Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 19. avgusta, obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od velikih hrišćanskih praznika. Praznik se slavi usred Gospojinskog posta, a tog dana je, prema crkvenom pravilu, dozvoljena riba. U hramovima se tradicionalno osvećuje grožđe, dok se u narodnom predanju za Preobraženje vezuje izreka da se tada „preobražavaju i gora i voda“.
Preobraženje Gospodnje posvećeno je događaju iz jevanđeljskog predanja kada se Isus Hristos pred svojim učenicima preobrazio i pokazao svoju božansku slavu.
Praznik se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava 19. avgusta i pada tokom Gospojinskog posta, koji traje od 14. do 27. avgusta.
Iako je Gospojinski post jedan od strožih višednevnih postova i riba se tokom njega uobičajeno ne jede, upravo je Preobraženje izuzetak – toga dana vernicima je dozvoljena riba.
Osvećenje grožđa
Jedan od običaja vezanih za Preobraženje jeste osvećenje grožđa u crkvama.
Grožđe se nakon bogosluženja osvećuje i deli vernicima, a ovaj običaj povezuje se sa zahvalnošću za plodove zemlje i početkom vremena sazrevanja prvih jesenjih plodova.
Preobraženje se u crkvenom kalendaru nalazi između dva velika Bogorodičina praznika – tokom posta koji vernike priprema za Uspenje Presvete Bogorodice, odnosno Veliku Gospojinu, 28. avgusta.
„Preobražavaju se gora i voda“
Praznik ima značajno mesto i u narodnoj tradiciji.
Za Preobraženje se vezuje poznata izreka da se od tog dana „preobražavaju i gora i voda“.
U narodnom shvatanju to označava prve promene u prirodi koje nagoveštavaju kraj leta – dani postaju kraći, jutra i noći svežiji, a priroda polako dobija drugačije boje.
Sam naziv praznika tako je u narodnom predanju dobio i šire značenje – kao dan promene, ne samo u prirodi već i u čoveku.
Preobraženje uoči Velike Gospojine
Preobraženje se obeležava usred Gospojinskog posta, koji traje do 27. avgusta.
Već narednog dana, 28. avgusta, pravoslavni vernici proslavljaju Uspenje Presvete Bogorodice – Veliku Gospojinu, jedan od najznačajnijih Bogorodičinih praznika.
