvolu, sami snositi posledice.
„Srpske institucije bez stvarnih odgovora na naša pitanja“
Upitan da li su se obraćali Kancelariji za Kosovo i Metohiju (koja je pozdravila dogovor sa EU) ili osnivaču Univerziteta, odgovara da su se obraćali svima.
„Obraćali smo se Vladi, Ministarstvu prosvete, Kancelariji za KIM, našem Rektoratu. Dobijali smo neke uopštene odgovore koji uopšte nisu odgovori na ono šta smo mi tražili. Mi smo tražili da nam se da koji je to pravni akt, koji je to zakon ili propis po kome smo mi dužni da to uradimo. Nismo dobili odgovor na to“, rekao je on.
Nisu dobili, navodi, ni odgovor da li je to dogovr koji je Republika Srbija prihvatila.
„Kolege koje odbijaju da prijave boravište mogu doći u situaciju da od strane Prištine budu krivično gonjeni, deportovani, i da im se zabrani ulazak na teritoriju Kosova. Samim tim, oni ne mogu da obavljaju svoje radne aktivnosti na Univerzitetu i da zbog toga mogu da im prestanu radni odnosi. Tako da je to jedno egzistencijalno pitanje – kolege su u situaciji da, ako ne žele da poštuju kosovske zakone, jesu u opasnosti da od strane institucija koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije budu kažnjene i da ostanu bez posla“, rekao je on.
„Priprema za integraciju Univerziteta“
Smatra da je ovo pripremna radnja za integraciju Univerziteta.
Kaže da su, kao profesori, usredsređeni na dva cilja – jedan je podrška studentima, a drugi je očuvanje Univerziteta u sastavu ili pod okriljem Republike Srbije.
„Mi smo veoma aktivni, samo se bojim da mi nismo dobili toliko medijskog prostora da vi to vidite. Evo, sem vas, niko nas nije pozvao da učestvujemo u bilo kom programu da objasnimo koliko je ova stvar ozbiljna i koliko je egzistencijalna za naše kolege“, naveo je.
Kaže da su „suštinski svesni svih štetnosti Briselskog, Ohridskog, Vašingtonskog, Francuskog-nemačkog plana“.
„Naša borba nije od juče. Iz kontakata koje smo imali sa međunarodnom zajednicom vidimo da tu ima prostora da nešto uradimo, samo što nam je potreban malo širi. Ja sam nekako ubeđen da je međunarodna zajednica jedan katalizator u razgovorima Beograda i Prištine koja je u potpunosti, ali u potpunosti, podređena uspostavljanju funkcionalnosti države Kosovo i radi samo u tom smislu. Mi kao udruženje, čak međunarodnoj zajednici, nismo bili interesantni zato što su nas proglasili za suviše radikalne, jer želimo, zaboga, da Univerzitet ostane pod ingerencijama Republike Srbije, i izbegavali su bilo kakav kontakt sa nama. Međutim, onog momenta kada su osetili da nekom našom akcijom možemo ugroziti njihove planove, a to je bilo konkretno kad smo pozvali kolege da ne predaju dokumentaciju, tog momenta smo mi postali dobri sagovornici, i onda smo počeli da održavamo kontakte sa međunarodnom zajednicom, gde smo zaista iznenađeni koliko oni nisu upoznati sa problemom običnog čoveka koji, kao rezultat tih dogovora Beograda i Prištine, ima u svakodnevnom životu na Kosovu i Metohiji. Ja verujem da drugačijom politikom i strategijom možemo da sačuvamo taj Univerzitet“, zaključio je on.
