Velikogospojinski post se obeležava u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo, piše RTS. Jedan je od najstrožih postova zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni hrišćani ovaj post poste kao i Vaskršnji.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Prvi put ovaj post spominje u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Velikogospojinski post uvek počinje na dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su u drugom veku pre nove ere pogubljeni mučeničkom smrću, protiveći se uvođenju paganskih običaja.
Po narodnom običajnom kalendaru, ovo je dobar dan za sve što se radi sa bosiljkom.
