’’Pozadina Oliverovog ubistva politička’’

U nastavku suđenja optuženima za pomaganje u ubistvu Olivera Ivanovića, svedočio je njegov brat M.I. On je pred sudom ispričao svoja saznanja o okolnostima koje su prethodile ubistvu, ali i neke detalje nakon zločina.

M.I. je, odgovarajući na pitanja tužioca, najpre naveo da ostaje pri izjavi datoj tužilaštvu 28. marta 2018. godine.

„Bio sam u stanu kada me je u jutarnjim satima u 8.10 ili 8.15 nazvao prijatelj, predsednik Osnovnog suda Nikola Kabašić. Rekao mi je, u prvoj informaciji da su pucali. Nakon toga me je opet pozvao i rekao da je Oliver imao srčani napad. Probudio sam se, spremio na brzinu ušao u kola i pošao ka Oliverovoj kancelariji. Na samoj raskrsnici ispred kancelarije odmah sam primetio veću grupu policajaca i žutom trakom obezbeđeno lice mesta“, kazao je on i dodao da je bez zaustavljanja nastavio ka bolnici.

„On (Oliver) je u tom momentu na intenzivnoj nezi, u šok sobi, lekari su pokušavali reanimaciju. Posle 15 mimuta su nam rekli da ne mogu ništa da urade. Nakon toga je meni pružena neka pomoć, onda su me odveli u upravnu zgradu preko puta i tamo je već počelo da se govori o obdukciji koja mora da se izvrši. Pojavio se tamo moj kolega, sad je već bio u zvanju tužioca, Šućri Sulja. Jedino što mi je palo na pamet u tom trenutku i molio sam da se formira zajednička ekipa, misleći pritom na ljude iz Prištine, ali i obducenata iz Mitrovice, sa jedinim razlogom – bio sam svestan da će se politizovati to pitanje i da upravo to eliminišem kao neprijatnost“, naveo je brat ubijenog.

M.I. je kazao da je njegov predlog nakon konsultacija odobren, te da je pristupljeno obdukciji.

„Sve vreme sam bio tu, to su direktorove kancelarije. Onog momenta kada su završili, došli su da mi ispričaju detalje. Nako toga, otišao sam do Oliverovih službenih prostorija da razmišljamo o običajnim stvarima. Tamo smo se dogovorili da telo bude izloženo u tim prostorijama. Tako je i urađeno, telo je tu bilo izloženo cele noći, a sutradan smo krenuli za Beograd gde je doneta odluka da se sahrani na Novom groblju u Beogradu“, kazao je on.

M.I. je rekao da je imao veoma dobre i otvorene odnose sa bratom.

„Odnosi su bili jako dobri, nas dvojica se nikada nismo odvajali. On je bio tipičan najstariji brat i posle smrti rodutelja je preuzeo ulogu razmišljanja o svima u porodici. Nije nam pričao detalje o svojim neprijatnostima zato što je želeo da nas zaštiti. Eto, takvi su odnosi bili“, kazao je on kroz suze.

„Nije govorio o pretnjama, iako smo mi primećivali da se nešto događa. Nikada nijedan poseban detalj nam nije izneo, ali je nagoveštavao da je imao probleme“, dodao je on.

Na pitanje tužioca da li je imao pretnje tokom izborne kampanje na lokalnim izbotrima, svedok je odgovorio da je praksa bila da članovi porodice budu sa njim (Oliverom) i da mu pomognu.

„On oko sebe nije imao veći broj angažovanih lica, tako da smo te dane provodili tu. Nikada nije rekao da je imao pretnje, ali iz tih razgovora i prepričavanja sa ljudima saznavale su se informacije da nešto postoji, neki pritisak. Tu je uvek bilo pominjanja pripadnika Srpske liste, političke orijentacije za koju se vezivala grupa Milana Radoičića koja je njima pomagala u tim danima. Radi se o grupi sa kriminalnim karakteristikama, grupa ljudi koji nisu Mitrovčani, koji su po tome i fizičkom izgledu markantni i od kojih se stanovništvo grada plašilo“, rekao je M.I.

On je odgovarao i na pitanje o sopstvenim saznanjima o ulozi Milana Radoičića.

„Koliko je meni poznato, to je čovek koji se u gradu bavio privatnim poslom, vidljiv je bio njegov restoran ’Grej’, jedna zgrada koja je njegova investicija. Drugu validnu ulogu u tom gradu nije imao. On je broj jedan, on je šef te grupe. Ja lično ne poznajem tog čoveka, međutim, toliko je informacija o tom čoveku da u tu činjenicu možete biti potpuno uvereni“, kazao je Ivanović.

Na pitanje šta je nađeno u novčaniku ubijenog Olivera, svedok je odgovorio da je nakon ubistva, sedam do deset dana kasnije, nakon povratka iz Beograda, dobio ceduljicu od Milene Popović.

„Na cedulji je pisao broj registracije automobila. Ta ceduljica mi je data sa obrazloženjem da je pronađena u Oliverovom novčaniku. Ja sam tu ceduljicu predao grupi istražitelja koji su povodom ubistva radili u Mitrovici. Ceduljica je ispisana rukopisom koji nije Oliverov, očigledno da mu je tu ceduljicu neko dao, pod pretpostavkom da je želeo da ga upozori na to vozilo. Registarski broj koji je pisao je KM 014 FZ. Mislim da je na ceduljici pisalo i ’Santa Fe’, marka vozila“.

M.I. je kazao da se potom interesovao za to vozilo i da ga je vrlo brzo video u gradu – džip nepropisno zatamnjenih stakala koji se kretao po Mitrovici. Pošto je i sam ručavao u blizini restorana ’Grej’ više puta je to vozilo video parkirano ispred tog restorana. On je naveo da nije znao ko ga je vozio, ali da je saznao je da se „vozilo vezivalo sa Radoičićem“.

