Martin se prijavljuje za radionicu „Osnove medijske pismenosti – razumevanje medija, dezinformacija i manipulacija“, koju je organizovao Kontakt Plus. Sve se dešava u prostorijama škole koju Martin pohađa.
Bila je ovo bila prva od četiri radionice koje je vodio sociolog, profesor Slobodan Miljković.
Interakcija je odmah uspostavljena. Martin je radoznao i vrlo aktivno učestvuje. Objašnjava koje medije prati i kako bira kome da veruje.
Kroz radionice i praktične vežbe, dalje usmerava svoje interesovanje na ključna pitanja – Šta su dezinformacije i kako ih prepoznati? Šta je medijska manipulacija?
A dezinformacije često podstiču nepoverenje, povećavaju društvene tenzije koje prave podele. Zato program UN-a za izgradnju mira, u partnerstvu sa UNICEF-om i IOM-om Kosovo, podržava inicijative koje promovišu miran suživot i osnažuju mlade alatima za kritičko razmišljanje kako bi buduće generacije mogle da grade mir kroz razumevanje
Za Martina su ova predavanja bila više od vannastavnih aktivnosti. Otvaranje nekih novih, nepoznatih prostora. Medijskih…
„Radionice su mi dodatno proširile vidike i pomogle mi da sa sigurnošću prepoznam šta je tačna informacija, a šta nije“, kaže Martin.
Kroz interaktivne radionice naučio je kako da prepoznaje lažne vesti, proveri izvore i razume na koji način mediji mogu manipulisati sadržajem.
Ovaj proces ga je podstakao da obrati pažnju i kritički sagleda sadržaj koji svakodnevno gleda na internetu, ali i da preispita sopstvene stavove.
„Pre sam sve prihvatao zdravo za gotovo, a sada analiziram i proveravam informacije. Osećam da sam postao zreliji u razmišljanju”, dodaje.
Sada Martin ne okleva da iznese svoje mišljenje, koristi argumente koje zna da potkrepi, i, što je najvažnije – oseća se osnaženo i sigurnije u javnim diskusijama.
„Sada mnogo brže uočim kad neko pokušava da prikrije istinu. Znam da pogledam više izvora i da ne donosim zaključke odmah. Osećam se sigurnije kada diskutujem o temama u vezi sa medijima i informacijama. Više se ne plašim da iznesem svoje mišljenje, jer imam argumente i znam kako da ih potkrepim“, objašnjava Martin značaj osnaživanja mladih kroz ovakav pristup.
Dodaje da su ljudi iz njegovog okruženja, roditelji, nastavnici, prijatelji, primetili promenu kod njega usled učešća u ovim aktivnostima.
„Primetili su promenu. Kažu da razmišljam zrelije i odgovornije, a neki su čak počeli i sami da se raspituju o temama koje sam pominjao. Ponosni su na mene“, kaže Martin.
Sa njima je čak delio ono što je čuo i naučio.
„Pričao sam sa prijateljima, čak sam i podelio neke korisne linkove i savete koje sam dobio tokom radionica.“
To mu je, kaže, negde i najznačajnije iskustvo iz učešća u ovim aktivnostima.
„Najinspirativnije mi je bilo kada sam shvatio da i ja mogu da utičem na druge – kada sam podelio neku korisnu informaciju i video da su je drugi prihvatili ozbiljno“, zadovoljno ističe ovaj šarmantni srednjoškolac.
Martin misli da je važno da mladi razumeju kako funkcionišu mediji i kako da se zaštite od dezinformacija. Smatra, da je to znanje koje svima treba i zato ima poruku za svoje vršnjake, kada su u pitanju ovakvi programi.
„Rekao bih im da se ne ustručavaju i da iskoriste priliku da nauče nešto korisno. Ovi programi stvarno mogu da promene način na koji gledamo svet oko sebe – meni jesu“, poručuje Martin.
Priča o Martinu je više od lične priče o uspehu. Ovo je priča o mladom momku, srednjoškolcu, koji je posvećen svom razvoju i obrazovanju i koji teži da znanje i veštine koje stiče, ne koristi samo za sopstveni napredak, već i za dobrobit sredine u kojoj živi. Kroz učešće u različitim programima, Martin aktivno doprinosi stvaranju osnaženog, solidarnog i obrazovanog društva, piše Radio Kontakt plus.
Kroz obrazovanje, dijalog i programe kao što je YESS projekat, mladi ljudi poput Martina, ne samo da uče kako da razumeju medije, već postaju aktivni promoteri mira i razumevanja u svojim zajednicama.
Kroz YESS program, Kontakt Plus je od marta do juna meseca organizovao četiri radionice na temu „Osnove medijske pismenosti – razumevanje medija, dezinformacija i manipulacije“, za učenike osnovnih i srednjih škola iz regona Kamenice, Štrpca, Mitrovice i Zubinog Potoka.
Pedeset i dva (52) učenika škola iz srpskih sredina na Kosovu, učestvovalo je u obuci iz oblasti medija i medijske pismenosti, sa ciljem da razviju kritičko razmišljanje, razumevanje medijskog sadržaja i sposobnost prepoznavanja dezinformacija.
Tokom radionica, učenici su imali priliku da se upoznaju sa analizom medijskog sadržaja, kao i odgovornim korišćenjem društvenih mreža.
Obuka je osmišljena da mladima pruži alate, potrebne za snalaženje u savremenom informacionom okruženju i doprinese njihovom aktivnijem i informisanijem učešću u društvu.
Predavač, profesor sociologije Slobodan Miljković, istakao je da je medijska pismenost danas jednako važna kao i osnovno obrazovanje, jer deca i mladi svakodnevno dolaze u kontakt sa velikom količinom informacija koje mogu oblikovati njihovo mišljenje i ponašanje.
On smatra da su ovakvi vidovi radionica krucijalni, jer se kroz neformalan vid obrazovanja izučava jedna jako važna tema.
„Učenici tada, na jedan spontani radioničarski rad razgovaraju, dele svoje mišljenje i na najbolji mogući način upijaju određene znanja, koja će da budu deo njihovog identiteta i kritičkog mišljenja“, kaže Miljković.
Dodaje da ne treba da postoji određeni obrazac šta deca treba da znaju o medijskoj pismenosti, već da se radi na tome da se učenicima, deci, izgradi kritička svest, kako bi samostalno mogli da prepoznaju manipulaciju i lažnu vest, od one istinite i prave.
„To je jedan proces, na kome treba da se radi, kako bismo imali jedno zdravo okruženje i zdravo društvo. Upravo iz razloga što su mediji svuda oko nas, a deca su non-stop na svojim telefonima, a internet je platforma koja dozvoljava svakome da bude u toj ulozi novinara, ali i konzumenta tih vesti“, zaključuje profesor Miljković, koji je pripremio i vodio radionice.
Proizvodnju ovog sadržaja podržava UNICEF-ov program na Kosovu u partnerstvu sa Fondom za izgradnju mira Ujedinjenih nacija, Timom UN na Kosovu i Međunarodnom organizacijom za migracije na Kosovu – IOM.
