Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani u Prištini da njegova zemlja podržava uredbu Centralne banke Kosova koja predviđa da jedina valuta za plaćanje bude evro, ali i da veruje da rok od mesec dana nije dovoljan.
“Ja razumem nestrpljenje ali verujem da bi bilo bolje da vidimo ove mere budući da razumemo odluku koja je legitimna i koja je obrazložena, ali ako imamo rok od samo mesec dana stvaramo poteškoće manjinskoj zajednici to manje doprinesi stabilnosti u zemnlji i regionu. Ja verujem da je bolje da se realizuje uredba ali da se da duži rok za njeno sprovođenje”, rekao je Pistorijus.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da uredba Centralne banke Kosova nije protiv dinara, već, kako je rekla, “uredba koja ima veze sa sprečavanjem pranja novca”.
“Naši saveznici nikada nisu bili protiv Ustava Kosova, nikada nisu bili pro srpskog dinara, nikada nisu bili protiv vladavine prava. Nasuprot, ovaj uspeh i svaki uspeh koji smo postigli u Republici Kosovo mi smo postigli zajedno sa našim tradicionalnim saveznicima obuhvatajući SAD, Nemačku i druge države. Ne vidim ništa nenormalno u saradnji kosovskih institucija i naših međunarodnih saveznika u pronalaženju veoma efikasnih načina na koje bi građani bili informisani o tome kako će se sprovoditi uredba Centralne banke Kosova, koja nije uredba koja je protiv dinara. Ona nigde ne pominje dinar nego je uredba koja se odnosi na sprečavanje pranja novca, korupcije i mnogih drugih mera koje su tu predviđene. Naša saradnja i koordinacija sa saveznicima u pronalaženju načina za što delotvorniju i dugoročnu primenu našeg Ustava nije loša stvar, ali kako istorija dokazuje, to je najbolja i najmudrija stvar za Kosovo”, rekla je Osmani.
Govoreći o gašenju institucija koje na Kosovu funkcionišu pod sistemom Republike Srbije Osmanijeva je rekla da sporazum između Beograda i Prištine koji je potpisan još 2013. godine u Briselu predviđa ukidanje srpskih institucija, ali da to Srbija do danas nije učinila.
“2013. godine potpisan je međunarodni sporazum između Kosova i Srbije, koji je ratifikovan u parlamentu i potpisan od tadašnjih premijera Kosova i Srbije. Ovaj sporazum obavezuje Srbiju da od tada raspusti sve svoje paralelne institucije na Kosovu. Od tada Srbija ne samo da nije preduzela mere, već je osnažila te paralelene ilegalne institucije koje su sada pretvorile u bande koje organizuju terorističke napade na Republiku Kosovo. Kosovo ima ustavnu i međunarodnu obavezu koja proizilazi iz Briselskih sporazuma i ima zakonsku obavezu da ne dozvoli da te strukture funkcionišu, da obezbedi da svi naši građan, obuhvatajući i Srbe, budu uključeni u naše javne institucije i da se poštuje Ustav”, rekla je Osmani.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je rekao da sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine mora brzo da se postigne, jer kako je rekao, Kosovo samo na taj način može da se približi evrointegracijama.
“Dijalog o normalizaciji je potreban. Treba brzo da se postigne jer samo tada možemo da se približimo integraciji Kosova i regiona i tu je deo sprovođenja mera koje su dogovorene u Ohridu. To je cilj, jer na kraju krajeva zajednički cilj je učlanjenje svih šest zemalja Zapadnog Blakana u EU. Mi znamo da pitanje priznanja Kosova bitno otežava te napore jer još uvek ima pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo ali budite sigurni da ćemo vas mi podržati u tom pravcu jer verujemo da je to jedini put ka napretku”, rekao je Pistorijus.
Tokom konferencije Osmanijeva se osvrnula i na napad koji se dogodio 24. septembra u Banjskoj. Ona je rekla da Srbija od tada ne prestaje da podržava “terorističke i paravojne grupe” i u tom smislu zatražila podršku Nemačke.
“Nažalost državna politika Srbije neprestano izaziva teritorijalni integritet Kosova i redovno se angažuje na aktima agresije protiv Kosova. Da bi se sprečili takvi napadi u budućnosti potrebna nam je podrška Nemačke ali i ostalih saveznika i evroatlanskih partnera. Teroristički napad i agresija 24. septembra bili su pokušaj podrivanja mira i stabilnosti ne samo na Kosovu nego na celom Zapadnom Balkanu. Zvanične istrage potvrđaju da iza ovog terorističkog napada stoji Srbija i njene institucije od naoružavanja, snabdevanja oružjem i opremom do finasniranja i obuke terorista u njihovim vojnim bazama“, rekla je Osmani.
Nemački minister odbrane je imao i poruku za predstavnike vlasti na Kosovu i u Srbiji.
“Što se tiče odnosa Kosova i Srbije ono što zahtevamo je deeskalacija, savezni kancelar je istakao da je buudćnost Zapadnog Balkana u Evropi ali preduslov je dijalog i niko ne može da ima interes za tenzične situacije. Pozivamo jasno da imate dodatnu pažnju i odmerenost. Sve strane i Kosovo treba da doprinese smirivanju situacije i tenzija. Uloga Srbije je posebna i mi ćemo se i ubuduće o tome starati. Zajedno sa međunarodnom zajednicom daćemo pomoć tamo gde treba i mogu da vas uverim da ću i u Srbiji jasno pozivati na dijalog i deeskalaciju”, poručio je Pistorijus.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus tokom svog boravka u Prištini sastao se i sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
