Cilj agencije je da na profesionalan način pomogne stranim novinarima i medijima u izveštavanju sa Kosova, ali i da osnaži ulogu fiksera, koja je često potcenjena, pa i nevidljiva.
Oko ove ideje okupljen je tim iskusnih novinarki i fikserki iz različitih zajednica sa Kosova, koji svojim znanjem, identitetima i profesionalnim kompetencijama nastoje da doprinesu da priče o Kosovu budu ispričane iznutra, tačno, pažljivo i bez predrasuda.
Fikser – više od prevodioca i logističara
Fikser, kako se najčešće naziva osoba koja pomaže posetiocima na terenu, često je potcenjen. Ipak, uloga koju oni imaju daleko je veća od puke logistike i prevoda.
To potvrđuje i novinarka Serbeze Hadžijaj, koja je deo tima „Fixing Kosovo“.
„Na albanskom jeziku nemamo adekvatnu reč za ‘fiksera’, a i na engleskom je ograničena. To je više od prevoda, više od vožnje, ugovaranja intervjua – to je znanje, kontekst, razumevanje sredine“, kazala je ona juče u Barabar centru, gde je predstavljen projekat.
Ona ističe da su upravo lokalni fikseri ti koji zaista poznaju realnu situaciju i mogu da pruže kvalitetnu podršku novinarima na terenu.
Međutim, ukazuje i na čestu pojavu da zbog neprofesionalnosti fiksera izveštaji budu netačni ili jednostrani.
„Medijsko izveštavanje sa Kosova, Srbije i Balkana često trpi zbog pogrešnog izbora fiksera, koji neretko nemaju dovoljne profesionalne i etičke kapacitete.“
Sa druge strane, navela je i primere iz svoje prakse, uključujući saradnju sa poznatim svetskim redakcijama poput Njujork tajmsa, koje ponekad, uprkos reputaciji, ne pokazuju očekivani nivo profesionalizma na terenu.
„Ljudi koji zaista znaju šta se dešava su upravo ti lokalni saradnici – fikseri.“
Još jedno lično iskustvo koje je Hadžijaj podelila odnosi se na saradnju s jednim japanskim medijem.
„Sećam se pre nekoliko godina, radila sam za jedne japanske novine i novinar mi kaže: ‘Mi ne možemo da preuzmemo odgovornost ukoliko stradaš na severu’. I za mene je to bilo veoma šokantno, jer mene niko neće ubiti na severu. Ja svakog dana idem tamo i tamo su ljudi, građani, kao svi drugi građani na Kosovu. Nijedan novinar nije ubijen tokom rata na severu.“
Do takvih predrasuda često dolazi, kako navodi, zbog netačnih i nepouzdanih izvora informacija koje koriste strane redakcije.
„Ta informacija veoma često dolazi iz tih nekredibilnih i neproverenih izvora. I to puno utiče na rad novinara i na izveštaje koji se posle objavljuju, uključujući i situacije na Kosovu i uopšteno na Balkanu, jer često se kontaktiraju ljudi koji nisu adekvatni ili jednostavno imaju određene agende koje ne odražavaju realnost na terenu“, ukazuje Hadžijaj.
Istovremeno ukazuje i na to da fikseri rade daleko više od onoga što im je formalno ugovoreno, a da za to ne dobiju adekvatnu naknadu.
„Ima mnogo posla pre i posle snimanja, a oni su plaćeni za dan, dva rada. A posledice mogu biti ozbiljne – fikseri su hapšeni, gubili su život, bivali okrivljeni za netačan prevod“, rekla je.
Još jedan od problema, prema njenim rečima, jeste to što fikseri nemaju nikakvu kontrolu nad konačnim izveštajima.
„Kada ekipa ode, mi ne znamo kako su iskoristili naše prevode, kontakte, informacije. A ljudi nama otvaraju vrata samo zato što nas preporuče kolege. To poverenje nosi veliku odgovornost.“
Ivković: Cilj „Fixing Kosovo” – zaštita fiksera i jasna pravila odgovornosti
Na iste probleme ukazala je i Ana Marija Ivković, urednica portala Alternativna, i menadžerka projekta „Fixing Kosovo”.
„Fikserski posao počinje samom komunikacijom sa timom novinara koji dolaze na Kosovo i na sever Kosova. Dakle, pre samog odlaska na teren, tokom samog terena, ali i nakon toga. Vrlo često, upravo tokom razgovora koje sam imala sa kolegama, shvatili smo da zapravo mnogo toga ostaje neplaćeno, nedorečeno i lebdi u vazduhu. Radimo taj posao, a da zapravo ne shvatamo da smo mnogo više dali tom poslu nego što smo plaćeni.“
Dodaje da nije samo pitanje toga, već i da su fikseri dali mnogo više nego što bi to kolege koje dolaze na Kosovo priznale.
„Dakle, puno puta se događalo da ste zapravo vi kao fikser odgovorni za neku eksklizivu, da ste vi ti koji ste doneli objektivne informacije, odradili svoj posao na profesionalni način, ali vas nigde nema u tom tekstu, u tom prilogu“, pojašnjava.
S druge strane, ukazuje da fikseri iako ulože veliki trud i profesionalno obave svoj posao, završni medijski sadržaj zna da bude iskrivljen do te mere da može da ugrozi njihovu bezbednost u lokalnoj zajednici.
