Godinu dana od sukoba u Zvečanu, situacija u ovoj opštini na severu Kosova je mirna. Međutim, prisustvo kosovskih specijalaca je i dalje vidljivo a na čelu opštine je ostao Iljir Peci, albanski gradonačelnik izabran na izborima koje su Srbi u aprilu prošle godine bojkotovali. Prema mišljenju sagovornika Kim radija ovaj događaj, kao i onaj u Banjskoj, uticao je na bezbednost i odlazak srpskog stanovništva.
Posledice majskih sukoba ispred opštine Zvečan su očigledne, slažu se sagovornici Kim radija.
Uvođenje zabrane uvoza srpske robe, ukidanje dinara, preregistracija vozila sa KM na RKS tabllice, uzurpacija zemljišta, pretresi, hapšenja Srba, samo su neki od događaja nakon sukoba u maju prošle godine.
„Sada, godinu dana od sukoba u Zvečanu možemo da kažemo da se situacija za Srbe ovde na severu Kosova drastično pogoršala. Sva ta tragična dešavanja da tako kažemo, za koje mislim da nije bilo ni planirano da dođe do incidenata, ni da je bila želja tih ljudi na protestu da izazovu incidente, ni da dođe do nekih sukoba. Sada je dovela do takvog pritiska na srpsku zajenicu da smo u tako nezgodnoj situaciji da ljudi masovno odlaze“, kaže Aleksandar Rapajić iz NVO ACDC iz Severne Mitrovice.
Odgovornost Prištine za stanje na severu
I Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative kaže da se situacija pogoršala za Srbe na severu Kosova. Odgovornost za to je, kako ističe, u Prištini.
„Kao da je institucijama u Prištini važnije da stave zastavu na zgradu opštine, a ne da u suštini stvore okolnosti da građani imaju pristup njihovim uslugama. To je ključni problem koji ja vidim unutar srpske zajednice i zašto oni sad ne vide budućnost, odnosno ne vide sebe da učestvuju u političkim procesima na Kosovu“, kaže Radosavljevićeva.
Krstić: Odgovorni i Beograd i međunarodna zajednica
Međutim, novinar i analitičar Branislav Krstić odgovornost vidi i u delovanju zvaničnog Beograda i međunarodne zajednice.
„Sve ono što se događalo u Zvečanu je deo jednog kontrolisanog incidenta koji je umalo izmakao kontroli. Mi smo samo akteri sprovođenja aneksa iz Ohrida i to se događa na svakodnevnom nivou“.
Na pitanje kako je sukob izmakao kontroli i gde je odgovornost Srpske liste, Krstić kaže da predstavnici ove političke partije nisu imali moć nad građanima.
„Prisutni toga dana su mogli da promete da su predstavnici Srpske liste bili voljni da propuste vozila specijalne jedinice Kosovske policije, međutim gnev naroda je doneo drugačiju odluku. Nisu prihvatili, niti je neko iz Srpske liste imao dovoljno kredibiliteta kojeg je imao prethodnih godina da nešto promeni toga dana. Tako da odsustvo pretnji američkog činovnika nije stigao do građana u onom najužem krugu u kojem se pregovaralo. Lideri Srpske liste su bili spremni na taj ustupak, međutim nesposobnost tih lidera, njihova indiferentnost prema realnosti onoga što je se događa je bila ajde da pitamo narod. Tu je napravljen taj propust, narod normalno reaguje na način na koji reaguje, ali je realna činjenica da zatvoreni deset sati u vozilima u kojima su zaustavljeni dovodi svežeg vazduha, da je to nekako bio kontrolisani incident koji je izmakao kontroli“, kaže Krstić.
Situacija mirna, prisustvo specijalaca smanjeno
Srbi iz Zvečana su se, podsetimo, okupili iz revolta zbog upada kosovskih specijalaca i albanskog gradonačelnika Iljira Pecija u zgradu opštine u kojoj je bio i Privremeni organ Zvečana. Godinu dana kasnije, Srba nema u opštini, a na čelu ove institucije je i dalje Peci. Prisustvo specijalaca je takođe vidljivo.
