Izvor: Prishtina Insight (Tekst je izvorno preveden sa engleskog jezika)
Istraga koju je sproveo BIRN podstakla je prištinsko tužilaštvo da ispita kosovsku Kancelariju za pitanja zajednica o tome kako je pola miliona evra, namenjenim za nevećinske organizacije, na kraju dodeljeno uglavnom albanskim nevladinim organizacijama.
Dana 31. maja 2023. godine, Kancelarija za pitanja zajednica, KPZ, koja funkcioniše u okviru Kancelarije kosovskog premijera, otvorila je poziv za prijavu za grantove za koje je istakla da su namenjeni organizacijama koje rade sa manjinskim zajednicama na Kosovu.
Istraga koju je sproveo BIRN otkrila je da su nevladine organizacije, kao što su „Albanian Diaspora Forum“ i „Illyricum“, koje nisu pokazale da imaju ikakve veze sa manjinama, dobile na hiljade evra u vidu grantova namenjenim manjinskim zajednicama: srpskoj, turskoj, bošnjačkoj, goranskoj, romskoj, aškalijskoj i egipćanskoj zajednici.
Ovaj potez izazvao je osudu široke javnosti, a mnogi su ga opisali kao zloupotrebu javnih sredstava i postavili pitanja o transparentnosti i odgovornosti u okviru programa vlade Kosova, koji imaju za cilj podršku manjinskim grupama.
Ova nepravda je prvi put izašla na videlo nakon što razotkrivena od strane jedne žene. U pitanju je uzbunjivačica Elizabet Gauin (Elizabeth Gowing), koju je Aljbin Kurti, kosovski premijer, imenovao da nadgleda ovu kancelariju. Nakon što su rezultati granta objavljeni, ona je dala ostavku na ovu funkciju.
„Bila sam iznenađena, uznemirena i razočarana činjenicom da je mali broj nevladinih organizacija i medija koji se bave (manjinskim) zajednicama na Kosovu dobio finansijsku pomoć (iz ovog programa)“, istakla je u svom otkaznom pismu iz 2. avgusta prošle godine, navodeći da su od 42 NVO koje su dobile grantove samo 3 bile organizacije manjinskih zajednica.
Ljaureta Uljaj (Laureta Ulaj), portparol prištinskog tužilaštva, potvrdila je da se, nakon što je BIRN poslao pitanja o ovoj temi, „ovaj slučaj procesuira prema adekvatnim zakonskim odredbama“.
Iz Kancelarije kosovskog ombudsmana rečeno je za BIRN 26. marta, da je ova kancelarija u „završnoj fazi istrage“ ovog slučaja, dodajući da je on otvoren u avgustu prošle godine.
Istraga BIRN-a
Analizirajući organizacije koje primaju javna sredstva, BIRN je otkrio da 50 odsto od ovih 42 NVO nikada ranije nije dobilo grant od KPZ-a, budući da nisu radile sa manjinskom zajednicom. Istraga je otkrila i druge nepravilnosti, kao i to da su članovi jedne porodice primali grantove za dve različite organizacije.
Primarna oblast delovanja NVO „Albanian Diaspora Forum“ je albansko kulturno nasleđe, i ova NVO dobila je grant od 10 hiljada evra od KPZ-a.
Sedat Baraljiu (Baraliu), direktor „Albanian Diaspora Forum„ i profesor na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Prištini, izjavio je da oni „nisu ograničeni samo na pomenutu oblast delovanja“, odnosno rad sa dijasporom. Međutim, na osnovu njihovih objava na društvenim mrežama, nisu pronađene aktivnosti u koje su bile uključene nealbanske zajednice.
Program grantova KPZ počeo je 2008. i njime upravljaju državni službenici u kabinetu premijera. Inicijativa je imala za cilj da podrži nevladine organizacije koje doprinose podizanju nivoa zaposlenosti pripadnika nevećinskih zajednica, medije koji doprinose zaštiti i promovisanju prava nevećinskih zajednica na Kosovu i NVO koje doprinose promovisanju kulturnih aktivnosti u oblasti kulture, tradicije, jezika, kulturnog nasleđa i identiteta pripadnika nevećinske zajednice.
BIRN je kontaktirao 42 nevladine organizacije koje su dobile grantove, tražeći od njih da podele svoje projektne ideje o nevećinskim zajednicama. Javilo se samo njih 13. Međutim, nijedna od 13 NVO koje su odgovorile nije pružila dokaz da su njihovi korisnici pripadnici nealbanske zajednice. Ove nevladine organizacije su tvrdile da će to prijaviti samo Kancelariji za pitanja zajednica, a ne BIRN-u.
