Zvanično, ove mere su preduzete radi „očuvanja reda i mira“ i sprečavanja budućih „kriminalnih incidenata“. Međutim, reakcije lokalnog stanovništva i poznavalaca prilika ukazuju na nesrazmernost i moguću političku pozadinu ovog poteza, piše Radio Kontakt plus.
Nesrazmerno raspoređivanje pripadnika Kosovske policije na severu
Kanal Ibar-Lepenac je od ključnog značaja za vodosnabdevanje i energetsku stabilnost kako severno, tako i južno od Ibra, što čini ovaj incident posebno ozbiljnim. Njegovim oštećenjem, nije bila ugrožena samo lokalna infrastruktura, već i svakodnevni život stanovništva. Upravo zbog strateške važnosti ovog kanala, eksplozija je pokrenula hitne bezbednosne mere, ali i povećano prisustvo policijskih snaga na čitavom severu Kosova. Ovaj potez kosovske vlasti pravdavaju potrebom za sprečavanjem daljih „kriminalnih incidenata“ i radi „očuvanja reda i mira“. Raspoređeni u većim i manjim grupama, sa pancirima i pod punim naoružanjem, pripadnici Kosovske policije, ubrzo su nakon incidenta, pored Zubinog Potoka, preplavili Severnu Mitrovicu, Zvečan i Leposavić. Iako je njihov broj u međuvremenu smanjen, pod punom opremom, pripadnici Kosovske policije, mahom albanske pripadnosti, i dalje su prisutni u opštinama udaljenim od mesta eksplozije.
Kritike na ovu odluku dolaze od stanovništva i poznavalaca prilika koji sumnjaju u opravdanost ovog poteza. Postavlja se pitanje da li je povećano prisustvo policije u ovim opštinama stvarna bezbednosna potreba ili politička poruka u kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora, zakazanih za 9. februar 2025. godine.
Kosovski premijer Aljbin Kurti ocenio je eksploziju kao „teroristički napad“ i optužio Beograd za umešanost, navodeći da su kosovske vlasti pronašle više od 15 kilograma eksploziva, ali i određene dokaze koji idu u prilog njegovim tvrdnjama. Beograd je, međutim, odlučno odbacio ove optužbe, navodeći da su one neosnovane i politički motivisane. I dok istraga, čini se, tapka u mestu, stanovništvo severa Kosova postavlja pitanje o svrsishodnosti tolikog prisustva Kosovske policije na ulicama ovih opština.
Portal Dukađini je 11. decembra javio da je na severu Kosova angažovano čak 2.000 policajaca, a da većina njih dolazi iz drugih delova Kosova, uključujući Đakovicu, Klinu, Srbicu… Zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani izjavio je za isti medij da je to učinjeno zbog „potreba na terenu, posebno posle terorističkog napada“ u selu Varage, kod Zubinog Potoka.
„Imamo pomoć iz drugih regiona, na osnovu operativnih planova. Ovde imamo policajce, njih je ovde 330, a ako imamo veći plan angažovanja, onda je cela generalna uprava policije u potpunosti angažovana i imamo pomoć drugih opština“, naveo je Eljšani.
Objasnio je da smene traju i po više od 12 sati, a ponekad i bez slobodnog dana.
„To nije neumoran rad, ali je dužnost, pa smatramo da je to u redu“, rekao je Eljšani.
Iako je broj policajaca na ulicama u međuvremenu smanjen, prisustvo policije u svim opštinama na severu i dalje je izraženo.
Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica smatra da je prisustvo policije nesrazmerno u poređenju sa stvarnom opasnošću.