„Situacija je takva da je prisustvo specijalaca normalizovano, nema ih u tolikom broju kao od 26. do 29. maja. Ono što smo sada zabeleželi, ovo govorim kao građanka, jeste veliki broj blindiranih vozila, veliko prisustvo policajaca koji su bili do zuba naoružani i mene čudilo da tada nije došlo do incidenta. Ono što viđamo sada jeste da su oni povremeno prisutni ispred opštinske zgrade, da ih viđamo, kreću se u svojim blindiranim vozilima uglavnom je to jedno vozilo ali je činjenica da u toj opštini više nisu ljudi koji su tu bili pre 26. i 29. maja. Činjenica je da mi imamo novu realnost u kojoj imamo novog gradonačelnika gde njegovi službenici vrše dužnost upravo u ovoj opštinskoj zgradi“, kaže novinarka Radija Kontakt plus i urednica Alternative Ana Marija Ivković.
Propuštena prilika za smenu gradonačelnika. Rapajić: Institucije učinile sve da ne uspe
Ipak, prilika da smene Pecija i ostale albanske gradonečelnike u opštinama na severu Kosova propuštena je krajem aprila kada su Srbi bojkotovali izbore za opoziv gradonačelnika. Aleksandar Rapajić kaže da uslova za normalno glasanje nije bilo.
„Mislim da su prištinske institucije učinile sve da taj referendum u startu ne uspe. Kao prvo nije dozvoljeno da to glasanje sprovode isti ljudi koji godinama sprovode glasanje ovde na severu, ne pričamo o političkim ličnostima nego o ljudima koji znaju biračke spiskove i znaju ko je gde na listi nego su umesto toga planirali da dovedu, što su na kraju i uradili, ljude iz južnih sredina da sprovode glasanje. To je bila prva prepreka koja je postavljena, u slučaju da su Srbi izašli verovatno bi to glasanje trajalo, traženje lica bi trajalo i stvarali bi se veliki redovi. Posle toga naprsnost se pojavilo oko 1.500 novih glasača što je ogroman broj za severni deo Kosova a kao šlag na torti što je i potpuno uništilo to glasanje je uvođenje kamera po prvi put na Kosovu na glasanju koje je politički opterećeno. Mnogo ljudi je posle naznake da će biti snimljeno reklo da ne žele da budu snimnjeni jer ne znaju ni ko prati taj snimak, ni za šta će biti korišćen tako da sa te tri stvari mislim da se Priština pobrinula da taj referendum u startu ne uspe“, ističe Rapajić.
Šta Srbi trenutno žele na severu Kosova?
Jovana Radosavljević smatra da je dovoljno krenuti od malih stvari kako bi se stanje normalizovalo.
„Neophodno je da se pokaže volja da želimo da se promene okolnosti u kojima Srbi žive. Da se adresiraju problemi sa kojima se građani suočavaju, konkretno pitanje dinara, robe iz Srbije, to itekako utiče na kvalitet života ali i na male biznise ali i ljudi u suštini zavise, koji primaju dinare u obliku plata. Osećaj bezbednosti je ključan u svemo uvome, uklanjanje baza koje se nalaze na Gazivodana i Bistrici, smanjenje prisustva specijalne policije, stvaranje okolnosti da se ljudi integrišu ako to žele. To su sve stvari koje jedna po jedna mogu potencionalno stvoriti atmosferu gde ljudi mogu ponovo da zamisle sebe integrisane u jednom sistemu koji uzima u obzir njihove potrebe ali i prepreke sa kojima se suočavaju“.
Na pitanje da li bi ispunjavanje tih uslova nateralo Srbe da izađu na nove izbore, Radosavljevićeva kaže:
„Jedna od konkretnih stvari koja potencionalno može da odobrovolji srpsku zajednicu da počne da učestvuje u političkim procesima, bi bili konkretni koraci od strane kosovskih institucija po pitanju ZSO iako po pitanju lokalnog stanovništva to nije na listi prioriteta jer deluje toliko nemoguće i neostvarivo. Kroz, sada deset godina, očekivanja da se takvo telo oformi, jednog narativa koji je kreiran oko same zajednice, gde mi imamo samo buku koja se stvara, da je to jedna nova Republika Srpska, da je to jedna nevladina organizacija, da to neće suštinski promeniti život građana, niti osigurati taj kontinuitet koji oni imaju sa srpskim institucijama i kvalitetom usluga koje dobijaju odatle”, kaže ona.
Dodaje da su posle toliko vremena, Srbi prestali da veruju da je tako nešto moguće i da takvo telo može da služi toj svrsi.