„Vrlo često se dešavalo, čula sam od kolega, a imala sam i sopstveno iskustvo, da vi odradite sve što je potrebno, a da onda krajnji sadržaj bude toliko pogrešan, da situacija bude toliko na pogrešan način predstavljena, da vi budete dovedeni u opasnost u svojoj lokalnoj zajednici.“
Projekat „Fixing Kosovo” zato ima dvostruki cilj – da zaštiti fiksere, ali i da uvede jasna pravila i odgovornosti za sve strane.
„Hoćemo da nekako uokvirimo pravno šta je ono što mora da se ispoštuje prema fikseru, ali šta je ono što mi kao fikseri moramo da ispoštujemo prema onima koji traže naše usluge. Puno je kritika, ali moramo da kažemo da postoje i ljudi koji jednostavno svoj posao ne rade profesionalno kada je u pitanju fiksing. Fixing Kosovo namerava da se i time bavimo. Dakle, da garantujemo da ljudi koji će raditi sa tim ekipama na terenu biti oni koji znaju svoj posao, a ne neko ko je samo pukom srećom ili slučajnošću došao u situaciju da se bavi tim poslom“, podvlači Ivkovićeva.
„Fixing Kosovo“ – da li popravka dolazi spolja ili iznutra?
Medijski ekspert i vlasnik agencije GIGACAT Solutions, Ilir Gaši, ističe da je naziv projekta „Fixing Kosovo“ sa jedne strane bio i svojevrsna šala na račun onih koji dolaze sa namerom da „poprave“ Kosovo, dok sa druge strane nosi poruku o ravnopravnosti i pravu lokalnog stanovništva da samo govori o sebi i svojoj stvarnosti.
„Radim u civilnom sektoru skoro 25 godina i kroz to vreme sam primećivao kako često postoji stav da nama nešto fali i da treba da učimo iz nekog drugog, boljeg sveta. Iako to nije u potpunosti pogrešno, često je to izraz odnosa moći gde jedni imaju superiornu, a drugi inferiornu poziciju“, objašnjava Gaši, koji je idejni tvorac ovog projekta.
Ističe da je jedan od ključnih ciljeva projekta da se upravo glas ljudi sa Kosova, posebno onih sa margina društva, čuje i uvaži.
„Mislim da je posao nas kao fiksera da i u najlokalnijoj javnosti odemo na rub te javnosti i nađemo ljude koji nikada nisu imali priliku da kažu bilo šta o tome kako žive i kako se osećaju. I to stvarno prelivanje ruba nazad u centar je jako važan deo našeg posla.“
Gaši kaže da je multiperspektivnost u novinarstvu, koja je, iako se podrazumeva u teoriji, u praksi često zanemarena.
„Imamo situaciju u kojoj imamo dominantne narative, imamo sagovornike koji uvek dobijaju više prostora i slika stvarnosti koju oni predstavljaju postaje dominantna.“
Prema njegovim rečima, potrebno je misliti i o uglovima koji nisu zastupljeni.
„To je upravo multiperspektivnost. Ne postoji jedan ugao koji je tačniji od drugog. Dok god gledaš na njega, ti imaš pravo na tu perspektivu. Možemo da govorimo o tome kako je ona nastala, koje su njene posledice i tako dalje, ali to je perspektiva i ona mora biti uvažena.“
Gaši: Novinarstvo ne sme da podilazi tržištu
Govoreći o potencijalnim izazovima u radu agencije, Gaši kaže da je to tržišna logika u kojoj „mušterija uvek mora biti u pravu“.
„Naša premisa je da mušterija nije uvek u pravu, već da je novinarstvo potrebno raditi na određeni način i da je fiksing potrebno raditi na određeni način“, kaže Gaši.
Dodaje da je jedan od ciljeva agencije drugačiji pristup, koji se ne zasniva na ispunjavanju očekivanja po svaku cenu, već na poštovanju novinarske profesije i etičkih principa.
„Pokušavamo da uspostavimo nekakve standarde, verujući da na tržištu ta ideja etike i etičkih standarda nije prolazna roba“, ističe.
Uprkos izazovima, Gaši ukazuje da postoje redakcije i pojedinci koji ozbiljno i odgovorno pristupaju svom radu, te da upravo njima Fixing Kosovo želi da bude partner.
„Želimo – i naći ćemo način – da markiramo sebe kao neki entitet na Kosovu koji to pokušava da radi na drugačiji način“, rekao je.
Iako tržište za takav pristup možda nije veliko, prema Gašijevim rečima, to nije presudno.
„Ako govorimo tržišnim jezikom, to je ono što mi prodajemo. Da li je tržište za prodaju toga jako veliko, mislimo da nije. Ali svejedno, mislimo da je ovde važnije to što radimo”, zaključuje Gaši.
Zvanična registracija agencije očekuje se tokom jula, a iza inicijative stoje Alternativna iz Severne Mitrovice i GIGACAT Solutions iz Beograda, odnosno šest članova tima – Ana Marija Ivković, Ilir Gaši, Sanja Sovrlić, Serbeze Hadžiaj, Sunčica Andrejević i Dafina Haljilji.
U okviru događaja, publika je imala priliku da pogleda izložbu fotografija „Slika Severa“, autorke Sunčice Andrejević. Kroz svoj objektiv, Andrejević je zabeležila prizore svakodnevice na severu Kosova – trenutke koji se često ne vide u zvaničnim narativima, a koje govore o životu ljudi u tom delu, piše Radio Kontakt plus.