„Sa jedne strane, kada se desi neki napad na vitalnu infrastrukturu, a ovde se radi o zaista vitalnoj infrastrukturi, onda naravno da se to može tretirati čak i kao akt terorizma. Naravno da je prisustvo policije više nego opravdano, ali u zoni gde se taj događaj desio. Mi ovde imamo jednu anomaliju koja odstupa značajno od toga, što znači da se ovde prisustvo policije reflektuje na čitav sever. Ovde imamo nesrazmerno prisustvo policije. Ogroman broj policije je raspoređen na severu, naročito u opštinama koje su prilično udaljene od mesta događaja – Zvečan ili Leposavić, na primer. Čak smo imali u nekim ulicama više policajaca nego stanovnika“, navodi Simonović.
S druge strane, smatra da je ovaj događaj iskorišćen i u svrhu predizborne kampanje.
„Da se pokaže spremnost institucija, odnosno policije da reaguje, pa makar i tim nekim operacijama koje će sigurno izazvati bezbroj troškova, a neće dati neke rezultate“, smatra Simonović.
Ujedno podseća da je kosovski premijer Aljbin Kurti odmah nakon incidenta zatražio od KFOR-a dozvolu za raspoređivanje i Kosovskih bezbednosnih snaga.
„Što je u suprotnosti sa rezolucijom 1244, svim međunarodnim dogovorima, čak i internim koji su postojali. Sa jedne strane, ukoliko imamo neprirodno visoko prisustvo policije i zahtev za raspređivanje KBS-a, onda jednostavno možemo pretpostaviti da se ovaj događaj, koji može imati različite motive, koji može biti izveden od strane različitih subjekata, koristi u predizbornoj kampanji“, uveren je Simonović.
Preventivne mere ili represija?
Lokalno stanovništvo srpske nacionalnosti ovaj potez doživljava kao pretnju, a ne kao zaštitu, ističe Simonović.
„Naša istraživanja, kroz te neke kvalitativne metode koje smo imali, ukazuju na činjenicu da građani doživljavaju policiju kao izvor pretnje, a ne kao neki organ od koga očekuju zaštitu. Znači, građani pretnju po svoju bezbednost vide prvenstveno u policiji. I njih identifikuju sa neprijateljskim elementom. Ja bih dodao da to je možda neprirodno, i jeste neprirodno, da tretirate policiju kao izvor pretnje, a ne kao nešto što bi se toj pretnji suprotstavilo. Ali u slučaju da imate ovoliki broj policije sa istaknutim naoružanjem, a ovde ne govorimo samo o lakom naoružanju, ovde imamo i duge cevi, ono koje je atipično za policiju u gradovima ili sa saobraćajnom policijom, onda na neki način to shvatanje je i razumljivo. Uzimajući u obzir da smo pre ovog događaja imali žalbe, gde su ljudi čak bivali pretučeni ili provocirani, onda je više nego normalno da građani zaziru od policije i da je smatraju kao uzrokom osećaja straha i nebezbednosti“, ističe Simonović.
Slično mišljenje deli i Ana Marija Ivković, urednica portala Alternativna.
„Apsolutno ne mogu da razumem da je policija na ulicama posle eksplozije, posebno imajući u vidu da takav slučaj nije bio posle sukoba u Banjskoj. Jasno je bilo posle Banjske da je jednim delom u sukobu učestvovala lokalna zajednica, i očekivano je bilo da policija bude raspoređena na ulicama, a tada se to nije dogodilo“, podseća.
S tim u vezi, prisustvo policije vidi kao predizbornu odluku vlade na čelu sa Kurtijem, „pokazivanje mišića“ i represiju.
„Jer nema nikakve logike da policija sa automatskim puškama bude na ulicama gradova posle eksplozije za koju, osim optužbi od Prištine, ne znamo mnogo, a da to nije učinjeno kada je ubijen pripadnik Kosovske policije. Ponavljam, eksplozija se dogodila u Varagama, a mi imamo policiju na ulicama i Mitrovice i Zvečana i Leposavića“, ukazuje Ivković.
I ona je mišljenja da građani severa Kosova zaziru od Kosovske policije.
