Piše: Ana Marija Ivković
„Ako im je cilj bio da nas zabrinu, zabrinuli su nas, veoma su nas zabrinuli i u skladu sa tim, preduzimaćemo korake.” Ne, reči srpskog predsednika Aleksandra Vučića ne tiču se Zakona o strancima, niti onog o vozilima, niti se tiču navoda o integraciji srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu.
Reči srpskog predsednika tiču se takozvanog vojnog saveza Tirane, Prištine i Zagreba.
Ne, srpski predsednik, otkad se aktuelizovalo pitanje Zakona o strancima i vozilima, te integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu, nije se oglašavao o ovome (bar ne do trenutka objavljivanja ovog teksta 15. februara, 13.00, prim. aut.).
Zašto?
Čitaoče, zaključi sam.
Da li je čudno što ne komentariše ono što izaziva strah među građanima?
Jeste.
Zašto?
Čitaoče, zaključi sam.
No, Srpska lista održala je 49 sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice u vezi sa ovim zakonima od trenutka kada su zakoni i pomenuti.
Rezultat tih razgovora je, kako je rečeno, to da su „uspeli da im objasne da primena ovih propisa nije samo neko puko primenjivanje pravnih propisa, zakona na snazi, kako oni (Priština, prim. aut.) kažu”.
Već je to „politička namera da se kroz administrativne procedure svi oni Srbi koji su opstali 27 godina nakon sukoba na KiM proteraju kroz administrativne postupke na najrazličitije načine”.
Zato su politički predstavnici usvojili Deklaraciju.
Zašto deklaraciju na „proterivanje Srba”?
Čitaoče, zaključi sam.
Ne traže obustavu primene zakona. Ne traže javno određenje Beograda prema ovim pitanjima. Traže Zajednicu srpskih opština.
Za koju, na zvaničnoj internet stranici Kancelarije za KiM, piše da je kosovske vlasti nisu formirale duže od deceniju.
Zašto bi to kosovske vlasti učinile sada?
Čitaoče, zaključi sam.
