Kosovske institucije zainteresovane su za nastavak iskopavanja na pet lokacija u Srbiji za koje se sumnja da bi mogle da kriju posmrtne ostatke nestalih osoba, saopšteno je na javnoj diskusiji održanoj juče u Prištini. Istovremeno, predstavnici Instituta za sudsku medicinu najavili su da bi identifikacija ostataka pronađenih tokom avgusta u Maloj Kaludri i Jabuci kod Zubinog Potoka, ukoliko ne bude problema sa DNK analizom, mogla da traje do tri meseca.
Diskusiju „Nove lokacije, stara pitanja: Dokle je stigla potraga za nestalim osobama?“ organizovali su „Pro Peace Kosova“ i „Integra“, u saradnji sa Barabar Centrom, povodom obeležavanja Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka.
Učesnici su razgovarali o najnovijim iskopavanjima, međuinstitucionalnoj saradnji, pravu porodica na informacije i potrebi da potraga za nestalima ostane zasnovana na dokazima, a ne na spekulacijama i političkoj instrumentalizaciji.
Identifikacija pronađenih ostataka mogla bi da traje do tri meseca
Predstavnik Instituta za sudsku medicinu Ditor Haljiti rekao je da se očekuje početak identifikacije posmrtnih ostataka pronađenih na tri lokacije u opštini Zubin Potok, putem DNK analiza i antropoloških ispitivanja, prenela je Koha.
Prema njegovim rečima, ukoliko ne bude problema pri izdvajaju DNK profila iz koštanih uzoraka, identifikacija bi, na osnovu dosadašnje prakse, mogla da traje do tri meseca. Biće sprovedena i dodatna forenzička ispitivanja radi utvrđivanja povreda, uzroka i načina smrti, a nalazi će biti dostavljeni tužilaštvu u Prištini za potrebe daljih postupaka.
Haljiti je naveo i da su kosovske institucije zainteresovane da se vrate na pet lokacija u Srbiji radi novih iskopavanja, jer postoji sumnja da se, kako je saopšteno u ponedeljak, na njima još nalaze posmrtni ostaci. U izveštaju nisu navedeni nazivi tih pet lokacija, niti termin eventualnog nastavka radova.
Ljimani: Ranije nije bilo dovoljno pouzdanih informacija
Predsednik Vladine komisije za nestala lica Agron Ljimani govorio je o iskopavanjima na dve lokacije u Maloj Kaludri i jednoj u Jabuci, navodeći da su raniji pokušaji potrage bili otežani nedostatkom pouzdanih informacija o tačnim mestima ukopa.
Ovoga puta, prema njegovim rečima, institucije su uspele da dođu do preciznijih informacija koje su omogućile pronalaženje lokacija.
Nakon gotovo četiri nedelje iskopavanja krajem avgusta, pronađeni su i ekshumirani ostaci za koje se procenjuje da pripadaju najmanje 23 osobe. Tada su kosovske institucije navele da je na prvom lokalitetu u Maloj Kaludri pronađeno ostataka najmanje 13 osoba, u Jabuci najmanje četiri, a na drugom lokalitetu u Maloj Kaludri najmanje šest.
Kosovski premijer Aljbin Kurti povezao je tada broj pronađenih sa takozvanom „grupom intelektualaca“, nestalih 19. aprila 1999. godine, ali je i sam naglasio da identifikacija još nije završena. Zato se u ovoj fazi ne može tvrditi da pronađeni ostaci pripadaju upravo tim osobama.
Pravo na istinu i pravdu
Predstavnik Ministarstva pravde Baki Svirca ocenio je da pronalaženje i identifikacija nestalih treba da budu praćeni i utvrđivanjem odgovornosti za počinjene zločine.
On je, prema Kohi, tvrdio da se u Srbiji vrši pritisak na osobe koje poseduju informacije o ovim slučajevima, što, kako je naveo, dodatno otežava rad na rasvetljavanju sudbine nestalih. U izveštaju nisu navedeni konkretni slučajevi ili dokazi za te tvrdnje.
Organizatori su u najavi diskusije posebno naglasili da porodice imaju pravo da znaju šta se dogodilo njihovim najmilijima, dok javnost ima pravo na tačne i pouzdane informacije. Ukazali su da fragmentirani medijski izveštaji, nezvanični izvori i političke izjave mogu otežati razlikovanje potvrđenih činjenica od informacija koje su još predmet istrage.
Prema podacima Instituta za ratne zločine na Kosovu koje je prenela Koha, 1.577 osoba i dalje se vodi kao nestalo u vezi sa ratom na Kosovu.
Porodicw su 28. avgusta posetili lokaciju u Maloj Kaludri. Članovi porodica 23 nestalih Albanaca položili su cveće na mestu gde su pronađeni ostaci, iako njihov identitet još nije bio potvrđen DNK analizom.
Pitanje nestalih ostaje i deo dijaloga Beograda i Prištine. Dve strane su 2. maja 2023. prihvatile Deklaraciju o nestalim osobama, kojom su se obavezale na dodatne napore, razmenu pouzdanih informacija i saradnju u pronalaženju potencijalnih grobnica. Uprkos tome, porodice i dalje čekaju odgovore o sudbini više od hiljadu i po ljudi.
