Konstruktivno novinarstvo moguće je jedino kroz saradnju, poštovanje etičkih normi i jačanje medijske pismenosti, uz neophodnu finansijsku podršku lokalnim medijima, rečeno je na Konferenciji EU – Zapadni Balkan o medijskoj pismenosti, na kojoj su učestvovali novinari iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Kosova i Španije.
Učesnici su naglasili da je borba protiv dezinformacija, posebno u digitalnom okruženju, moguća samo uz zajedničke napore svih aktera na medijskoj sceni.
“Severna Makedonija je mala zemlja i imali smo oko 345 registrovanih raznih medija, uključujući i razne portale, mnogi od njih nisu obuhvaćeni zakonom o medijima, tako da nema preterane kontrole niti se izveštava o tome šta rade. Ali mogu da izračunam te nacionalne medije koji imaju iskustvo i pridržavaju se pravilnog izveštavanja, dok za ostale sumnjam, naročito sada pred izbornu kampanju. Radio sam studiju više novinarskih portala i većina njih je bila u tom smislu da su samo hteli da uzmu tih 50.000 namenjenih za političke partije”, naveo je novinar Amir Ćose iz Severne Makedonije.
Besnik Veljija, član Odbora Asocijacije novinara Kosova, naveo je da su društvene mreže i onlajn mediji postali dominantni na Kosovu.
“Društvene mreže imaju veliki uticaj na to kako radimo kao novinari na Kosovu. Dakle, pisano novinarstvo i dalje prati tradicionalni način novinarstva, ali sada imamo dosta videa, i to se masovno koristi na društvenim mrežama. Mediji to masovno koriste i zbog toga je vrlo teško pričati o konstruktivnom novinarstvu. Ipak, siguran sam da ima prostora za konstruktivno novinarstvo ako postoje inicijative od strane medija koji i dalje rade profesionalno i poštuju okvir profesionalnog rada i novinarstva”, rekao je Besnik Veljia.
Novinarka Anida Sokol iz Bosne i Hercegovine ukazala je na izazove s kojima se suočavaju lokalni mediji, posebno u kako je rekla “kontekstu politizovanog tržišta i polarizovane publike”. Navela je da se samo 2% izvora u medijskim izveštajima u Bosni i Hercegovini oslanja na obične građane, dok se većina informacija temelji na izjave političara.
“Mi se suočavamo i sa ograničenim poverenjem u medije, rekla bih antimedijski populizam, jer imamo i političko mešanje u medije, manjak finansijskih resursa i manjak kapaciteta unutar medijskih organizacija. Izveštavanje medija je fokusirano na visoku politiku, na primer šta je predsednik uradio, a malo je izveštavanja o lokalnoj zajednici”, navela je Anida Sokol.
Izvršna direktorka Demostata, Tamara Bajčić, istakla je da su senzacionalizam i tabloidizacija veliki problem u Srbiji, gde čak kako je istakla, pet nacionalnih televizija forsira takav pristup. Navela je da je “Demostat” predao peticiju Ministarstvu prosvete Srbije za uvođenje kritičkog mišljenja kao obaveznog predmeta u školama.
“Mi živimo u svetu digitalne tehnologije koja je svima nama poznata, ali kao što je ambasador na Kosovu rekao danas malo ranije, nisu samo obični građani prevareni od strane medija koji plasiraju neistine i dezinformacije, nego je to veliki problem i za profesionalne novinare. Na medijima je da budu odgovorni. Odgovornost medija je ogromna”, navela je Tamara Bajčić.
Konferenciju je otvorio šef Kancelarije EU na Kosovu Aivo Orav, koji je istakao da Evropska unija ostaje posvećena izgradnji “otpornog medijskog pejzaža u regionu”, ali da postoje brojni izazovi.
“Moramo da adresiramo specifične izazove na Zapadnom Balkanu. Netransparentno vlasništvo medija i neregistrovani onlajn mediji podižu i pitanje mnogih koji rade bez ugovora. Imamo pretnje… Ovo samo dokazuje potrebu sistema za proveravanje činjenica. Moramo da ojačamo građane kroz medijsku pismenost, da pomognemo svima da postanu informisani konzumenti informacija. Moramo da stvorimo prostor za konstruktivno novinarstvo i borbu protiv dezinformacija, a ključna uloga medijskog obrazovanja i transparentnosti je u vlasništvu medija”, naveo je šef Kancelarije EU na Kosovu Aivo Orav.
Ministarka obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija Kosova Arberie Nagavci rekla je da se Vlada Kosova zalaže za unapređenje digitalizacije i modernizaciju obrazovnog sistema, što uključuje i medijsku pismenost. Naglasila je da je ovo jedan od ključnih koraka u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija, kako bi građani, posebno mladi, postali otporniji na manipulacije i bili bolje informisani.
„Ovde škola igra važnu ulogu i to su prioriteti za ministarstvo. Medijsko obrazovanje je integrisano u naš školski program, sa ciljem da se deca pravilno orijentišu i imunizuju od potencijalnih i neetičkih manipulacija. U tom kontekstu, digitalizacija je takođe jedan od optimalnih načina za rešavanje ovog pitanja“, izjavila je Nagavci.
Konferenciju EU – Zapadni Balkan o medijskoj pismenosti organizovala je Kancelarija EU na Kosovu u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija Kosova.
