Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) i Kosovska agencija za statistiku organizovali su danas u Prištini prvu javnu raspravu pod nazivom „Registracija stanovništva – Potreba i neophodnost razvoja“, i tom prilikom predstavili planove za popis stanovništva na Kosovu 2023. godine.
Na Kosovu će se naredne godine sprovesti popis stanovništva. Popisivanje je trebalo da se obavi prošle godine, ali je ono odloženo zbog pandemije koronavirusa.
„Popis stanovništva je jedan od najvećih projekata koji jedna država može organizovati”, kazala je profesorica na Univerzitetu u Prištini Mimoza Duši.
“Popis se organizuje od strane države, međutim to je naučna oblast i podrazumeva angažovanje velikog broja stručnjaka iz različitih oblasti. Svi građani će dati njihove tačne podatke kako bi udovoljili njihove zahteve. Ako imamo mlado stanovništvo to znači da je potrebno više škola, a nakom par godina bolji ekonomski razvoj da bi omogućili bolja radna mesta. Ako je stanovništvo staro to je znak da je potreban veći broj institucija za negu starih osoba”, rekla je ona.
Bazirajući se na međunarodne preporuke popis će biti izvršen nad stanovništvom koje živi na Kosovu.
“Građani koji žive na Kosovu duže od 12 meseci ili koji planiraju da žive duže od 12 meseci na jednoj lokaciji biće subjekat popisa. Svi koji žive van Kosova duže od 12 meseci neće biti subjekt popisa. Za popis stanovništva odgovorna je Agencija za statistiku Kosova. Svi građani moraju na vreme biti informisani o popisu kao i o važnosti podataka”, objasnila je Duši.
Kako je navela, veoma je važno na ispravan način informisati građane o važnosti procesa popisa stanovništva i važnosti iskorišćavanja tih podataka u budućnosti.
„Tokom kampanje trebate imati na umu i strukturu stanovništva na Kosovu na osnovu starosne grupe. Smatra se da na Kosovu ima više mlade populacije, oko 53 odsto stanovništva je starosti ispod 20 godina, dakle nešto više od pola su mladi i oni se nikada nisu suočavali sa zahtevima za popis stanovništva, prema tome potrebna je kampanja informisanja građana“.
Gaši je dodala da će po prvi put u popisu biti neophodan i broj lične karte građana.
Avni Kastrati iz Agencije za statistiku Kosova kazao je da je popis stanovništva koji je planiran za 2021. godinu odložen za 2023. zbog pandemije koronavirusa.
„Prikupljivanje podataka vršiće se elektronski, nabavka opreme je bila izazovna i za susedne zemlje kao što je Albanija jer nije uspela pravoovremeno da obezbedi svu opremu, uprkos tome što je iskusnija. Smatram da će obezbeđivanje opreme za nas biti izazovno ali ćemo ga sigurno rešiti. U poređenju sa popisom iz 2011. godine, imamo više pitanja i podpitanja, to će biti pritisak ne samo za našu Agenciju već i za domaćinstva. Upitnik je proširen za 12 odsto, što je više od prepopručenog okvira i mi smo pod pritiskom da povećamo broj pitanja“, kazao je on.
Kako je naveo upitnik će biti završen šest meseci pre početka popisa stanovništva.
„Sva domaćinstva na vreme će dobiti pravovremene informacije, kako o datumu, tako i o važnosti prikupljanja podataka, odnosno popisa. Popis će biti održan licem u licem, to jest od vrata do vrata, a isptivanje će trajati oko sat vremena. U upitniku ima oko 500 pitanja i potpitanja“, rekao je Kastrati.
On je kazao da će na popisu stanovništva raditi oko 4.500 popisivača.
„Mi smo razgovarali sa nevećinskim zajednicama na Kosovu, i sa Hrvatskom i Crnogorskom zajednicom. Biće poštovana sva prava“, zaključio je Kastrati.
„Pronaći rešenje za migraciju stanovništva“
Zamenica ministra spoljnih poslova Liza Gaši smatra da je popis stanovništva ključna komponenta da bi Kosovo imalo zdrav proces kreiranja politike.
“Veoma je bitno shvatiti trend migracije, to nije samo problem sa kojim se Kosovo suočava već cela planeta. Međutim, to je isto i građansko pravo, svaki građanin treba imati pravo na migraciju. Mi trebamo izgraditi inicijative kako bi građani ostali ovde ali postoji dosta faktora koji utiču da se građani podvrgnu migraciji”, kazala je Gaši.
Ona dodaje da je potrebna empirijska studija koja će pratiti migraciju ljudi.
“Mi smo se suočavali sa različitim valovima migracija, ali u međuvremenu od migracije imali smo i dosta pozitivnih strana. Imala je veliki učinak u demografiji Kosova, natalitet je bio veoma visok, međutim sada je u padu ne samo na Kosovu nego i u celoj Evropi. Kvalitet života je promenjen kao i zahtevi građana. S toga statistike služe kao osnova da bi smo pratili društvene promene”, istakla je ona.
Visare Mujko Nimani, šefica Kancelarije UNFPA na Kosovu, rekla je da veliki broj mladih ljudi odlazi sa Kosova i da se kao rezultat toga dešavaju demografske promene.
“Svedoci smo da su mladi ljudi zainteresovani da odu sa Kosova, što nije slučaj samo ovde već i u regionu i mislim da je pravo vreme da Kosovo ozbiljno razmisli. Na osnovu podataka kojima raspolaže i promena koje se dešavaju u populacionoj politici i šta bi trebalo promeniti u situaciji koja nas čeka da mladi ljudi beže iz zemlje i kako same državne politike treba na neki način modifikovati i pronaći najbolje rešenje za situaciju koja nas čeka”, rekla je Mujko Nimani.Popis stanovništva u toku je u centralnoj Srbiji, a za 20 dana popisano je oko 4,7 miliona stanovnika, što je oko 65 odsto u odnosu na broj stanovnika iz Popisa 2011. godine.