„Teško je govoriti o poverenju, pre može da se govori o strahopoštovanju, ali o vrsti strahopoštovanja da građani pokušavaju da ne naprave ništa što bi ‘izazvalo’ pripadnike policije kako ne bi bili privedeni ili doživeli policijsku brutalnost.“
Ujedno odgovara i kontrapitanjem – da li bi ikome bilo prijatno da u svom kraju, kao što je, na primer, Zvečan, sretne trojicu pripadnika Kosovske policije sa automatskim puškama?
„Ako je argument ‘teroristički napad’ u Varagama – šta traže, na primer, u Zvečanu? Ako je argument – bacanje bombe kod policijske stanice i opštine? Ne sećam se da su u ovoj meri bili raspoređeni kada se to prošle godine dogodilo kod opštine Severna Mitrovica ili policijske stanice“, kaže Ivković.
Politikolog Ognjen Gogić mišljenja je da pojačano prisustvo policije više ima karakteristike represije nego preventivnih mera.
„Ne vidim da je to prisustvo policije usmereno ka tome da se spreči slični događaj kao što je eksplozija. Zato što nema smisla da budu na ulicama, gradova i sela, varoši, gde već Srbi žive. Dakle, kao da je zapravo svrha njihova da kontrolišu tu populaciju. Da zapravo to stanovništvo drži pod prismotrom i da na neki način ograničava slobodno kretanje, slobodno ponašanje običnog stanovništva. Dakle, ne deluje kao da je policija tu da zaštiti građane, kao što bi trebalo da bude, i da ona povećava osećaj sigurnosti. Kada bi to bio slučaj, onda bi upravo postojala komunikacija između policije i građana. Neko bi se obratio građanima, objasnio im šta je u pitanju, zbog čega je tu policija, zbog čega su oni na šetalištima, zbog čega su na prometnim ulicama. To ništa ne postoji“, navodi Gogić.
Dodaje da postoji potreba za većom transparentnošću i odgovornošću prema građanima.
„Dakle, deluje suprotno, kada oni stoje na mestima gde se kreću građani sa decom, postoje dve mogućnosti – da oni štite te građane od nečega, ali pitanje od čega, ili da kontrolišu te građane. Ne postoji treća opcija. Deluje kao da je druga verovatnija. To je da su oni tu da zapravo, na neki način kontrolišu to stanovništvo i da unose neku vrstu nemira, uznemirnenosti, da se ljudi ne osećaju prijatno, ili da pak možda isprovociraju da neko preuzme neku nasilnu akciju i da imaju povod da reaguju. Tako da mislim da to više stvara oblik represije nad stanovništvom kome se stvara utisak kao da živi pod nekom policijskom upravom“, smatra Gogić.
Prema njegovim rečima, i u ovom slučaju je policija politički instrumentalizovana.
„Prvo, ipak tu kosovska strana, odnosno Priština, mora da objasni svoj neuspeh kako je došlo do toga da uprkos tom prisustvu policije dođe do eksplozije i kao da oni možda zapravo i svojim nekim biračima šalju poruku da je pod kontrolom sve, da su iznad situacije. A druga stvar je to što se policija instrumentalizuje kako bi se izazvale etničke tenzije“, navodi Gogić.
Uloga međunarodne zajednice i predstojeći izbori
Sagovornici Kontakt Plusa su saglasni da predstojeći izbori nose rizike i mogu uticati na dalji razvoj događaja.
Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica smatra da je aktivnija uloga međunarodne zajednice neophodna za smanjenje tenzija.
„Sve dok se to ne desi, bojim se da će se prilike koristiti. Ne mislim samo da će Priština koristiti prilike, nego možda čak i druge strane, odnosno Beograd – za politizaciju u razne svrhe. U svakom slučaju, mislim da taj treći faktor, međunarodna zajednica, treba da prepozna da su jednostavno žrtve svih ovih događaja i svih ovih političkih i na kraju izbornih kampanja, u stvari građani severa koji ne mogu biti baš svi kriminalci, ne mogu se baš svi baviti nezakonitim delovanjima“, kaže Simonović.