On je dodao da je prilikom jednog putovanja za Beograd u Zvečanu primetio to vozilo u retrovizoru, kako je išlo za njim u neposrednoj blizini, udaljeno najviše pet metara.

„Vozilo je išlo za nama oko 300 metara. Kada smo došli železničke pruge na izlazu iz Zvečana tog momenta sam, upravo da bih saznao o čemu se radi, naglo skrenuo sa puta i odmah se zaustavio. Pogledao sam, vozilo ’Santa Fe’ je nastavilo svoj put, uz naglo dodavanje gasa. Čim je vozilo pošlo, ja sam krenuo za njim. Međutim, vozilo je nestalo sa puta, kako i gde ne zanm. Jedini mogući putni pravac od tog mesta je put ka Žerovnici“, kazao je on.

Na pitanje zastupnika oštećenih advokata Milana Bigovića o Oliverovim mobilnim telefonima, svedok je odgovorio da su telefoni pokojnog bili kod Milene Popović.

„Ne znam kako su došli do nje, ali su sve vreme bili kod Milene Popović. Kasnije već, teško mi je da procenim, ali sedam do deset dana, policajac iz Mitrovice je od mene tražio da mu obezbedim te telefone. Ja sam te telefone tražio od Milene Popović. Posle sedam ili deset dana, dala mi ih je. Kako se kod mene zatekao Oliverov najstariji sin, ja sam mu te telefone dao i uputio ga na inspektora policije. On mu je odneo te telefone“, kazao je on.

Odgovarajući na pitanje o spaljivanju Oliverovog automobila 2017. godine, M.I. je objasnio da se to dogodilo na početku izborne kampanje za gradonačelnika Mitrovice.

„Ne znam detalje, ali sam iz razgovora sa Oliverom i Milenom Popović saznao da je Oliver imao imena tri lica koja se ozbiljno sumnjiče da su to uradili. Pominjao se molotovljev koktel i imam saznanja da je Oliver taj spisak lica predao policiji, kazao je on, ali je rekao da ta imena nije saznao.

Svedok je dodao da je za napadu na Milenu Popović stanu saznao od same Milene.

„Ispričala mi je da je tog dana Oliver napustio Mitrovicu zbog nekog poslovnog sastanka. Rekla je da se jedno lice pojavilo na ulaznim vratima stana, da je na početku razgovora odgurnuo vrata i ušao unutra, da se nonšalantno ponašao, da u jednom momentu njoj udario šamar i da je izgovorio rečenicu: ’Znaće Oliver zašto je to’. U tom trenutku je i mali Bogdan, njihov sin, bio tu“.

Na pitanje da li je Milena sretala tu osobu, M.I. je kazao da joj je govorio da ga obavesti u slučaju da ga sretne, te da je jednom prilikom rekla da ga je videla u Mitrovici, ali da se plašila da mu kaže za to. Nikada više nije pominjala to lice, ali je objašnjavala da se radi o Crnogorcu. M.I. nije dobio odgovor na pitanje kako ona to zna, ali je tražio da ga obavesti ako ga ponovo sretne.

Na pitanje Bigovića da li je Oliver vodio beleške o bitnim sastancima, svedok je odgovorio da je Oliver uvek vodio beleške u vidu podsetnika sa „markantnim podacima“.

M.I. nije mogao da kaže ko je pouzdano bio zadužen za video nadzor Oliverove kancelarije. Iz onoga što je znao, naveo je da je to bilo u nadležnosti tri do pet osoba, te da su četiri kamere bile postavljene na zgradi. Svedok je dodao da bi Oliver sigurno radio na tome da se otkloni kvar na kamerama ako je on postojao.

Na pitanje da li poznaje optužene, M.I. je odgovorio da ne poznaje optužena lica, osim Silvane Arsović koju dugo poznaje.

Branilac optuženog Nedeljka Spasojevića advokat Faruk Korenica je rekao da je od svedoka čuo na televiziji da porodica Ivanović vodi neku svoju istragu, pa je upitao da li je on saznao šta se desilo kritičnog dana.

M.I. je odgovorio da niko od članova porodice Ivanović nikada nije rekao da vode istragu, čak ni figurativno.

„To su bile reči Milene Popović“, odgovorio je.

Svedok je kazao da će ga pitanje bratovog ubistva interesovati „dok je živ“.

„Sasvim sigurno da drugih razloga nije bilo osim političke prirode“, rekao je on odgovarajući na pitanje Korenice o mogućim motivima ubistva.

„Sigurno je da je svojim stavovima, političkim ambicijama (Oliver) bio politički oponent, opozicija. Mogu tri strane da opredelim i moglo bi se razmišlajti o tome: i Beogradu i Prištini i predstavnicima međunarodne zajednice“.

Takođe je naveo da je bilo sukoba sa Srpskom listom, konkretno vezano za izbore za mesto gradonačelnika Severne Mitrovice.

Na pitanje je li na dan ubistva na mestu zločina video osumnjičene, pre svega Nedeljka Spsojevića, M.I. je kazao da se nije tu zadržavao, već da je krenuo ka bolnici i da nikoga nije video.

Na pitanje da li je čuo za ime čoveka koga pominje Boban Bogdanović kao izvršioca ubistva, svedok je rekao da od lica koja se pominju – Ljubomir Lainović kao neposredni izvršilac, Aleksandar Gligorijević kao pripadnik kriminalne grupe Veljka Belivuka, zatim sam Veljko Belivuk, te Zvonko Veselinović – ne zna ni za koga, izuzev Zvonka Veselinovića.

Nakon ovih pitanja, sudija je odredio pauzu od pet minuta.

Izvor: RTV KIM