Za vernike Srpske pravoslavne crkve danas, 14. avgusta, počinje Gospojinski post, dvonedeljni post kojim se vernici pripremaju za praznik Uspenja Presvete Bogorodice – Veliku Gospojinu, 28. avgusta. Reč je o najkraćem od četiri višednevna posta u pravoslavnom crkvenom kalendaru, ali po načinu posta jednom od strožih.
Gospojinski post traje od 14. do 27. avgusta, odnosno dve nedelje pred Veliku Gospojinu, praznik kojim Crkva obeležava uspenje – smrt Presvete Bogorodice i, prema hrišćanskom predanju, njeno preseljenje u večni život.
Za razliku od Božićnog i Petrovskog posta, tokom Gospojinskog posta riba se, prema crkvenom pravilu, ne jede osim na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta.
Uobičajeno pravilo podrazumeva post na vodi ponedeljkom, sredom i petkom, dok je utorkom i četvrtkom dozvoljena hrana pripremljena na ulju. Subotom i nedeljom dozvoljeni su ulje i vino.
Ipak, pravila posta mogu biti prilagođena zdravstvenom stanju, uzrastu, trudnoći, fizičkim naporima i drugim okolnostima, pa se vernicima koji imaju nedoumice savetuje razgovor sa svojim sveštenikom.
Post nije samo uzdržavanje od hrane
U pravoslavnoj tradiciji telesni post predstavlja samo jedan deo pripreme.
Gospojinski post vreme je pojačane molitve, pokajanja, praštanja, uzdržavanja od loših misli, reči i dela, kao i nastojanja da se pomogne drugima.
Upravo zbog toga Crkva post ne svodi na jelovnik i odricanje od namirnica životinjskog porekla. Smisao posta je duhovna promena čoveka, dok uzdržavanje od određene hrane treba tome da pomogne.
Gospojinski post posvećen je Presvetoj Bogorodici, čije mesto u pravoslavnoj veri i bogosluženju ima poseban značaj. Vernici joj se obraćaju molitvama za zaštitu, pomoć i utehu, a tokom ovog perioda u hramovima se služe i posebne molitve i bogosluženja.
Preobraženje usred posta
Na polovini posta, 19. avgusta, pravoslavni vernici obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od velikih hrišćanskih praznika.
Tog dana se, uprkos Gospojinskom postu, dozvoljava riba.
U narodnoj tradiciji Preobraženje prati izreka da se tada „preobražavaju i gora i voda“, odnosno da od tog dana počinju prve promene koje najavljuju kraj leta.
U crkvama se tradicionalno osvećuje grožđe, koje se potom deli vernicima.
Završava se Velikom Gospojinom
Gospojinski post završava se 27. avgusta, a narednog dana, 28. avgusta, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Uspenje Presvete Bogorodice – Veliku Gospojinu.
Praznik je posvećen poslednjim zemaljskim danima Bogorodice i njenom uspenju.
Velika Gospojina i Sokolica
Velika Gospojina jedan je od najpoštovanijih Bogorodičinih praznika među pravoslavnim Srbima, a veliki broj crkava i manastira posvećen je upravo Uspenju Presvete Bogorodice.
Posebno mesto ovaj praznik ima i u zvečanskom i mitrovičkom kraju, gde se vernici na Veliku Gospojinu tradicionalno okupljaju u manastiru Sokolica kod Boljetina. Ova srednjovekovna svetinja posvećena je Pokrovu Presvete Bogorodice, ali je Velika Gospojina decenijama jedan od značajnih dana okupljanja vernika.
Sokolica čuva i jednu od svojih najvećih dragocenosti – mermernu skulpturu Bogorodice sa Hristom, poznatu kao Bogorodica Sokolička, koja potiče iz XIV veka i predstavlja retkost u srpskoj srednjovekovnoj umetnosti. Za nju su vezana i brojna narodna predanja o isceljenjima i pomoći onima koji joj se sa verom obraćaju.
Za vernike koji poste, naredne dve nedelje tako nisu samo period promene načina ishrane, već vreme pripreme za praznik kroz uzdržanje, molitvu, praštanje i dela milosrđa.