Ana Marija Ivković je saglasna sa tim da predstojeći izbori nose rizike i da i te kako mogu uticati na dalji razvoj događaja.
„Broj pripadnika na ulicama je definitivno smanjen. Nisam u potpunosti sigurna dokle, ali verujem da će to biti u najdužem mogućem roku. Sve u svemu, ovo je bio presedan i svedočili smo raspoređivanju koje je bilo srazmernije sukobu u Banjskoj nego što je to bio sada slučaj. Nažalost, s obzirom na to da čekamo izbore, sve mogućnosti su otvorene u smislu prisustva policije, pa verujem da može da se dogodi da to bude slučaj i tokom izbora“, zaključuje Ivković.
Politikolog Ognjen Gogić ističe da je trenutna situacija neodrživa, pre svega zbog iscrpljenosti policijskih snaga.
„Što se tiče vlasti u Prištini, oni bi verovatno držali to neograničeno. Mislim da tu postoji pitanje kapaciteta, zato što tu postoji problem kod samih policajaca. Neodrživa je situacija. Oni tu stoje po 12 sati, imaju smene možda i duže, nemaju vozila, stoje napolju na hladnom. Imamo situaciju kada se prevrnulo vozilo, policajci su povređeni. To postaje nebezbedno za same policajce u smislu ugrožavanja njihovih radnih prava. Ja tu očekujem da se policajci sami pobune, da oni počnu da iskazuju nezadovoljstvo, jer je ovo na kraju krajeva, prema njima nehumano ponašanje. Mislim da će se Priština umoriti, umoriće se policija od toga da drži sever pod okupacijom, da će se polako postepeno povući“, uveren je Gogić.
Prema njegovoj proceni, povlačenje policije sa severa Kosova može se desiti uoči izbora.
„Zato što će prosto policija biti potrebna u drugim mestima. Ipak su izbori neki način period rizika, a oni su dovukli policiju sa celog Kosova. Dakle, imaju tu policajci i druge neke obaveze, da će u toku izbora morati polako da se vrate u svoje sredine“, zaključuje politikolog Ognjen Gogić.
Međunarodna perspektiva
S druge strane, međunarodni akteri, poput nemačkog ambasadora Jerna Rodea, podržavaju povećano prisustvo policije.
„Bilo je terorističkog napada, bilo je incidenata, bacanje ručnih granata, ono što je važno, bila je tu i Banjska. Da, trebalo bi da bude povećanog prisustva policije, prisustvo policije mora da bude adekvatno i ono što sam ja čuo, prisustvo policije je već sada smanjeno“, naveo je Rode za RTK2.
Ujedno je uputio kritike na račun nevladinih organizacija, koje su iznele „komentare“ povodom prisustva policije, ali ukazao na potrebu za balansiranim pristupom.
„Za mene je normalno da pošaljete policiju ako se nešto desi. Druga stvar je, nešto što je nama potrebno, da Kosovska policija daje etnički odraz. Dakle, da se regrutuju policajci i da imamo policajce iz redova manjina na Kosovu, jer koliko ja znam, imamo 150 koji su na treningu, a bili su prethodno na ulici i potrebno je ohrabrivanje za takve ljude, jer to važi za srpsku stanu, za političke predstavnike, za nevladine organizacije. Molim vas, ohrabrite vaše ljude da uđu u institucije, jer to su ljudi iz vaše zajednice i to je prva tačka“, poručio je Rode.
U svakom slučaju, pojačano prisustvo Kosovske policije na severu Kosova postavlja ozbiljna pitanja o motivima i posledicama ovih mera. Da li je ovo zaista reakcija na bezbednosnu pretnju, ili je u pitanju politička poruka uoči predstojećih izbora? Ove mere, koliko god bile opravdane u slučaju eksplozije, izazivaju sumnje u smislenu upotrebu policije, posebno u kontekstu već postojećih tenzija na terenu i pred političke događaje koji slede.