Kada je BIRN zatražio od KPZ dokaze o tome kako su nevećinske zajednice imale koristi od ovih sredstava, KPZ je tvrdila da im je potrebna „prethodna dozvola svake organizacije“ kako bi BIRN-u omogućili pristup tim dokumentima.
Proverom objava na društvenim mrežama organizacija koje su dobile ove grantove, BIRN nije pronašao dokaz da su manjinske zajednice imale koristi od njihovih aktivnosti.
Dušan Radaković, koji vodi nevladinu organizaciju na Severu Kosova, rekao je da nije prepoznao 99 odsto organizacija koje su dobile grantove, iako radi u ovom sektoru od 2002. godine.
„Zaista je sramota za kosovsku vladu da podržava anonimne nevladine organizacije na Kosovu“, rekao je Radaković.
Jedine dve NVO koje je prepoznao iz srpske zajednice su 2 medija – „RTV Puls“ iz Šilova i „RTV Mir“ iz Leposavića.
Berzat Berzati, Bošnjak koji je već 20 godina aktivista u sektoru civilnog društva i radi na portalu „Kosova Info“ na bosanskom jeziku, izjavio je da su grantove od KPZ „uglavnom dobijale organizacije iz albanske zajednice“.
„Mali broj organizacija iz bošnjačke zajednice ili drugih zajednica je dobilo grantove“, istakao je on.
Isak Skenderi, koji vodi nagrađivanu NVO „Glas Roma, Aškalija i Egipćana“, rekao je da se samo jedna organizacija kojoj su dodeljena novčana sredstva – „Prosperiteti“ bavi RAE zajednicama na Kosovu.
„Nije poznato da bilo koja druga NVO radi sa našim zajednicama“, rekao je Skenderi.
Branislav Krstić, srpski novinar sa Kosova koji je radio za B92 i Rojters, izjavio je da „na Severu Kosova postoji potpuni nedostatak informacija u vezi sa ovim otvorenim pozivom“, jer niko od zvaničnika nije objasnio čemu su ova sredstva namenjena.
„Podela ovih grantova bila je ključna prilika da se vidi da li će kosovska vlada da podrži vokalne aktiviste i kritički nastrojene nevladine organizacije na severu zemlje, ali to nije učinjeno“, naveo je Krstić.
Emilija Redžepi, zamenica premijera Kosova i Bošnjakinja, takođe je reagovala na način na koji su ovi grantovi dodeljeni nevladinim organizacijama iz manjinskih zajednica.
„Imali smo isti problem i prošle godine kada je podeljeno više od milion i 500 hiljada evra, a skoro sve albanske NVO i mnoge nepoznate i veoma sumnjive organizacije dobile su velike grantove“, naglasila je Redžepi.
S druge strane, Kancelarija za pitanja zajednica je insistirala da nijednoj organizaciji bez iskustva sa nevećinskim zajednicama nije dodeljen grant, uprkos dokazima koji pokazuju suprotnu situaciju.
Članovi Komisije zaduženi za razmatranje i odabir su Besart Tašoli (Tasholli), koji trenutno vodi kancelariju i takođe obavlja visoku pravnu funkciju, zajedno sa Ćerimom Berišom (Qerim Berisha), Ekremom Ahmetijem, Aljutrimom Dermakuom (Alutrim Dërmaku) i Arbenom Elšanijem (Elshani) kao redovnim članovima, dok je Bljeta Cana (Bleta Cana) rezervni član.
Aktivisti civilnog društva takođe su kritikovali činjenicu da manjinske zajednice nisu deo ove KPZ komisije.
Trenutno, nakon ostavke Elizabet Gauin, KPZ je bez lidera. Početkom ove godine Kabinet premijera počeo je sa procesom popunjavanja upražnjenog mesta direktora KPZ, ali je konkurs poništen jer niko od prijavljenih nije ispunio potrebne zakonske kriterijume za ovu funkciju.
Dana 27. marta, projekat regrutacije zasnovan na zaslugama za neke javne funkcije koji vodi britanska ambasada poslao je svoje preporuke generalnom sekretaru kosovske vlade o tome kako bi konkurs mogao da se reorganizuje kako bi se privukli bolji kandidati.
